Народно благостање

4, април 1936.

KRIZA I KONJUNKTURA

— Nacionalni dohodak u Mađarskoj porastao je sa 2,68 milijarde penga u 1934 na 2,97 milijarde u 1935, ij. za oko 10%. Dohodak poljoprivtede povećao se za 12%. sa 985 mil. na 1,1 milijardu penga, a onaj industrije za 82%, sa 898 mil. na 072 mil. penga. Cene industrijskih proizvoda nisu se promenile, tako da je uzrok porastu dohotka isključivo u povećanju prođe. Cene poljoprivrednih proizvoda, međutim, porasle su, tako da se i u Mađarskoj, kao i u osfalim srednjeevropskim · zemljama, makaze zatvaraju. Mi smo to već konstatovali u napisu »U celom svetu se zatvaraju makaze cena« u br. 4 0. 9.

— Sve mere poljske vlade za sniženje cena inđustrijskih proizvoda ostale su bez uspeha. Indeks cena industrijskih proizvoda na veliko ostao je i u februaru na 56,1. kao i u januaru (1928 = 100), dakle samo za 1 poen ispod nivoa na роčetku vladine akcije. Vlada je istovremeno htela da poveća cene poljoprivrednih proizvoda, ali je tu rezultat bio još gori: indeks poljoprivrednih cena sada je na 42,5, tj. za 5 poena manji nego na počeiku akcije. Dok je vlada, dakle, htela da preko zime uveliko poveća kupovnu snagu poljoprivrede, pale su cene poljoprivrednih proizvoda 5 puta jače nego oni industrijskih, tako da su sada makaze još više otvorene.

— Како јавља бриселски „Есћо de la Боштве“, захваљујући побољшању економске ситуације у Америци ће упркос свих великих издатака редовни буџет бити завршен са суфицитом.

—- Повећање, односно смањење производње кретало се у последње две године овако: Белгија (1934: —3%, 1935: +9,6%), Француска (— 8%, —6%), Холандија (—1% —5%), Швајцарска (+1%, —5%), САД. (-4%, +11%), Екглеска (+12%, +5%), Чехословачка (+10%, +1%), Шведска. (-22%, -9%) и Норвешка (+7%, -3%). Као што се види, док је у земљама које су провеле девалвацију наступило несумњиво побољшање дотле у земљама златнога блока производња и надаље пада. с Нађјречитији је у том погледу пример Белгије, која има пре девалвације смањење, а непосредно иза ње повећање производње за скоро 10%.

— У Бразилију је коњунктура имала инфлационистичко обележје. Цене и наднице нагло скачу. Индустрија има великих добитака, просечни рентабилитет износи у држави Сао Паоло 14% уложених капитала и поред врло богатих дотација резерви. Високе заштитне царине омогућују трајно

пословање индустрије. Државни буџет је дефицитаран, по-

треба за кредитима је врло велика а несташица девива је стална појава. Државне финансије је јако погодило и повишење цена кафе која је намењена уништењу.

IZ POSLOVNOG SVETA

Трговачки регистар

Босанска индустријална и трговачка банка а. д., упис члана управног одбора г. Димитрија Дунде.

Зборови акционарских друштава

5 април. — „Икарус“ а.д. Земун (редован). 6 април. — Метро-Голдвин-Мајер, југ. д. д. за промет филмова, Загреб (ванредан).

7 април. — „Етилен“ д. д. за кемичко-физичко чишћење, Загреб (редован).

9 април. == Новосадско електрично д. д. (редован).

15 април. — „Драва“ д. д. за производњу жигица у

Осијеку (редован).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 229

18 април. — Анте Берковић и синови д. д., Брод. Варош (редован). — Штедионица д.д. У Ораховици (редован). — Прва чурушка штедионица д. д. У Чуругу (редован). 19 април. — Српска штедконица у Ердевику (редов.).

25 април, — Банка и штедионица д. JU, Крапинске Топлице (редован). |

26 април. — Топличка задруга Прокупље (редован). Творница _алиментарних консерва „Нептун“ д. д., Сплит (редован).

27 април. — Међународна трговачка банка, а. Д. У Петровграду (редован). — Акционарско друштво Канал Краља Петра !. у Београду (редован). — Европско акцио-

чарско друштво за осигурање робе и путничког пртљага У Београду (редован).

28 април, — Рајхолд Флигер и Бекинг а. д., Кнежевац—Раковица (редован). — Металохемика а. д. у Београду (редован). — Уједињено осигуравајуће а. д. у Београду (редовно).

29 април. — Југословенски Оникс а. д. у Београду | (редован). — Југословенско А. Е. Г. електрично друштво а. д. у Београду (редован). — Југословенско електрично а. д. Браун Бовери у Београду (редован).

30 април. — Шабачка штедионица из Шапца (редован). — Подгоричка банка у Подгорици (редован). Компенза југословенско трговачко а. д. из Београда (редован). — „Реле“ електротехничка фабрика а. д. из Београда (редован). — „Будва“ а. д. за подизање и експлоатацију хетела у Београду (редован). — Убска штедионица, Уб (редован). — Моравска штедионица Жабари (редован). Варваринска штедионица а. д. у Варварину (редован). Јабланичка кредитна штедионица а.д. у Лебану (редован). — Агенција Авала а. д. (редован). — Струмичка трговачка банка (редован). — Јута и конопља а. д. Београд, (редо- | ван). — Аранђеловачка задруга за међусобно помагање и штедњу у Аранђеловцу (редован). — Народни магацин свеопште текстилно а. д. Београд (редован). — Барско друг. штво а. д., са седиштем на Цетињу, Книћка банка (редован). — Шаторачка штедионица у Доњој Шаторњи (редован). — Југословенска Стандард електрик компанија а. д., Београд (редован).

3 мај. — Банка Никола Бошковић а. д. (редован). Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а. д, из Београда (редован). — Парна перионица »„Чистоћа“ а.д. у Београду (редован). :

RAZNO

— U međunarodnoj frgovinskoi komori u Parizu odr- | žana je pod preisedništvom Fentener van Vlis'ngena sednica privrednih stručnjaka, pozvanih od strane zajedničkog odbora komore i Karnegijeve zadužbine. Sednici su prisustvovali g. g. prof. Gregori (London), prof. Predel (Kil), prof. Rist (Pariz), prof. Olin (Stokholm), generalni sekretar komore Vaser i dr. Pretresan je problem ograničenja međunarodne razmene 408 bara u najširem smislu reči. Ustanovama koje su sazvale sednicu, podneće se praktični predlozi. |

— 3a министра финансија Чехословачке републике именован је д-р Јозеф Калфус, начелник Министарства фи 7: нансија и владин комесар код Народне банке. |

Рим (редован). — .