Народно благостање

O PADOM)

zlatnog dolara i zlatne carske rublje su visoko skočile iznad paria. Zlatna rublja prodaje se po 4,95 zloti a dolar po 9,25 iako su ioš pred mesec dana stajali 4,65 odnosno 8,90 zloti. — Objavliena je švaicarska uredba o sanaciji banaka za kojom se pokazala potreba prilikom pregovora O reorga· nizaciji banke Leu & Cie A. G. Na osnovu vanrednih ovlašćenja za zaštitu kredita zemlje, koja je dobila vlada početkom ove godine, stvorena је mogućnost sanacije banaka od velikog nacionalno-privrednog značaja bez sazivania zbora poverilaca. Sanacija se preduzima, ako je banci odobreno odlaganie plaćanja. U tome slučaju federalna bankarska komisija imenuje komesara koji ima pravo nadzora nad bankom i zaiedno sa upravom banke sastavlia plan za sanaciju. Ako komisija u saglasnosti sa Nar. bankom i Federalnom kreditnom blagainom odobri sanacilu, ovu će sprovoditi Federalni sud koji kao poslednja instanca odlučuje i u slučaju da se komisija ne složi sa predloženim planom. Za sniženje nominalne vrednosti akciia potreban ie pristanak većine imalaca. Poveriocima pripada samo pravo da pismeno predadu protivpredlog u ime naimanje jedne trećine poverilaca; komesar le dužan da ove predloge uzme u obzir pri izradi plana. — U vezi sa slomom »Feniksa« u Austriji se sprema ukidanje zlatne klauzule kod novčanih ugovora o osiguranju; stari ugovori moći će ostati pri zlatnoj klauzuli, izuzev Feniksove kod kojih se ona ukida sa retroaktivnim dejstvom. — Prvi put posle dužeg vremena iskazala jie Raihsbanка 23 aprila znatniji priliv zlata, u iznosu od 2 mil. maraka.

— Za vreme od tri meseca obustavlia se po novoj uredbi pravo osiguranika na otkup i pozajmicu na police osiguranja života koje ie izdalo Društvo za osiguranje života »Feniks«, Direkcija za KMralievinu Jugoslaviju u Beogradu. Ovo Važi i za slučajeve u kojima su osiguranici pre stupanja na snagu nove Uredbe podneli zahteve Društvu za otkup ili pozaimicu.

—- Абисинска банка имала је у последње време да издржи знатну навалу становништва Адис Абебе које је у великом броју почело да мења новчанице Етиопске народне банке у талире Марије Терезије. Замењено је досада новчаница за 300 хиљ. талира. Банка није осетила никаквих тешкоћа, јер је сребрно покриће износило 6 мил. талира према оптицају новчаница од око 3,5 мил, тако да покриће још увек износи преко 100%.

— Pretsednik austrijske narodne banke, d-r Kindek, izlavio je da je stabilnost šilinga potpuno obezbeđena. Reorganizacija austriiskog kreditnog aparata napreduje. Štednih uloga bilo je krajem marta 2353 mil. šilinga prema 99256 mil. godinu dana ranije i 2147 mil. krajem 1934. Emitovanjem iavnih zaimova plasirano je za poslednje tri godine oko 590 mil. šil., nove založnice na šilinge dosta se traže.

— U vezi sa posledniom krizom francuskog franka, razvijalo se stanje zaliha zlata kod Francuske banke ovako: 6 marta 65,95 milijardi fr., 27 marta 65,59, 3. aprila 63,99, a 17 aprila 62,40 milijardi franaka. To znači za šest nedelja gubitak od 3,46 milijarde. Za isto vreme porasle su zalihe zlata u Švaicarskoi sa 1,48 milijardi šv. fr. 6 marta na 1,51 milijardu 15 aprila, ti. za 35 miliona. Porast u Holandiji bio је sa 680,93 mil. for. 9 marta na 713,6 mil. for. 14. aprila, ti. ta 33,3 mil. for.; istina, sredinom marta bilo je nastupilo nazadovanie na 686,3 mil. for.

