Народно благостање
2. мај 1936.
Vlađimir Rozenberg:
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 283
LIKVIDNOST NAŠIH KREDITNIH USTANOVA"
I. O LIKVIDNOSTI UOPŠTE
· Otkako je izbila kriza poverenja, proučavanje Dproblema likvidnosti novčanih zavoda ne silazi sa dnevnog reda.
U jednom od članaka, objiavlienih u nemačkom časopisu »Bank-Archiv«*) prilikom proslave dana štednje, istaknuto ie da likvidnost novčanih zavoda nije nikakvo naročito svojstvo nego samo. sigurnost u povećanom stepenu. U svom skoro klasičnom delu o bankarskoj politici Feliks Somary*) primećuje da ie bankaru potrebno utoliko voditi računa o likvidnosti svoga zavoda, ukoliko zavodska plaćania ne mogu biti izvršena putem prenosa sa jednoga računa na drugi. Gde je jači čekovni promet, tamo ije uži i obim likvidnosti novčanih zavoda i obrnuto. Kod nas pada težište na plaćanje u gotovu. Sigurnost, prema gore pomenutom shvatanju »BankArhiva«, je niži stepen likvidnosti. S obzirom na pojedine slučajeve, sigurnost može biti razne gradacije od stvarne do iluzorne. Sigurnost je u toliko stvarna ukoliko procena po jedinih imovinskih objekata bančine aktive odgovara tržišnoj vrednosti, i ukoliko su potraživania prečišćena putem otpisa dubioza.
Likvidnost, to jest spremnost na nesmetane isplate po dospelim Dbančinim obavezama zavisi pre svega od toga, da li je gotovina, koja se nalazi u blagajni, dovolina za isplate. Ona zavisi pre svega od srazmernosti iznosa bančinih potraživania ı rokova bančinih obaveza. Drugo, ona zavisi od mogućnosti pojačanja gotovine realizacijom aktive, putem zaduženia ili otuđivanja. Obim ove mogućnosti i brzina роtrebne realizacije aktive zavise. od obima i karaktera kreditnih odnosa između banaka i novčanične ustanove i od razvijenosti berzanskog prometa. Ova dva faktora, kojima se
određuje bankarska likvidnost veoma. su oštro precizirana u nemačkoj anketi od 1933. god. o kreditnim ustanovama. U referatu d-ra Nordhofa likvidnost je određivana ovako“): »treba pri tome razlikovati da li i dokle novčani zavod može slobodno vršiti isplate iz svojih raspoloživih. sretstava bila ona u obliku gotovog novca ili u obliku potraživanja i da li i kada radi izvršenia dospelih isplata mora on i u kojoi meri sam da zatraži kredit odnosno da li i u kojoj meri suzi dane kredite«. Одтегауапје gotovine potrebne u normalnim prilikama i vanrednim bilo je prepušteno sve do skoro profesiomalnoi umešnosti bankara i iskustvu svakog zavoda.
Sva raznolikost zakonskih propisa Кој сПјајџ па одгžavanie sigurnosti i likvidnosti bankarskih operacija svodi se na utvrđivania unapred izvesne srazmere između nekih bilansnih stavova: sopstvenih kapitala i obaveza (odnosno uloga) radi obezbeđenja sigurnosti, i između gotovine i ukupne sume obaveza (odnosno uloga) radi likvidnosti. Imajući u vidu i slučajeve pojačania raspoloživih sretstava preko obične mere, zakonski propisi zahtevaju da se izvesni delovi aktive plasiraiu tako, da se, po potrebi, lako mogu realizovati. U ovu kategoriju zakonskih propisa spadaju i oni koji maksimiraju kredit pojedincima.
Razume se, da je ovaj način mehaničkog utvrđivanja izvesne srazmere između pojedinih bilansnih stavova grub i da u mnogim slučajevima malo odgovara pravim uslovima održavanja likvidnosti ne samo pojedinih zavoda nego i čitavih grupa. Stoga su nainoviji zakoni, kao što su nemački (15. XII. 1934) i švajcarski (26. II. 1935) uveli izvesne korektive u princip mehaničkog određivania srazmernosti i to u smislu većeg elasticititeta tih propisa.
IJ. LIKVIDNOST KOD NAS
Kod nas ioš nije došlo do opšteg zakona o bankama, već postoje samo zakonski predlog o bankama od 1931 god. i nacrt zakona o štedionicama iz 1995, a u okviru Uredbe o zaštiti novčanih zavoda i njihovih verovnika propisana su izvesna pravila o održavanju likvidnosti zavoda pod zaštitom ukoliko se to odnosi na njihovo novo (van zaštite) poslovanje (čl. 21 Uredbe). |
S obzirom na gore pomenute propise stranih zakona i naših zakonskih predloga i Uredbe, pokušaćemo da izložimo likvidnost naših kreditnih ustanova na osnovu podataka, koje nam pruža statistika naših akcionarskih banaka i štedionica samoupravnih tela.
Za polaznu tačku treba uzeti ono što se podrazumeva ped gotovinom, odnosno raspoloživim sretstvima (disponibilites) ili blagajničkim rezervama (Barreserve). Izvestan odgovor
1) U ovom članku pisac anališe likvidnost naših kreditnih uštanova na osnovu s velikim naporom prviput prikupljenih statističkih podataka o rokovima njihove aktive i pasive. Naravno da moratorijum u masi menja domašaij rezultata. Ali je u najmanju ruku istorijski od interesa ovakva jedna analiza. Uredništvo
2) Bank-Arehiv 30/X 1935 N 3, Reinchart, Die Volkswirtschaftliche Verwendung der Bareinlagen S. 57.
3) Felix Somary. Bankpolitik, 1934. S. 61 und Folg.
na ovo pitanje pruža čl. 21 Uredbe koji utvrđuje da ovaj Dojam obuhvata gotovinu u blagajni u užem smislu ove reči, a takođe i sume »kod Narodne banke po žiro-računu ili i kod Poštanske štedionice i Državhe hipotekarne banke, pod uslovom da se te sume bez otkaza mogu podizati«. Ova odredba se gotovo tačno poklapa sa sadržinom S 16 nemačkog zakona o kreditnim ustanovama od 17. XII 1934.5) Stanje gotovine u ovom smislu na dan 31 XII iznosi: Kod akcion. banaka Kod štedionica
Gotovina u blagajni 352.936.697 137.514.714 Žiro konto kod N. banke i novčana sretstva kod Poštanske štedionice 243.978.380 110.401.459 Strane valute 27.142.545 115.408 Ukupno 694.057.699 248.031.581
#) Dabei wird zu unterscheiden sein ob und wieweit ein Institut die Auszahlung seiner Verpflichtungen aus eigenen greifbaren Vorraten an Bargeld oder Schreibgeld ohne weiteres bewerkstelligen kann oder ob und wieweit es zu diesem Zweck selbst erst Kredit in Anspruch zu nehmen hat oder ob und wieweit es der Wirtschaft zur Verfigung gestellte Kredite zurickziehen muss. — Untersuchung des Bankwesens. 1933. Teil 1. S. 477.00 II
5) Najnoviji pregled raznih zakona o bankama vidi u
članku belgijskog profesora Šlepnera »Rćglementation et le.
controle des banques« Revue Economique Internacionale, Avtil 1935.