Народно благостање

13, јуни 1936. |. cija. Za nas je vrlo simptomatična pojava da se Slovenci toliko ljute na svaku konstataciju koja po njih ispada nepovoljna. Tako su ustali i protivu jednog napisa obajvljenog u Politici gde se govori o asfaltnim drumovima u Sloveniji. Šta ovo znači? Mi ne bismo mogli drukčije shvatiti ovu reakciju, nego kao izraz težnje da se o izvesnim faktima ne govori. To se ne može pravdati nikakvim razlogom. Niti to može opravdati negiranje činjenica koje izlaze iz statistike osiguranja radnika.

Naša zemlja pretstavlja unitarnu ekonomsku oblast. Ni za jedan krai se ne donose posebni zakoni pa, prema tome, slovenačkoj privredi, bilo u kakvome se položaju ona nalazila, s ove sfrane ne preti nikakva opasnost.

тиште |оома месечном извештају Стање наше народне Народне банке Sa месец привреде у априлу април с добија се следећа слика наше народне при-

неми БГ СЛС: несумњиво и доста

знатно побољшање према истом месецу прошле године, док је напротив према месецу марту ове године ситуација нешто слабија. |

| То се нарочито опажа код индекса цена. Општи индекс цена на велико порастао је у априлу за 6,9 поена, према истом месецу прошле године, али је попустио за 0.9 поена, према марту о. г., тако да износи 69,1, Највећи утицај на те промене имале су цене биљних производа. Њихов је индекс још увек за преко 17 поена виши од онога у прошлој години, али се према марту смањио од 80,5 на 76,3. Сасвим исту тенденцију показује и индекс индустријских производа који износи 69,4 т.ј. за 4 поена више него прошле године, а нешто мање него у марту. Индекс минералних производа остао је у сва 4 месеца о. г. потпуно непромењен на 81,1, што значи за преко 2 поена више но у истим месецима прошле године. Код сточних производа је индекс порастао како у односу према априлу прошле године, што је први случај у прва че: тири месеца о. г., тако и у односу према месецу марту н износи 56,5.

Цене на мало у Београду остале су готово исте као и прошле године, тако да њихов општи индекс износи нешто преко 70. Одећа, огрев и осветљење су нешто јевтинији, док је напротив храна поскупила.

Врло повољну слику показује кретање државних прихода. Они су се повећавали ове године не само од месеца до месеца, што би се могло означити као сезонска појава, него су у сталном и знатном порасту према онима из првих месеци прошле године. Укупни приходи у марту су се повећали додуше само за 48 на 817 мил. динара, али је интересантно да највећи пораст показују по: средни порези и то за скоро 40 на 241 мил. Непосредни порези су се повећали за 21 на 242 мил. дин. док је код монопола повећање знатно мање него у прва два месеца 0. Г. и износи свега 3 на 138 мил. дин. Напротив приходи од државне привреде, иако су знатно већи него у фебруару 0. г., и износе 283 мил., нису достигли висину од марта прошле године када су изнели 287 мил. динара. |

„ИМнтересантан је развој наше. спољне трговине у прва четири месеца о. г. Активан трговински баланс од 140 мил. који смо имали у.истом раздобљу прошле године, замењен је пасивом од преко 260 мил. динара.. Но та се чињеница, с обзиром на то што је у прва три месеца долазила углавном од знатно повећаног увоза, могла сматрати као доказ за повећану куповну снагу нашега на: рода, јаче искоришћавање капацитета индустрије итд., дакле, углавном као повољан знак. У априлу међутим па-

сива трговинске билансе добија сасвим другачији облик.

и значење. Насупрот смањењу извоза од 368 на 269, т.1.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 385

за 99 мил. динара, увоз се повећао управо незнатно за свега 1 на 326 мил. динара. Пасива од преко 40 мил, долази, дакле, овога пута од смањеног извоза.

Индекс. увоза производних сретстава пао је према месецу марту за преко половину од 2166 на 106,4, тако да је први пут О. г. мањи од онога у одговарајућем месецу прошле године: када је износио 153,6. Тај застој у набављању производних сретстава може се, међутим, објаснити чињеницом да је њихов увоз у прва три месеца ог. био заиста велик и промашивао два па и три пута онај од прошле године. |

Упркос знатном смањењу волумена спољне тргови: не број утоварених вагона је остао готово исти као ни у априлу прошле године и износи 102 хиљ. Исто је тако н код поморског саобраћаја, где се чак тонажа приспелих бродова нешто мало и повећала на 1.641 хиљаде. То показује несумњиво оживљавање унутрашње трговине. Како је у исто време и индекс рударске поронзводње порастао за скоро 20 на 109,9 према априлу прошле године, а број осигураних радника се повећао за 8,5 на 101,5, то се јасно види да побољшање које се опажа већ дуже времена иде и даље. == (| једпот 04 рочедпић ђгоjeva doneo je »The Economist« članak pod naslovom »Nemački pokušaji penetracije u Jugoslaviji«, u kome ističe kako veze između nas i Nemačke postaju sve brojnije i jače, dok su se odnosi prema Francuskoj donekle ohladili. Kao uzroci ovoj poslednjoi pojavi havode se prestanak finansijske pomoći od 1931, pogibija Kralja Aleksandra na francuskom tlu i slaba pomoć Francuske za olakšanje gubitaka jugosloven:ske spoljne trgovine, prouzrokovanih sankcijama. Ove činijenice, kaže list, nisu takve da bi mogle pobolišati odnose preта Егапсизкој.

Nama se sva ova izlaganja čine vrlo nastranim; čudi nas da »The Economist« najnoviji razvoj naših trgovinskih odnosa sa Nemačkom dovodi u vezu sa stvarima koje nemaju nikakve privredne osnove, jer su čisto privredni razlozi sa-

Zabluđe »The Economist«-a

· svim jasni i naročito istaknuti u zvaničnim objašnjenjima по-

vog ugovora sa Nemačkom. S druge strane, »The Economist« ni jednom rečju ne spominje jedini slučaj gde su politički razlozi bili na prvom mestu, a to je odnos prema Italiji. Primetno povećanje uvoza iz Nemačke ne može se nikako dovoditi u vezu sa nekim opasnim namerama penetracije; naprotiv, ono se sasvim prosto može objasniti promenom metoda u svetskoi privredi koja je već lane došla do izraza u jačem porastu našeg izvoza u Nemačku; međutim, na to »The Economist« nije skrenuo pažnju. Naši raniji privredni odnosi sa inostranstvom razvili su se u okviru jednog sistema svetske privrede u kome smo za partnera imali ceo svet; nekih naročitih pošebnih veza sa pojedinim zemljama nije bilo. Tada je postojalo svetsko tržište gde se naš platni bilans izravnjavao bez teškoća, i gde smo se samo na temelju klauzula najvećeg povlašćenja mogli koristiti svima povoljnim rešenjima. Ali toga stanja, koje nam je obezbeđivalo slobodu u radu, uopšte više nema. Nametnuti su nam klirinzi i usled toga su na mesto naivećeg povlašćenja, svetskog tržišta ı jednog platnog bilansa morali da stupe bilateralni reciprocitet, čitav niz nacionalnih tržišta i isto toliki. Droj platnih bilansa, sa svakom zemljom ponaosob. To znači da

·treba da izravnjavamo svoje privredne odnose sa svakom

zemljom posebno. Zato smo primorani da uvozimo iz onih država koje nam omogućuju izvoz i time daju potrebna sredstva za. plaćanje uvoza, bilo u devizama bilo u obliku odobrenia po kliringu. Nemačka ie ovu situaciju svesno iskori-