Народно благостање

18. април 1936, НАРОДНО БЛАГОСТ АЊЕ Страна 263 <= -- __ 0 | _ __ BI IH ЕМ ке 5 24М а <. a Mo. ЕМА ст 56 IV. ТЛУ. ВУ | 4% 1895 128.50 198 + 1985. + 1258 5: 121.— | ПАО А 125. 121—

5% 1902 132— 180.— 132.— 132.— ~ 180.50 > -129—— 127=—=' 127

41ј9% 1906 ~ 119— 9 7 118: — li8.="%. НА 115. 113,50: 118: —:

41 12% 1909 ~ 119— ~ 114.— 113.— 13. :112.— “lI4— 117=— · 114.—

41J-% 1910 116.-— 1j2— 114.— 108.— Ид= + 118—— 112 = =

ин А оте 191 114.50. 113.— :. 114.— Иде“ li: ПАЗ . 114.— · 114.= + 54 1945 124— 128—. +. 1288. - -- 122 = ВО Бф Ва ен 2 121—' 1,79: 1981 · 179— 180.— 180.— 188.50 184.50 184.— 180.— 180.50 -.5%.1988 Eunding: 100.— 100.— · 100.— он | 100.— | Тот 99.50

100.—.

Бо ~ DEVIZNA BERZA

_ Ма beogradsko deviznoi berzi funta je ostala nepromenjena na 250, kao i Pešta na 885; Madrid je čvršći na 645, isto tako i Berlin na 1394,66. Ovoga puta nije bilo terminskog

posla u markama. Beč je opet malo popustio na 905,23, uglav-

nom zbog toga što se roba pojavila. Isto je tako labaviji i Solun na 30,75.

· London Berlin Beč · Резта Madrid Grčki _ | bonovi 14-IV / 250— 1392.34 910.— 885.— 635.— 81.15-IV 250.— 1392.40 909.98 885.—: " 6833— 311617 = 250.— 1394.66 905.23 885.— 645—- 30:75

Obrt na beogradskoj deviznoj berzi izneo je svega 9.4 mil. dinara prema 19.7 u prošloj nedelji, što ie potpuno razumlilvo s obzirom na praznike. Najveći ie promet bio u markama 4.9 mil., zatim šilinzima 2.3, funtama 1.9, pengama 0.75 mil. dinara itd. -

Kursevi deviza na ciriškoi berzi bili su svi u izveštajnoj nedelji u malom padu izuzev Berlin i Beograd koji su ostali nepromenjeni na 123.45, odnosno 7.—.

307 271 | 26100 &1M | 151M

Na slobodnoj deviznoi berzi nije bilo nikakvih promena u prošloi nedelji. Devize se i dalje rade na bazi 16,60 za švajcarski franak tako da je kurs funte 251,50, francuskog franka 336 1 dolara 50,81. Zlato se u varoši plaća 335,50.

РОБНО ТРЖИШТЕ Шшеница. Вести о повољним изгледима за овогодишњу жетву, које долазе скоро из свих земаља, нису могле остати без утицаја на светско тржиште пшенице.

Тенденнија- је - постала С га: нене: колебљивије. Од неколико недеља: на овамо почела је да се осећа нека врста страха од нове жетве, која би, како се тврди у појеJUHHHM извештајима, могла. понова да сроза цену. То, међутим, не би морало да буде тачно, јер не треба губити из вида чињеницу да ће. преносне залихе на почетку нове кампање бити за 50% мање од: оних у 1935.

Ротердам | "за Maj нотирао је 4.821)» хол. фор. за квинтал, а Чикаго“ 853/5 центи за бушел. |

На домаћем „тржишту влада такође лабава тенденција; на тржишту скоро уопште нема купаца, сем млинова, али ови набављају минималне количине. Извештаји из целе земље потврђују одлично стање усева. Према садањем стању нова жетва могла би да буде и одлична и рана (око. 15. јуна). Цене су. нотирале: Тиса 150, Сава 145, Србија. та. пруга 148 дин. ~

Кукуруз. — „Цене, шна светском тржишту кукуруза и у овој недељи "остале. су непромењене и нотирале су: Ротердам 2.85 хол, Бод за кв, Микаго 60:/8 центи за OL ;

а“ е тржишту, услед празника, није било већег пословања; тенденција је углавном лабава, јер нема ни купаца.“ Цене су“ номинално нотирале за вагонску робу“ 103: дин. паритет Вршац или Инђија. За шлепску робу (мајски термин) није било интересовања.

_ Стока. — Цене свиња на бечком тржишту побољшале су се за 3 гроша; свиње су продаване по 1.34—1.45 шил. према квалитету. Говеда су била непромењена и нотирала су: екстремна 1.10—1.30, секунда 0.85—71, терција и краве 0.65—0.80. шил.

На прашком. тржишту свиња цене су према прошлој недељи остале. „непромењене и- NOT су 6.80—6.70 КО према квалитету, |

На домаћем тржишту. ове недеље осетила се нешто лабавија тенденција, Свиње су продаване: полутовљене 6—6.50, потпуно зреле 6:50—7, прашка роба 7—7.25 дин. Товеда су такође била непромењена и продавана су“ по. 3.50—5 дин, према квалитету.

JUGOISTOČNA IZLOŽBA. == U BRESLAVI

OD 7—00. МАЈА 1956 GOD.

obraća naročilu pažhju jugoslovensho-nemačbim. tegov. odnosima. . МетасБВа industrija islaže : 'poljoprivređhe ' mašine i sprave, · poljoprivredno-

ipdusteijske uredjaje, djubriva, mašine uopšič, elekHične centrale, alati specijalne mašine, ·prevozna sredstva, putničke i teretne automobile, utedjaje sa snabdevanje vodom, =drav-

stvene uredjaje, vattogasne sprave, elebtrotehniku, tadio,

gSftadjevinsbi materijal, unutraš-:

nju Rolonizaciju, bancelatijshe. potrebe.

Veliko učešće država jug goistočne Po — _ Olabšice bod uvoza sirovina i poljoprivrednih proizvoda u Nemačku. — Veliba jugčoslovensba bolehtivna isložba Боји ригедјије Nacionalni Komilfet Jugoslovensho-Nemačhe irgovinshe homore u овна. Тев тасе i povlašćene železničke: 'karte dobijaju se kod svih putničbih biroa. _ Glavni depo: „DUTNIK“ a, d,, Beograd, Kolarčeva 1. А _РЕга. obaveštenja daje: Nacionalni 'Konileb Jugoslovensho-nemačhe irgovinshe отоке Beograd, PISI | 15: Рајаја Вео Па Пвоунене Komore: OL MU O