Народно благостање

9, мај 1936,

Ovakvo stanje dugova, koje je na drugoi strani imalo za posledicu ogromne anuitete, zahtevalo je korenitu геformu opštinskih finansija. Tim pre što je velikom delu kratkoročnih dugova već bio istekao rok i što je u рго5јој 20dini trebalo isplatiti oko 300 mil. din. Da bi se na toj strani olakšali tereti, opština je u toku 1935 i u ovoj godini isplatila 117.6 mil. din., čime je glavnica zaduženja smanjena za 13.8% na 734.4 mil. din. Iznos od, |IZ76 mil. din. isplaćen, ic delom iz sretstava tekućih prihoda, a delom iz prihoda od prodaje rente Ratne štete i imanja. Na drugoj strani vršeno ie pretvaranje letećih i kratkoročnih dugova u srednjoročne i dugoročne i preduzimane su operacije za konsolidaciju kratkoročnih dugova. Rezultat ove akcije poslednjih 15 meseci ovako izgleda: iznos dugoročnih zaimova povećao se sa 93.0 na 142.0 mil. din. Stvorena je kategorija srednjoročnog duga u iznosu od 73.7 mil. din.; celokupni kratkoročni dug je konsolidovan, a iznos letećeg duga smanjen je sa 260.5 na 27 mil. din. ili za 89.7%. Konsolidovanje kratkoročnih dugova izvršeno je na taj način, što su rokovi amortizacije produženi i snižene kamatne stope koje sada ne prelaze 7%, dok su

ranije išle do 10%. Koncem marta ove godine struktura zaduženja beogradske opštine znatno se razlikuie od one koncem 1995 i izgleda ovako: Mil. din. % ukupnog Dugoročni zaimovi 142.0 19.38 Srednjeročni zaimovi 79.4 10.03 Konsolid. kratkoročni zaimovi 491.1 66.87 Leteći dugovi 27.0 977 Ukupno: 7394.4 100.0

Ove operacije imale su dva efekta: budžetski i kreditni. Prvi efekat ogleda se u smanjenju tereta za anuitetnu službu. U budžetu 1932/33 anuitetska služba apsorbovala ie 1095 mil. din. ili jednu trećinu svih rashoda. U budžet ха 1935/36 bile je uneto 94.4, a u tekućem budžetu ovaj iznos smanjen је na 81.3 mil. din. Drugi efekat ogleda se u povećaniu kreditne sposobnosti opštine.

Druga povolina činjenica za opštinske finansije, koja je omogućila i otplatu jednog dela letećeg duga, ogleda se a povećanju prihoda. lako još nile završena budžetska godina (31 juna o. g.) ipak se na osnovu дозадапјег Кгефапја prihoda, može govoriti o fendenciiama. Osnovna karakteristika opštinskih budžeta poslednjih godina bila je, da se prihodi nikada nisu ostvarivali u predviđenom iznosu, a još manje sa viškom. Razlika između predviđenih i ostvarljivih prihoda varirala je između 8 i 19%. Ovoga puta, međutim. imamo izuzetnu pojavu, naime na su prihodi u periodu april 1935 — april 1936 pokazali višak od 1.26%. Višak prihoda dala su, uglavnom, privredna preduzeća. Fiskalni prihodi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 303 _

podbacili su za 5.5 mil. din. i to: prihodi od taksa za za-' premanje zemljišta, od taksa na trgovima i merine, kao i od naknade za izradene trotoare. Ove tri vrste prihoda podbacile su zbog opadanja prometa na pijacama sa kojih prodavci sve više beže prodajući svoje proizvođe po ulicama. Ali, mnogo je važnije da su opštinska privredna preduzeća dala. višak prihoda od 9.1 mil. din. ili 4.21%. (170.8 ти. ргеma 161.7). Po pojedinim privrednim granama stanje izgleda ovako:

Predviđeno Ostvareno %. + mil. dinara

Tramvaj i osvetljenje 1998 129.8 5.1% Vodovod 25.5 27.8 6.8%, Klanica 12.6 13.7 8.3%.

U periodu depresije, sve do prošle godine, opštinski prihodi, naročito od privrednih preduzeća, stalno su opadali. Sadanjie povećanie preko predviđene sume, za koju je na početku budžetske godine teško bilo verovati da će se озгуа- i riti, nastupilo je iz dva razloga. Prvi leži u boljem: redu koji ie zaveden u opštinskim finansijama i u redukciji rashoda. · Prihod od tramvaja morao se povećati puštanjem u saobraćaj većeg broja kola, otvaraniem nove liniie Beograd—Zeтип i uvođenjem povlašćenih karata. Kod osvetljenja i VOdovoda do povećanja došlo ie svakako usled urednijeg plaćanja. Prihod od klanice mogao se povećati samo usled porasta potrošnje mesa. Ali, pored ovoga, sigurno je роуеćanju opštinskih prihoda doprinelo i izvesno poboljšanje. privrednih prilika, koje se prošle godine zapazilo u celoj zemlji i o kome smo govorili u broju od 11 aprila. Kao indicija za pobDolišanie privrednih prilika u Beogradu može poslužiti povećanje broja uposlenog radništva u beogradskoj privredi za 1.797 na 43.567. Do prošle godine, međutim, broji osiguranih stalno ie opadao. Isto tako, prošlu godinu Кагакterisala je Žživlia građevna delatnost. Broj novootvorenih tr- · govačkih i zanatskih radnja bio je znatno veći no ranijih godina. Najzad, povećanju prometa beogradske privrede mo- · rale su da doprinesu još dve okolnosti: sniženje železničke tarife i puštanje u saobraćai Pančevačkog mosta. Beograd je time postao pristupačniji svome zaleđu i ovo ie počelo u jačoj meri da mu gravitira.

Posle rešenja pitanja opštinskih dugova i povolinijeg priticanja prihoda mislimo, da bi iduća etapa finansijske politike beogradske Opštine trebalo da bude reforma politike prihoda. U tome pogledu može mnogo da se učini, a doYOđenjem u sklad finansijskih tereta i cena opštinskih usluga sa kupovnom snagom naiširih potrošačkih slojeva Beograda, stvorio bi se jedan od preduslova za trajniju ravnotežu Opštinskog: budžeta i za izvršenje svih · onih zadataka, Koji spadaju u delokrug starania jedne savremene opštine.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

|_______________|-___-______| ; - ееш-ш Према месечном извештају Стање наше привреде Народне банке за месец у марту март ове године, види се

још једанпут колико је ис-

и енненивесннни правно наше мишљење о несумњивом побољшању стања наше народне привреде. И поред свега тога неки наши листови, нарочито сталешки, покушавају да то стање прикажу у најцрњим бојама у жељи да протуре разне своје неосноване и немогуће захтеве. То додуше може бити и њихово уверење по оној старој пословици да човек свако погоршање осећа двоструко, док побољшање не осети ни у половину, а поготово га нерадо признаје, али ми с обзиром на карактер тих

листова пре мислимо да су разлози томе песимизму у њиховој сталешкој тактици. |

Не може се олако прећи преко повећања државних прихода које је у месецу фебруару изнело 87 мил. динара на 814 мил. дакле више од 10%, према истом месецу прошле године. То не може да се објасни другојачије него несумњивим повећањем куповне снаге народа. Приходи од непосредних пореза порасли су за 56 на 249 мил. динара, _ од посредних за 21 на 203, приходи од монопола за 9 на 131, а од државне привреде за 10 на 226 мил. динара.

Општи индекс цена на велико остао је у марту непромењен према фебруару о. г., док је према истом месецу прошле године порастао за 7 на 70, дакле за преко