Народно благостање
ЧЕ ил 196. ~ __
сна 1 „Процена _ Остварено Непосредни порези. 2:090.0 -2.0469 —2. "Шосредни порези 9.349.1 9.935.6 · = 46 Монбполи 1.420.8 | 1:487.0 4,6 ситни приходи 1 -- 1314: 75.0 — 42.8 ~ 17.8
Бам држе привреде 358.7 416.5
"жавних прихода показује нам да, осим монопола и државне привреде, сви остали показују подбацивање према сумама бунетом предвиђеним. Ово повећање долази отуда чито су железнице, одлажући извесне расходе, биле у по-
ложају да предаду далеко већи вишак прихода, него ли,
што је буџетом било предвиђено. С обзиром на начин којим је остварен, овај вишак не може се сматрати повољном појавом у кретању државних прихода. Вишак прихода од пошта био је 118.8 мил. дин. према 140.3 колико је буџетом било предвиђено; подбацио је, дакле, за 15.7%. Велико подбацивање показује и приход од рудника: 9.4 мил. дин. према 42.9 предвиђених или мање 78%.
Када се упореди укупна сума ефективно извршених расхода са оствареним приходима, добија се вишак прихода над расходима од 575.8 мил. дин. Ову суму, међутим,
треба смањити за 262.7 мил. дин. колико износе неизми-
рене државне обавезе, као и за износ који су државна
- привредна предузећа задржала за подмирење расхода У
наредним месецима (287.6 мил. дин.).
Приходи и расходи по буџету државних привредних»: предузећа кретали су се овако (у мил; дин.):
Предвиђено – Остварено Разлика % Расходи 2.993.7 2.664.5 = 1 Приходи 3.839.2 3.075.9 — 8 Вишак 358:/ 411.3 +16.4
Од вишка прихода Главној државној благајни пре-
дато је 123.7 мил. дин. док је остатак привремено задр-
„Жан за подмирење расхода у наредним месецима.
u
Prilikom nedavnih trgovinskih Značajne promene u fturi- pregovora sa Nemačkom, na „:stičkom platnom promeiu čije smo se. rezultate osvrnuli
sa Nemačkom u prošlom broju, rešeno je i
| Ченннинннитеиииштивна итшаииихиишЕка _ рррапје рјасапја и тедизођпогт
turističkom prometu. Nemački putnici dosad nisu mogli posetiti naša turistička mesta u većoj meri zbog oskudice u platežnim sretstvima, dok su se naši putnici mogli veoma povolino i lako snabdevati potrebnom valutom zahvaljujući jevtinoi registermarki. Naš aktivni klirinški saldo sputavao ie veću posetu nemačkih turista. Ova bi naime imala isto „deistvo kao i povećanje našeg izvoza, ti. još bi porastao naš aktivni saldo, zbog čega је Raihsbanka smatrala da ne
„treba da bude naročito predusretljiva u dodeljivanju deviza
za turiste u našu zemlju. Naša Narodna banka, da bi pritekla u pomoć turističkoj industriji pogođenoj izostankom nemačkih turista,. odlučila je u prošloj sezoni da davanjem kredita „olakša njihov dolazak. Sadašnjim sporazumom ofklornijene su najveće teškoće. Nemački putnici koji dolaze u našu zemlju „moći. će kod saobraćajnih ureda da kupuju turističke čekove, čija.će se protivrednost uplatiti kod Rajhsbanke na posebni
račun za turistički promet. Istovetno će se postupati kod nas;
„naši. putnici u Nemačku kupiće takve turističke. čekove čija
će se protivrednost uplatiti na odgovarajući konto kod Na-
rodne banke. Prebijanje računa yršiće зе polugodišnje, tako
da će se: eventualni. saldo izjednačiti potraživanjima ро гођ-
.nom 'kliringu.- Konstrukcija turističkog: kliringa pretpostavlia гда бе turistički promet -biti. aktivan za nas, da će više nemačkih turista posetiti našu zemlju, no naših Nemačku. Pošto . Je turistički platni promet, što se izjednačenja salda tiče, Ye-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Разлика '%
· Овај упоредни преглед процењених и остварених др“.
Страна 255
zan za robni kliring, kurs turističkih čekova se. neće razlikgvati od klirinških, čekova и гођпот рготећи. |. | Za naše putnike u Nemačku to pretstavlja. halo розкир епје ргета registermarkama čija je prodaja obustavljena početkom ovog meseca. Ako se uzme u obzir да зџ prilikom pregovora Nemačke sa njenim poveriocima 20 те-
putnička marka koja će se moći upotrebiti samo u Ене svrhe. Ona će se stvoriti iz registermarke i biće prodavana od sopstvenika samo u vlastitoji zemlji. Pitanje je samo kratkog vremena da registermarke, koje će pored turističkih maraka i dalje pretstavljati platežno sretstvo u putničkom prometu, postanu isključivo vlasništvo onih koji žele stvaranjem“ turističke marke monopol prodaje i prema tome DO J џог Кигза. |:
Mnogo veću korist pretstavlia za našu privredu veroVatan porast posete nemačkih turista. lako kurs današnjih klirinških čekova ne pretstavlja tako. veliki potstrek za posetu naše zemlje, kao što je to bio slučaj po obračunskom kursu pre novembra prošle godine, jevtine cene kod nas i. prirodne lepote naših turističkih krajeva delovaće nesumnjivo. u pravcu jače posete nemačkih turista. Ograničenje aktivnog salda u turističkom prometu, na 2 mil. maraka odnosno „28 mil. dinara, koliko će se samo izravnati. pomoću robnog kliringa, pretstavlja gornju granicu kapaciteta posete пеmačkih turista. Ona je prilično niska, merena po privrednim uslovima, ali pretstavlja prema režimu u prošloi godini OgTOman napredak.
писали па
рочито општинских, смо већ у више махов: између осталог o
Први корак ка решењу питања општинских Tpomapnna CMO
сијске одредбе А НА (бр. 14 од 4 0. поводом реформе бановинских трошарина рекли да "ће она бити потпуно ефикасна тек увођењем нормативног режима општинских трошарина.
Трошарина је врло неправична дажбина, она ie обрнуто прогресивна па као таква погађа најјаче најслабију пореску снагу, а нарочито онда, када се наплаћује на добра дневне потрошње и она која задовољавају. елементарне потребе, као на пр. животне намирнице, одело, "обућу итд. Због тога је наука о финансијама сасвим одбаци“ ла тај порески облик, а и у пракси се одржава у чедним границама. Нарочито се обраћа пажња да се уводи на оне предмете код којих ће бити што' мање осетљива“ за сиромашне слојеве, а и у тим случајевима IO he сме бити већа од 5% вредности робе. =:
Код нас су је, међутим, нарочито општине ехватиле сасвим другачије и учиниле од ње главно врело својих прихода, тако да она код неких иде до 50% прихода (по одбитку оних од општинских предузећа). Но у последње време јавио се и један посебан разлог за увођење ' општинских трошарина, а то је жеља за спречавањем уласка у општину извесних артикала, дакле, за оруђем аутаркијске економске политике, која води. Врло) So привредној парцелацији земље. 7?
Све то показује да се општинама не може препустити један тако деликатан порески облик. То становиште које смо ми одувек заступали, прихватио је' сада и Министар финансија. Након увођења заједничких ·бановин-
«