Народно благостање

Страна, 330 _

zuju takođe skok, a i Seligman. .Otkuđa: ova razlika?: Otuda što se: celokupna tražnja u poslednje vreme orientisala na rentabilitet papira. Skaču papiri koji imaju najveći. rentabilitet i time njihov rentabilitet pada; a iskače se iz papira koji imaju niži rentabilitet. Gornja tablica nam pokazuje da ije bilo prilično obrta u ovim poslednjim papirima, a to normalno nije slučaj. Izbacuiu se iz porifelja ovi papiri, a kupuju oni sa većim rentabilitetom, jer se logički očekuje da će oni u kursu ići za onim i da će jednoga dana morati nastupiti iziednačenje. Da li će pri tome biti merodavan kurs 7%-tnog Tnvesticionog ili Seligmana, ne može se znati. U svakom slučaiu oba ova pDapira 7%-tnoga tipa stoje preko 80, dok 7%tni Bler stoii samo preko 70, a dva papira 6%-tnog tipa stoje nešto malo bolje od 7%-tnog Blera. Logički ovi papiri imaju šansa. da skaču.

Pitaće kogod, otkuda to tako naglo skakanje posle duge pauze. To liči više na špekulaciju nego na serioznu tražnju. To dolazi otuda, što najjači kupac na berzi radi na mahove. Time se stvara izvesna fluktuacija kurseva.

Kao što smo nebrojeno puta podvukli, skakanje kurseva oživljava obrt. Ovoga puta to nije bilo. Utisak je da je угјо malo robe na berzi i da se berzijanci čuvaju da je prodaju, da je ne bi kupovali još skuplje.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Niujorku bio je: 8-V: 43,9064, 11-V: 43,9064, 12-V: 43,8350, 13-V: 43,8707, 14-V: 48. 7994.

Naši papiri na stranim tržištima

* Popravljahje kurseva naših papira na pariskoj berzi koje je, iako prilično nesigurno, započelo u prošloj nedelji nastavilo se i u izveštainoj. Izuzev 7%-ni Stabilizacioni zajam koji je popustio' za 7,50 poena na 170 i 41/-%-ni zajam iz 1909 koji je isto tako pao za 4 na 115, svi su ostali kursevi u znatnom porastu. Najjače je skočio 41/»/%-ni zajam iz 1911 za 10 poena na 119, zatim 5%-ni iz 1902 za 5 па, 129, 5%-14 12 1918 za 3,50 na 123, 41Jo%-ni iz 1910 za 2 na 1192, 4%-ni iz 1895 za 1 na 120 i 41/2%-ni iz 1906 isto tako za 1 na 116. Funding obligacije ostale su nepromenjene, nakon što su se 1 o. m. bile popravile na 92.

1 4:V 5-V 6-V ZM 4% 1895 1 | 110 | 12088. 0 5% 1902 120 | (1258 | 126 | 1808. 129 _ 411,% 1906 MIO — 105 | | | 116 41], 1909 ПОР О. ПА АЕ 415% 1910 10650. 140 ~! 107. па | о 41% 1911 ___ JOB 1О НЕ па А о 5% 1913 11650) (1208 | 1228 || под | DO. 7% 1981 170 слон | 17 5 [70 Бипате 502 1998.92 | о | 005 | о | O

Kursevi naših papira na njujorškoj berzi bili «u: 7% Bler 88% Bler 25—2961/5 255/5==27

71% зебћитлап 13: maia 301/-—383

DEVIZNA BERZA Već dve nedelje kako traju burni dogadaji na svetskim deviznim berzama a naročito u Londonu, koji. je neprekidno naivažnije devizno tržište na svetu. Francuski franak je u

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр, 20:

početku prošle nedelje doživeo nečuveni. krizu. Kamata za terminskhi franak za tri meseća iznosila je preko 4% godišnje. Bekstvo kapitala iz Francuske traje neprekidno. Bežeći

kapital se do sada služio obično kupovanjiem deviza na Lon-

don. Sad se pojavio prim na zlato prema francuskom franku za 1 šiling i 2 pensa, tako da se ima više računa da se, uprkos velikim troškovima, šalje zvečeće zlato iz Francuske u London. Zlato ostaje delimično u Londonu a delimično se šalje u Brisel. Zbog toga je jedno vreme kurs devize Brisel u Parizu bio preko zlatne tačke. Hartije od vrednosti na berzi u Briselu vrtoglavo skaču pod tražniom dobeglog kapitala. Engleska vlada energično je intervenisala u odbranu francuskog franka. Velike iznose kupovao je engleski devizni fond svakodnevno, delimično po nalogu iz Pariza, a delimično za svoj račun; pre dva dana, međutim, prestao je da kupuje, što je prouzrokovalo pad kursa franka. Zlatni stok engleskog fonda strahovito raste. Stanie njegovo se ne predaje javnosti, ali se pretpostavlia da je njezov stok zlata ogroman. -

Interesantna je stvar, da sav kapital koji beži ne samo iz Francuske već prilično i iz Švajcarske, nešto iz Holandije i iz drugih država evropskog kopna, ide uglavnom u London. Delom se disponira za Ameriku i Belgiju, a delom ostaje na računu funte sterlinga u Londonu. Kad je reč o ratnoj opasnosti, onda je ona najveća kod Engleske. Pa ipak svet ima beskraino poverenje u funtu sterlinga. Da li ie to zbog toga što devizni fond raspolaže ogromnim stokom zlata ili što se smatra da Engleska neće sada ni u | kom slučaiu da uđe u rat, teško je odgovoriti.

Od ostalih London je ostao i nadalie potpuno nepromenjen na 250.—, isto tako i Pešta na 885.— i Madrid na 690.—. Nasuprot tome Beč se prema prošloi nedelii malo popravio na 920,07, dok je Solun popustio na 30,50:

London Berlin Beč Pešta Madrid „Grčki

| bonovi

8-М 250.— 1329,75 916.07 885 — — 30.31 JIM 250. — 1274.68 91618 #885.— 685.— 30.19 12-М 250.— 1270.88 917—. 885— 685 — 30.25 13-V 250— „1289.08 918.— 885.—K 690.— 30.38 14-V 250.— 1236.483 990.07 „885.—K 690.— 30.50

Obrt na beogradskoj deviznoi berzi izneo dje u izveštainoj nedelii 19,4 mil. dinara, prema 16,3 mil. u nedelji Dre toga. Naiveći deo od toga otpada na Berlin 6,3 mil., zatim Beč 5,8, London 3,4, Amsterdam 1,5, Peštu 1,3 itd.

Na ciriškoi deviznoj berzi bili su, osim Amsterdama i Beograda svi kursevi u malom skoku, što znači da ie 5у. franak i dalie internacionalno labav.

27-1 961 291 6-У 7-V Amsterdam 207.90 208.35 208.30 208.90 208.60 London |B.JO m 15106) 15165. 15.275. 15.985 Niuiork 3028/4 3059/5 307.48 307" 8 308.75 Berlin 192.95 199.98 „198.3B; 124.20 124.50 Pariz 20:909/u 20:904/5 | 20.971 20.928 20.36 Prag 12.69 12.609 12.609 12.75 12.825 Beograd 7.— 7— 7.— 7.— 7.—

Na slobodnoj deviznoji berzi popustio ie malo šv. fraпак od 16.55—16.60 na, 16.45—16:55, kao' i francuski fFranak о4 8334.25—886 na, 999—995, dok su dolar ı funta ostali ncpromenjeni na 50.75—51, odnosno 251.50—952.50.

UH Vr Народно Благостање