Народно благостање

_ Страна 422. -

· —| Ć&Australijska vlada traži interesente za iskorišćavanje nalazišta ulianog škrilica kod Newnes-Capertree, u Novom 'Južnom Uelsu. Opcija za ovu koncesiju u koju je uloženo već 1 mil. funti, može se dobiti za 34 hilj. funti. Učestvovati mogu samo britanska ili australijska društva. Proizvodnja ulja do 10 mil. galona godišnie oslobađa se carine i akcize na 20 godina.

— Једна енглеска група улаже у послове око истраживања и изградње рудника бакра у грчкој Тракији 250 хиљ. фунти стерлинга. За изградњу грчке индустрије алу-

_миниума и цинка постоје понуде других страних друштава, "међу њима и америчких.

= У Естонији се изграђују 3 нове државне циглане

И | државна фабрика целулозе. Концесије за грађење цигла_на добила је једна немачка фирма, а за фабрику целулозе постоје понуде из Немачке, Финске и Норвешке.

— Код Најзидла на Цаји (сев.-ист. Доња Аустрија)

пронађен је нов извор нафте у дубини од 1185 метара. Ра-

чуна се са дневним капацитетом од 4—6 метр. центи нафте.

TRGOVINSKA POLITIKA

= Произвођачи шљива из босанске Посавине «у сво-

"јој резолуцији констатују, да на тржишту шљива влада

сада "анархија створена режимом слободне трговине, па "траже да се одмах предузму мере за обезбеђење дириговања извоза.

| — Министарство финансија дало је тумачење по ко-

"ме се као клириншке имају сматрати следеће државе: Ау-

стрија, Белгија, Бугарска, Грчка, Италија, Мађарска, Немачка, Пољска, Румунија, Турска, Француска, Чехословач-

"ка, Швајцарска, Шпанија.

— Народна банка рефлектира поново од 22 о. м. на

" девизу Беч, па ће преузимати понуђене количине које је

досада одбијала. Народној банци се девиза Беч нуди 30%. — Контрола увоза почела је 25 о. м. Према одредбама комитета за контролу увоза код првог тражења до-

- зволе из било које клириншке државе, мораће се Народно:

банци дати попис робе и њене количине увезене у току 1935 године и у време од ! јануара до 25 јуна о. г.

— На анкети хмељара у Цељу стављени су предлози: да се преиначи уредба о сигнатури хмеља, да се изврши промена садањих узанса за трговину, да се замоли Народна банка да укине уверења за извоз хмеља итд.

= — JU Belgiji je donesena Uredba o mobilizaciji blokira-

nih potraživanja u Italiji, prema kojoj ministar finansija može garantovati obaveze izvoznika za koje će biti uplaćeni iznosi kod belgijske Narodne banke na račun robe izvezene u Italiju pre 18 novembra 1935. Iznos koji će biti garantovan ne može premašiti 70% od iznosa potraživanja. Kod isplata na račun belgijskog izvoznika Narodna banka će ga-

. rantovani iznos odvojiti na zaseban račun, a tek ostatak će dobiti izvoznik. Za tai posao država će računati !/a% trome-

sečno od nominalnog iznosa obaveze. — Između Mađarske i Austrije utvrđena je klirinška cena mađarske pšenice sa 19,50 šil. po metr. centi; zajedno sa

- carinom i dažbinama od 16,50. šil.· metr.. centa staje franko

granica 35,60 šil.,, prema ceni od 34-——34.50 šil. za najbolju austrijsku pšenicu, iz Marhfelda, franko Beč. — Приликом трговинских преговора између Пољске и Француске који се сада воде, Пољска настоји да јој се повисе контингенти за увоз пољоривредних производа у "Француску, нарочито ражи, грашка, меса, коња и оваца. — На конференцији европских извозника дрва у

"Москви утврђено је да је тржиште знатно консолидовано "стабилно. Залихе нису превелике. Цене су се побољшале. ~ Решено је да се настави са досадашњим начином продаје "и да се извозни контингенти не повећају.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 26

— Аустрија преговара с Италијом о обнови олакши“ ца за извоз дрва. Олакшице се састоје у попустима на подвозу и дате су Аустрији почетком 1936, на пола године, пошто је претходно повишење талијанских тарифа за. око

30% тешко погодило аустријске извознике.

