Народно благостање

20) јуни 1936,

Из уредништва:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 399

РУЗВЕЛТ ЋЕ БИТИ БЕЗ ОЗБИЉНЕ ОПОЗИЦИЈЕ НА НОВЕМБАРСКИМ ИЗБОРИМА

У новембру месецу претстоје избори за претседника Сједињених Америчких Држава. Ови избори привлаче пажњу целога света и често се указује на њихову интересант· ност у вези са положајем Рузвелта после супротстављања Врховног суда његовим најважнијим творевинама. Међу“ тим, ми сматрамо да ће ово бити једни од најинтересантнијих избора у Америци. С једне стране због тога што не постоји ни један озбиљнији противкандидат Рузвелту, а с друге што ниједан од његових противника не против: ставља никакав систематски програм, који би био и најмање еличан Рузвелтовом. Положај Рузвелтов није ослабљен ни одређивањем републиканског кандидата на конгресу партије недавно одржаном. Из великог броја кандидата избор је пао на гувернера Ландона из Канзаса, до сада прилично непознату личност. Скицирани програм пак нијг ништа друго него негација Рузвелтовог. Према овоме Американци који су под Рузвелтом постали регулисани, треба понова да добију слободу; на место права малога човека (фармера и радника) биће истављени велики интереси државе. Стварно у републиканском програму нема позитивних предлога. Сем тога, последњих дана положај Рузвелта учвршћен је још и једном неразумљивом пресудом Врховног суда којом је Закон о минималним надницама жена и рудара у држави Њујорку оглашен противуставним. Мебутим, супротно Рузвелтовим законима овај није био са-

"везни већ државни закон. А све досадање пресуде противу

Рузвелтових закона биле су мотивисане тиме, да су ове мере претстављале неоправдано мешање у права појединих држава и због тога су оглашене неуставним. Стога ова пресуда није. изазвала констернацију само у радничким

круговима, него и у целој - америчкој јавности. У штампи се

·_ наглашава да је ова нова пресуда створила бесправно Gija

ње и уништила све компетенције. На тај. начин, за реше: ње овога питања постоје две алтернативе: измена устава

„или, што може бити много брже извршено, промена лич:

ног састава врховног суда. Тим. поводом један републи: кански посланик изјавио је: Ова. нова нелогична пресуда донела је демократској. партији најмање милион нових гласача. Зато је сасвим сигурно да ће Рузвелт понова бити изабран и да ће се све наде републиканске странке изјаловити. За последње четири године. Рузвелт је водио најинтересантнију економску политику у свету. Све његове.мере биле су уперене на сузбијање кризе путем оживљења коњунктуре. За то су створене две огромне организације: Нира у области индустрије.и А.А.А. у области пољопривреде. Донет је низ уредаба за поједине привредне гране у којима су, поред осталога, биле регулисане и наднице и услови рада. Међутим, политика. сузбијања кризе уколи: ко је више била прихваћена од фармера и радника, утолико је изазвала јаче противљење подузетника. Да бисмо могли правилно оценити садашњи Рузвелтов положај потребно је да укратко изложимо судбину његове политике сузбијања кризе. | ; | | |

Пре годину дана пресудом Врховног суда Нира је оглашена противуставном. За овим су се низале пресуде противу осталих Рузвелтових творевина. Тако је пропао покушај стварања једне крње Нире; од неколико специјал них уредаба донесених после пада Нире о производњи не:

опходно потребних производа, као што су угаљ, нафта H електрична струја, две последње су напуштене. Изречена је пресуда против А.А.А.; и, најзад напуштени су покушаји регулисања производње појединих артикала, и то памука, дувана и шећера чији је циљ био да се политика А.А.А. одржи бар у погледу најзнатнијих извозних производа. У току једне године отклоњене су, према томе, све интервенције Уније за регулисање тржишта, све оне мере за помагање и оживљење привреде које су заведене у току претходних двеју година.

Најзад, недавно је Врховни суд огласио противу. ставним и Гофијев закон о рудницима угља, који је имао за задатак да у области угљене индустрије примени режим Нире. Закон је пропао са мотивацијом да су за регулисање цена и надница надлежне искључиво државе чланице; Унија нема право да предузима такве мере. Овом најновијом пресудом укидају се реформе у корист радника услед чега ови сада прете штрајком за који би се Ру: звелтови противници могли учинити одговорним.

За оцену Рузвелтовог положаја уочи претстојећих избора поставља се питање: да ли пресуде противу Нире и А.А.А. значе уистини губитак за Рузвелта и смањење ње. гове популарности» Одмах да одговоримо: ни једно ни друго. Пре свега, све мере које је Рузвелт предузео у области лечења кризе нису имале жељеног успеха. Тај неуспех сада је покривен пресудама Врховног суда и сав одијум пао је на Рузвелтове противнике, док је његова популарност још више порасла. Врховни суд, према томе, само је учинио велику услугу Рузвелту. Под утицајем тога дошла је и радикална промена у његовој политици. Од политике сузбијања кризе коњунктурно-политичким мерама он је еволуирао у правцу социјалне политике која чини осовину његовог садашњег програма и коју може несметано да спроводи без опасности да ће бити оглашен противуставним. После укидања Нире и А.А.А. остаје на снази прави Њу Дил, т.|. структурелне реформе које треба сматрати трајном коњунктурном политиком и које се изгледа могу спро-

"вести у потпуној. сагласности с уставом. На основу тога

је прешла на изграђивање заштите фактора производње, —. рада, капитала и земљишта. · Заштита рада је сврха Вагнеровог закона којим се регулишу радно време и наднице, и закона о социјалном осугурању из 1935, којим јепоред осталих. мера социјалне заштите, уведено осигу: рање старости и осигурање за случај незапослености. За: штита капитала почела је већ 1933—84 банкарским и бер. занским реформама које су имале да створе правно обез“ беђење штедиша од преваре; ове мере су у лето 1935 допуњене много важнијим законом о банкарству (Федерал Резерв Акт) чија је сврха обезбеђење улагача од коњунктурних и спекулативних ексцеса. Али најважнији пример за ову промену у начину спровођења намераваних реформи пружа нови закон о заштити земљишта који је заменио А. А.А. и који омогућује још увек велики утицај Савезне владе на производњу. Међутим главно средство реформне политике која иде за ублажавањем социјалних разлика, претставља пореска политика, која је применљива и на капиталистички поредак; сви знаци говоре да ће се она прошири-

МЕ | | |