Народно благостање

13. јуни 1936, ____ ПАВОДНО БДАНОСТАЊЕ

контингената повери једној- руци. То исто важи и за преференцијале са чиме су се помирили и наши извозници, јер више не праве питање од. тога. да Призад обавља преф=ренцирани извоз. Вероватно, да ће се током времена мо: рати помирити и са контингентима, јер периодичне огромне зараде посредника почињу да изазивају незадовољство међу произвођачима. -

и Ма Копетези trgovaca Kralje_ бјајехка Šolidarnast vine Jugoslavije delegat trgo-

_u praksi . vačkog udruženja iz Rače Kragujevačke, daleko od kongresJI S - ne taktike, zastupajući sasvim pravilno interese onih koji su ga poslali, ti. malih trgovaca, učinio je sledeću iziavu:

Da se naihitnije i naistrožiie izda naređenje policiiskim i žandarmerijskim vlastima, kao i svima šefovima nadleštava, da gone torbare agente i torbare trgovačke putnike nazovi »beogradskih velikih kuća«, koji viču protiv »Bate« i »Ta-te«, a oni su za nas prave maćehe, jer svoiom nedozvolienom forbarskom trgovinom i ono malo posla i zarade oduzeše nama u unutrašnjosti, te da se takvi torbari privedu nadležnoj vlasti koja će im prvo oduzeti celu kolekciju a robu zapleniti i prodati javnom licitacijom u korist trgovačkog penzionog fonda, a njih po kratkom postupku na licu mesta kazniti po S 399 Zakona o radniama, a za njihove poslodavce uputiti Doziv, radi naistrožije novčane kazne.

Pretstavnici staleških organizacija uvek siluju različitost interesa među pripadnicima pojedinih staleža. Mi uvek naglašujiemo da nema staleža sa potpuno zajedničkim interesima. Naprotiv. Okolnost koja ie od presudne važnosti za ijedne sasvim je irelevantna za druge i obrnuto. Interes jednih potpuno je oprečan interesu drugih. Mi imamo i u našoi bližoj istoriji primera za to. Prošlog veka gradski trgovci su tražili i dobili zabranu otvarania seoskih dućana. Gradski trgovac bio je prvi i najveći neprijateli seoskom.·U to doba bilo bi apsurdno i pomišliati na neku saradnju između gradskog i seoskog trgovca.

Страна 387. ·Danas pretstavnici trgovaca svoje lične interese i interese malog broja trgovaca nastoje profturiti i pretstaviti kao interese celog staleža. S druge strane pokušava se preći preko nepremostivih razlika koje postoje između samih trgovaca. ' Nenadano na samom kongresu pretstavnici trgovaca bili su slučaino posve ispravno demantovani. Mali trgovac pokazao je da nema zajedničkih interesa

sa gostima kongresa i udruženja i da su mu sami sazivači

kongresa u osnovnim i životnim pitanjima veći neprijatelji od onih protiv kojih su ga zvali da se bori.

e zz=Z=mmGZ= GK ]

У Франкфурту на Мајни поЈедан податак на расто- dO је 6 о. м. Конгрес занат-

јању од 1500 км. лија Рајха који треба да пружи општу слику стања и развоја овог сталежа и ње: гових организација у Немачкој. На конгресу је констатовано, да је занатство упркос све већем развоју индустрије пронашло довољно простора и услова за свој опстанак и еластично се прилагодило новим приликама. Занатство је трпело као и све остале гране у кризи, али је и овде показало врло велику издржљивост. Као доказ лошег стања занатлија наводи се податак немачког економиста д-р Вајсе-а, који је израчунао, да је удео занатлијског обрта у укупном привредном обрту Немачке износио 1928 год. 95% и да је у 1931 год. пао на 8,2% укупног обрта. Обрт је међутим од 1981 год. у порасту и 1983 износи 8,9%. Овај податак који су немачке занатлије употребили да би дали слику стања заната у Немачкој, интересантан је због тога, што је он једном употребљаван од прет: ставника наших занатлија. Само њему је, изгледа, пут из

Немачке до нас веома пријао. Он се на растојању од 1500:

км. нешто више него удвостручио. Претставници наших занатлија на анкети Министарства трговине и индустрије о стању у кожарско-прерађивачкој радиности, да би показали важност заната и код нас и у целом свету, тврдили су, да је учешће заната у немачкој привреди 20%. |

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Нови грчки Министар пољопривреде изјавио је

да ће главну пажњу обратити повећању производње пшенице. Истакао је као пример Италију, која је успела да своiy потрошњу покрије домаћом робом. _____ Turska vlada je dopunila svoju uredbu o standardizacijii lešnika. Predviđeno je Stvaranje tri Vrste. U suprotnosti sa prethodnom uredbom, kojia je zabranila mešanje raznih vrsta i godišta dozvoljeno je sada dodavanje i drugih vrsta do 10%. Sadržaj oštećenih i pokvarenih lešnika biće utvrđen sa 2,5%, dok su novi propisi različiti prema poijedinim vrstama.

— Povodom рочједпје akcije Gospodarske sloge za „ромбепје сепе mleku održani su sastanci u Novoj Gradiški, Pleternici, Starom Petrovom Selu itd. na kojima su mlekari zaključili da mleko kupuiu od članova Gospodarske sloge „po 0,80 do 1 dinar, pod uslovom da ono sadrži 3,5% masti. . — Nemačko ministarstvo. poljoprivrede uyodi naročite naseljeničke savetodavce; savetnici će raditi po naročitim uputstvima. ministra. Oni imaiu. dužnost da pomažu vlastima · kod izrade planova i izgradnje novih sela, da upućuju nase_ljenike ·kod uređenja imanja i izgradnje privrednih organi„zacila i. da ih izvesno vreme (naiyiše tri godine) podučavaju „u: vođenju polioprivrednih poslova. · Savetodavci _treba. naro-

_rozapadnim pokrajinama.

čito da pomažu naseljenicima kod Кироуапја ŽIVOZ | Oe inventara i da ih sprečavaju u nabavljianju nepraktičnih i nepotrebnih mašina. Naseljenici treba da što više zajednički kupuju mašine. Kao osnova za Veze sa tržištem ima se u sVakom novom selu osnovati Seljačka štedna i privredna 7аdruga. Naročito će se unapredivati gajenje sitne stoke i VOćarstvo; podizanju mlekarstva služiće obuka u muženiu i kontrola mleka.

— Portugalska Gyineja (Zapadna Afrika) doskora ie skoro isključivo gajila uljane biljke. Proizvodnja se stalno povećavala, ali su zato cene naglo počele da padaju. U 1934 dobijeno ie za izvezenih 98 hili. tona 17,3 ти. езкида. Vrednost izvoza je pala za skoro 50%. Guverner kolonije preduzeo ie zato mere da zemlju oslobodi zavisnosti od ovog јеф ог artikla i da unapredi gajenie pirinča koji se ioš 1929 uvozio u dosta znatnim količinama. Ali već 1930 Portugalska Gvineja ne samo da jie mogla da pokriie vlastitu potrošnju, nego je čak i izvezla oko 600 tona pirinča. Izvoz le otada u stalnom porastu: 1932 god. izvezeno је već 92900 tona, a 1934

god, 5700 tona.

— Prema podacima kanadskog statističkog ureda proletnji usevi u Kanadi su vrlo slabi, izuzev one u nekim seVe-

| | || ||