— U Austriji se osniva Udruženje za zaštitu imalaca inostranih hartija od vrednosti.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 291 — Za poslednjih pet nedelja porasle su zalihe zlata Belgijske narodne Banke za 430 mil. na 17 milijardi fr.; od

toga 193 mil. otpada na priliv od polovine aprila na dalie.

JAVNE FINANSIJE

— Od nove tranše kredita za javne radove, kola iznosi 100 mil. dinara, izradiće se vodovodi za Cetinje i za ŽželezniСки stanicu Perković—-Slivno, kao i za izgradnju puteva u Vardarskoi banovini.

— Na osnovu vladinog ovlašćenja počeo je novi Upis 4% Blagajničkih zapisa u ukupnom iznosu od 9300 mil. dinara. Već prvoga dana upisano ie 32 mil. dinara, uglavnom u Zagrebu i Beogradu.

— Novim redom vožnje, koji stupa na snagu 15 maja, uvodi se veći broj putničkih vozova ı naročiti sezonski VOzovi, koji će saobraćati za vreme letnje sezone na svima linijama koje spajaju turistička i banjska mesta. Isto tako biće uveden svakodnevni brzi voz na liniji Grac—ZagrebSplit. Ovi vozovi saobraćaće u vremenu od ]5 juna do 15 septembra.

— Konverzija 4!t/=% i 5% čehoslovačkih blagajničkih zapisa, koji bi dospeli 1! maja odnosno 1 jula o. g., i 39/49%, sa rokom od jedne, dve i tri godine, preupisana je za skoro 800 mil. č. k. Ministarstvo finansija primilo ie od te svote 520 mil. č. k. sa rokom od tri godine, dok upisi sa kraćim rokom nisu uzeti U ODZITr.

— Svetske rezerve zlata (podaci Društva naroda) za valutna pokrića porasle su krajem marta o. g. па 12,7 milijardi zlatnih dolara (bez Italije i Sovjetske Rusije). Porast u prvom tromesečju ove godine iznosi 79 mil. zl. dolara.

— Skupština zadruga članica Banovinske zadruge za polioprivredni kredit za Primorsku i Drinsku banovinu u Sarajevu tražila je da se ukinu sve opštinske trošarine na seljačke proizvode.

— Ruzvelt je predložio parlamentu nacrt finansiiskog zakona za 1936/37 god. Predviđeno je 1127 mil. dolara dopunskih poreza radi izravnanja budžeta, jer su potrebna sredstva za plaćanje bonusa, a naročito za povraćai već naplaćenih poreza na preradu koji se mora izvršiti prema presudi Vrhovnog suda. Kao što je Ruzvelt u svoje vreme 1 ођјаvio svojom poslanicom, uveden je lestvičarski porez na nerazdeljiene dobitke društava, i to od 29,5% kod čistih dobitaka ispod 10 hilj. dolara pa do 429,5% kod onih iznad 10 hilj. Za inostrana društva predviđene su posebne odredbe. Predlaže se, među ostalim, tečevina od 10% na prihode koje dobilaiu od američkih društava stranci, nenastanjeni u S. A. D. Mesto poreza na preradu ima da se uvede porez od 90% na uštede prerađivačke industrije, nastale usled ukidanja poreza na preradu, jer su ove uštede, kako kaže Ruzvelt, bogaćenje na štetu potrošača koji plaćaju proizvode isto tako skupo kao i ranije.

— Između Švedske i Rusije vode se pregovori o kreditu od 100 mil. šv. kr. (1,1 milijarđa din.); glavni rizik preuzela

bi švedska država, a švedske banke ı izvoznici učestvovali bi samo kao posrednici.

— Pretstavnici svih privrednih organizacija u Nišu održali su sastanak na kome su tražili ukidanje trošarine i zavođenje prireza.

Англо-Чежословечка и рашка кредитна Банка срРилијала У БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17. -

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

савете

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врше све банкарске послове у земљи и иностранству, Издаје сефове под закуп,