Народно благостање

18. апрпл 1936.

Народне банке код Мађарске народне банке. Осим тога "Мађарска се обавезује да неће дозволити поновни извоз румунске нафте у неку трећу земљу. Предвиђа се да ће се између 1 окт. 1936 и 31 марта 1937 увести око 20 хиљ. вагона нафте у вредности 1,6 мил. златних долара. Уређено је и питање увоза румунског кукуруза који је ограничен на контингент од 50 хиљ. тона. М ту је Мађарска примила на себе обавезу да неће дозволити даљи извоз:

— Друштво народа послало је на потпис државама чланицама три међународна уговора, и то: о сузбијању заразних сточних болести, о транспорту стоке, меса и сточних производа и о увозу и извозу сточних производа (изузев препарате од меса и млечне производе). Досада је ове уговоре потписало 15 држава.

Чехословачке воде се трговинради. уклањања досадашњег клириншког вишка од 75 мил. ч. кр. у корист Чехословачке. Намерава се да се он претвори у облигациони зајам на 10 до 15 година, под јемством чехословачке државе. Турска би овај зајам отплатила или у девизама или у роби. Пласирање обвезница поверило би се једном нарочитом банкарском конзорцију. Чехословачки повериоци би били задовољни оваквим решењем, јер је ликвидација замрзнутих потраживања у Турској услов за даљи извоз у ту земљу уопште. За сада је досадашњи клириншки уговор, који је био отказан за 15 април, продужен до 15 маја.

— Између Турске и ски преговори, нарочито

— Год. 1935 повећао се немачки извоз угља за Италију за 2,56 милиона тона, док се онај из Енглеске смањио за 15 мил. а пољски за 251 хиљ. тона.

— У Сарајево се након дужег боравка на Блиском истоку повратила делегација трговачке задруге „Мисир“. Делегација је проучила могућности извоза наше робе у Турску, Египат, Палестину и Сирију. С обзиром на чињеницу да земље Блиског истока не знају за институцију контингентирања, и да у њима има доста наших сународника, добром организацијом могло би се ипак учинити нешто за унапређење наших трговинских веза са тим земљама. Задруга „Мисир“ ће покушати да у најскорије време започне са успостављањем трговинских веза у горњем смислу.

— У Шпанији се налази наша трговинска делегација, која ће водити преговоре са претставницима шпанске вла: де у сврху закључења југословенско-шптанског трговачког

уговора. Преговори ће потрајати више дана а закључење ·

уговора предвиђа се тек за конац априла.

— Новом Уредбом грчке владе треба извозно одобрење Министарства народне привреде за следећу робу: памук, коконе, поврће, поморанџе, лимунове, вуну, сирову кожу и сунђере, у оне земље са којима Грчка стоји У клирингу.

— Између немачке и француске владе дошло је до споразума по коме се продужава за три месеца уговор о клаузули највећег повлашћења Немачкој у француским мандатским областима.

— U Rim polaze mađarska i austrijska delegacija da tamo zajedno sa italijanskom vode međusobne privredne pregovore. Njihova je svrha da produže ekonomske odnose ovih

triju zemalja, što je neosporna posledica zadnje Ti 65 konferencije. — Turska je postala potpuno nezavisna od inostranstva u produkciji šećera. 1926 god. Turska je proizvodila 615 hiliada Ке. а uvozila 69,9 miliona kg. Danas Turska ima 4 moderne fabrike šećera koje su 1935 god. proizvele 59,2 miliona Ке. šećera. (1999 god. proizvodnja je iznosila 65,5 miliona kg.).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 259

Zbog unapređenja potrošnje šećera snižena je prošle godine trošarina, koja je ipak donela 3 miliona turskih lira prihoda.

· — Nakon dužeg pregovaranja u Budimpešti došlo: je do potpisivanja sporazuma o plaćanju i robnom prometu između Rumunije i Mađarske. Novi. Sporazum treba да. DI na Pu već tokom ovog meseca.

— Pošto je Grčka banka odbila da isplati potraživanja grčkih izvoznika u Italiju, rešilo je MinistarstVo privrede da jedan deo ovih potraživanja izmiri protuvrednošću vagona koje je Grčka lane kupila od Italije. Vrednost vagona iznosi око 1,3 ти. lira. Grčki višak salda iznosio je koncem” 0 2,8 mil. lira prema 3,4 mil. krajem 19835.

— U mešovitoi komisiji prilikom nemačko- O skih trgovačkih pregovora u Zagrebu raspravljalo se i o nabavci pamučnog prediva u Nemačkoi. Nemci su nam utoliko išli na ruku što su nam obezbedili nabavku potrebnih količina pamučnog prediva, koje će še plaćati jedino putem kliringa.

— Poštanska štedionica vrši plaćanja u Nemačkoi klirinškim čekovima za račun svojih sopstvenika čekovnih računa. Potrebno je samo izdavanje гедоупог секоупог пајоga, određenje sume i tačna adresa korisnika.

SOCIJALNA POLITIKA

— Енглеско министарство рада уводи нов индекс трошкова живота, јер је досадашњи почивао на породичном буџету из год. 1904 чија NOO данас више не одговара СТВАРНИМ приликама. |

NOVČARSTVO

— Услед политичког превирања у Шпанији енглески привредни кругови забринути су за свој капитал уложен у разна шпанска индустријска предузећа. Енглески капи“ тал у Шпанији цени се на 26 милиона фунти стерлинга (6 милијарди динара).

— Пољска Акцептна банка у Варшави која је основана ради финансирања конверзије земљорадничких дугова, емитује 4,5% обвезнице на 30 година у износу до 200 мил. злота. Обвезнице добијају пупилну сигурност и државну гарантију. Њима ће банка плаћати земљорадничке дугове које је преузела од других кредитних завода.

— Скандинавска банка исплатила је шведској држави и остатак потпорног кредита од 100 мил. кр. који је добила после Кригеровог пада. У билансу 1935 дуг је био исказан још са 20 мил. кр.

— Normalna vrednost mađarskih akcija koje treba nostrificirati, iznosi 3982 топа penga. Od te sume otpada na akcije u samoj Mađarskoi 166,2 miliona penga, i to znači da se 58,3% svih akcija, koje treba nostrifikovati, nalazi u inostranstvu. |

— Čehoslovačka će zameniti blagajničke zapise koji dospevaju 1 V i 1 VII novim zapisima. U svemu će zameniti zapisa u iznosu od 1387 miliona kč. Kamatna stopa iznosi 3"/a4%. Novi zapisi su oslobođeni poreza na rente i kupone.

— Englesko Ministarstvo finansija obrazovalo je savetodavni odbor stručnjaka za emisije u inostranstvu, koji se sastoji od 7 članova. Pretsednik ie lord Senet (Cennet), a .članovi su pretstavnici londonskih finansijskih, i berzanskih krugova. j — Nemački трон za proučavanje konjunkture došao je do zaključka da su produktivno suzbijanje nezaposlenosti i naoružanje 1983—1935 finansirani najvećim · delom putem kompenzacije oslobođenog i novostvorenog kapitala i novil potraživanja. Finansiranje. suzbijanja nezaposlenosti stalo је 7—8 milijardi maraka, a od toga jedva 500 do. 1000 miliona

maraka. otpada na novostvorene kredite, . 78