— Између Аустрије и Мађарске дошло је до а зума о трговини пшеницом, према коме се за стару пшеницу укида систем контингентирања; извозник има само уреду за спољну трговину да пријави извезену количину и да плати таксу од 1.50 пенга по метр. центи. За нову пшеницу ове одредбе не важе.. |

SOCIJALNA POLITIKA

— Међународна конференција рада примила је међународну конвенцију о четрдесетчасовној радној недељи за јавне или од влада појединих земаља финансиране радове и за дубоке и високе градње. Није примљена конвенција о четрдесеточасовној радној недељи у текстилној индустрији. Најзад је конференција донела резолуцију, на предлог француског делегата Жуоа, да се сазове светска привредна конференција. у

— Ргета dosadašnjem .toku pregovora između poslodavaca i štrajkaša u Belgiji, izgleda da će se štrajk Završiti uglavnom pobedom radnika. Poslodavci daju glavni otpor u pitanju ispunjenja opštih socijalnih reformi, kao plaćenog otsustva i četrdesetosatne radne nedelie; protiv, ponovnog poboljšanja nadnica njihov otpor. je mnogo manji. Posledica štrajka biće, koliko se može predvideti, porast cena industrijskih proizvoda; to će svakako umanjiti sposobnost mnogih belgijskih privrednih grana za konkurenciju, jer je ova osnovana na niskim cenama posle devalvacije.

— Пољопривредни паритетни одбор успео је да постигне дефинитиван споразум између послодаваца и радни: ка. Према том споразуму ће се запослити у првом реду радници из места, а тек уколико њих нема доста могу бити запослени и радници из других крајева. Наднице ће се плаћати од 1 јула до 1 октобра 25 динара са храном или 30 без ње, а од 1 октобра до 31 децембра 15 односно 20 динара; за целокупну обраду кукуруза четврти део од бруто приноса, десети део тулузовине и три подвоза за превоз кући, за брање кукуруза: 150 динара по јутру или седми део. За косидбу се плаћа 100 кг. жита; 5 кгр. брашна, TJ. KD. Ga нине и 5 динара по јутру, а ако је жито полегнуто још 20—50 кг. жита више. Вршидба се плаћа 4% без хране од бруто извршеног посла. Радно време је код вршидбе од 4 ујутро до 8 увече са два одмора од пола сата и једним од целог сата, код косидбе у највећој сезони 14, иначе !2 сати дневно. Обрада шећерне репе плаћаће се 400 динара са храном или 500 без хране по јутру.

— За прва четири месеца ове године сплитски окружни уред показује дефицит од 400.000 дин.

ТЕСОММА

— Немачки удео у спољној трговини Бугарске је доминантан. Код увоза отпадало је у 1985 г. 1,6 милијарди дева, 53% целокупног увоза, на увоз из Немачке према 902 милиона и 40% у претходној години. Извоз у Немачку износио је у 19835 години 1,5 милијарди, 48% целокупног извоза, према ! милијарди, 42,7% у 1934 год.

— Ministar finansiia je odredio sledeće cene špiritu: dehidrirani, namenjen za mešanje sa benzinom franko tvornica 6,50 din., i čisti špirit franko stanica kupca 10,90: din., za proizvodniu sirćeta 8,20, za gorivo 8,920, za industrijske svrhe 8,70, za vino 6,35, za proizvodnju izvoznih .proizvoda 5,20 dinara. 5

— Берлински часопис Малак und Statistike доноси податке о, смањењу извоза појединих држава у Ита-