Народно благостање
| | | |
Страна 440
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27
лози за увођење мораторија сматра се смањење златне подлоге Пољске банке за 70 мил. долара, смањење спољне трговине и потпуно смањење активе трговинског биланса.
= Буџетска година 1985/36 Сједињених Држава завршена је дефицитом од 4,723 милиона долара. Државни дуг износи 33,913 милиона долара те је у порасту према 1930 год. за 17,897 мил. долара.
САОБРАЋАЈ
— Према пројекту тарифе за београдске трамваје са последње седнице Градског већа неће бити скупљих карата од два динара. На врло прометним пругама укинуће се разлика у класама те ће према томе бити једна цена и за моторна кола и за приколице. Даље ће се увести блок карте са одређеним бројем вожњи уз 25% попуста од редовне тарифе.
— Чисти добитак 11 највећих саобраћајних компанија у Америци у мају месецу 0. г. премашио је за 41,07% онај из истог месеца пр. године.
— На конференцији Међународне дунавске комисије у Бечу решено је да се наставе и прошире радови на побољшању пролаза кроз Ђердап. -
— Трговинско-индустријска комора у Сплиту упутила је претставку дирекцији држ. железница да повластицу за превоз кукуруза, која престаје важити крајем јуна, уведе као трајну у корист пасивних крајева. Исто је тако тражено и смањење тарифе за превоз вина за 25% и смањење жељезничке тарифе за превоз садре.
КРИЗА И КОНЈУНКТУРА
— Претседник Ми апа ђапк-а Мас Кеппа је изјавио да по његовом мишљењу ова година још неће бити рекордна у новом полету енглеске привреде. Терен је много солиднији, спекулација далеко слабија него 1929, тако да ће се привредни полет наставити докле год влада буде водила своју садашњу финансијску политику.
— С обзиром на нову таксу на неподељени добитак У Америци, сматра „Јоштпа! ог Соттетсе" да се могу очекизати у следећих 6 месеци највеће дивиденде и супердивиденде исплаћене у периоди полета.
— У Швајцарској је крајем јануара 1936 39,6% свих незапослених било преко пола године без посла; бро; жена био је међу њима већи него онај мушкараца. Најтрајнија је била незапосленост у часовничарској индустрији где је 86,3% мушких незапослених било без посла преко пола године. Затим долазе: текстилна индустрија (548%), трговина (48,1%), графичка индустрија (45,6%), машинска и метална (38,2%), и саобраћај (36,3%). Најмања трајност незапослених била је код мушкараца у пољопривреди (21%), а код жена у индустрији чишћења (14%).
— Број запослених у мају месецу порастао је знатно у Дравској бановини. Највећи пораст према истом месеЦу прошле године је код градња над земљом са 2.198 радника. или 57,14%, затим код текстилне индустрије за 1.643 или 18,86% индустрије камена и земље, металургијске, градње железница и путева итд. Највећи пад показује напротив шумска индустрија са 122 радника т. ј. 1,85%.
— Услед велике тражње од стране америчке текстилне индустрије нагло су порасле цене памуку; терминске
цене су се скоро изједначиле са промптним. Пораст цена.
сировина повољно је утицао и на енглеско тржиште пређа и тканина; нарочито се траже груба и средња америчка и египатска пређа; тканине, нарочито лаке, траже се из Индије, Западне Африке и Средње и Јужне Америке. Од европских земаља јављају се као купци Немачка, Данска и Шведска. |
ТУРИЗАМ
— Аустрија је укинула прописе уведене прошле године о посебним полицијским визама аустријских туриста који путују у Југославију.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава
4 јули. — Индустрија аеропланских мотора а. д. у Раковици (редован). — Прво југословенско транспортно д. д. Шенкер и комп. у Београду (редован).
5 јули. — Пословни завод д. д. у Загребу (редован).
6 јули. — Крапинска текстилна индустрија д. д. У Загребу (редован).
9 јули. Издавачко штампарско предузеће „Штампа“ а. д. (редован). — Предовић а. д. у Београду (редован).
10 јули. — Д. д. за асфалтирање и тарацање, Загреб (редован).
11 јули. Југословенско д. д. за искоришћавање
ауторских права „Идап“ (ванредан).
12 јули. Д. д. за израду црева у Суботици (ред.).
14 јули. — „Кварнер“ друштво за подизање Приморја д. д. (редован).
31 јули. Југословенско а. д. за извоз камилице (редован).
Трговачки регистар
Посавска штедионица д. д. у Сиску, промена чл. 5 и 6 друштвених правила. — Бонди, Мартон и другови д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г.: Гиакони Јосипа из Загреба и Милера Алфреда из Загреба. „Сапонна" д.д. у Осијеку, упис фирме и чланова управног одбора гг.: Подлипског Јосипа из Осијека, Каушега Карела из Љубљане, Батестина Ника из Љубљане, д-ра Слокара Ивана из Љубљане и Ђиновскина Љубомира из Љубљане. — Југословенска дестилација дрва д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г. Љубомира Милијћа из Београда, Љубомира Крунића из Београда, д-р Драгољуба
Петровића из. Београда и инж. Петра Остојића из Бео-
града. — „Пруга“ хрв. д. д. за господарске и индустријске железнице, упис члана управног одбора г. Свете Тубића. — Новосланкаменска штедиона д. д. Нови Сланкамен,
упис члана. управног одбора г. Игњатовића Јована. Варнер Брос Ферст Нејшонел д,д. у Загребу, упис чланова управног одбора Јура Доловчака и проф. Ериха Александра. — Интерреклам д. д. Загреб, упис члана управног одбора г. Чеха Антуна. — Хрватска господарска банка д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора г. г: д-ра Давида Фрање из Загреба и Хорвата Људевита из Сесвете. — Пољопривредно JL. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. Ауша Оскара из Загреба. — Југословенско а. д. за трговину дрва, Загреб, упис члана управног одбора г. Младена Узоринца из Загреба. — Југословенско Сименс д. д. у Загребу, упис члана управног одбора г. д-ра Станка Шврљуге из Загреба. — „Финтекс" дд. трг. кућа енглеских тканина, Загреб, упис Јураја Пећаревића из Загреба, Руинца Херберта из Лондона и д-ра Бориса Пећаревића из Загреба. — Творница жесте и пјенице д. д. прије Максо Мајер, Загреб, упис чланова управног одбора г. г: Отона Пристера, Славка Бетлхајма из Загреба, Руже Пристер из Загреба и грофа Бомбела из Винице — „Типографија" д. д: Загреб, упис промене чл. 6 друштвених правила и члана управног одбора г. Мила: на Шулхофа. — Самоборска штедионица, Самобор, упис члана управног одбора г. Антуна Цизла. — Ферус д. д. за индустријске производе у Загребу, упис члана управног одбора г. Артура Хефнера. — Југословенско трговачко а. д. Београд — Загреб — Љубљана, упис чланова управ-