Народно благостање

Страна 442.

6% Далм. промпт 500 — — OE == 6% Далм. промпт 1000 68— — — 6% Далм. промпт 5000 _— 68.50 68.20 = Дувански лоз 1888 — — = Црвени крст — — — U Лутријски зајам 1881 — == = =

Обрт на београдској ефектној берзи изнео је у извештајној недељи свега 2,3 мил. динара према 5,4 мил. У прошлој. Од тога је отпало на Ратну штету 1.061 хиљ. динара, термин 288, 4% Инвестициони 94, Беглуке 312, тер: мин 35, Далматинце 46, 7% Блер 165, 8% Блер 38, Народну банку 248 и Аграрну банку 47 хиљ. динара. ;

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 26-М|: 43,5852; · 29-УТ: 43,3351; 30-УТ: 43,3854; 1-УН: 43,3175; 2-УП: :4333,54.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА

Након нарочито јаког пада курсева наших папира на париској берзи који је наступио 17 и 18 о. м., настало је јаче поправљање које се продужило и у извештајној недељи тако да су свој највиши ниво постигли 25, 26, а неки и 29 о. м., док су напротив неки већ тога дана показали лабавију тенденцију.

Разлике према прошлој недељи су код неких па7 доста знатне, док су напротив код других минимал-

"Тако је 4:] ф-ни зајам из 1906 порастао за 14 поена на 118, 4%-ни из 1905 за 12 на 116, 7%-ни из 1931 за 9 на 157, 4" ,%-ни из 1909 за 5 на 110, 4:/,%-ни из 1910 за 5 на 114, 47ј/%-ни из 1911 за 3 на 109, 5%-ни из 1902 за 2 на 115, 5%-ни из 1913 за 1 на 114. Фундинг облигације су исто тако порасле за 3 на 93.

19-VI 22-VI 23-VI 24-VI 25-VI 26-VI 29-VI

4% 1895 104.— 107. 10995 JI — = . 119— 116.5% 1902 113.— 114.50 115.— 116— 119— 119.— |15.41) % 1906 104.—. 105.— 106.50 108.50 110.— 115.— 118.41% 1909 105— 109— 10. —_ 1193. 1lIo_ 5 110 41], 1910 109— 110—. p 110.—oK 113.—. 112.50 115.— 114.41 % 1911 106.— 105.— 106.50 109.— 112.— 114.— 109.—

5% 1918 119.— 113— 115— 116— 119— 119.— 114.7% 1981 148— 154— 160— 160— 163— 165.— 157.Фундинг -1938 90— 90— 91— 9225 92—— 92— 93—

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су:

7% Блер 8% Блер 7% Селигм. 1 јула 283] — 243 а 25: ,— 26: |> 31—84

ДЕВИЗНА БЕРЗА

Као што се види чврста тенденција динара, која долази до изражаја у курсу фунте, наставља се и даље. Тражња је врло мала. Фунта је попустила од 244,50 у прошлој недељи на 241 последњег дана у извештајној. Берлин је углавном непромењен са 1392,11, у термину 1370 за 31 јули. Беч је лабав и попустио је на 880, Пешта и Милано непромењени на 885 односно 325, а Грчки бонови У даљем паду на 28.

8 Е з 5 Е НЕ

Е 5. p Е 5 8 PR

= кб а“ = = U PRO

26-М — 1395 —— 888 = — 8325— 2850

29-VI 243.50 · 1398.83. 880 -— _ |)8392%50!. 9860 30-VI 242—' 1392.38 = = == 82250 1-VII 242.50 1390.69 883 = 8g95.— —

2-УП 241—— 139211 38380 885 — 325— 28—

Обрт на београдској девизној берзи изнео је у извештајној недељи 149 мил. динара. Од тога је отпало на:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр 2

Берлин 5,8 мил. Пешту 83,7, Лондон 2,7, Беч 1,7, Солун 0 мил. динара итд. | На циришкој девизној берзи били су у o недељи сви курсеви у паду изузев Амстердам и Берлиц, који су порасли на 208,25 односно 123,20, и Београд, који је остао непромењен на 7— Највећи је пад Бод Лондона и Њујорка. –

26 оу ов ом уп

Амстердам 208.35 90830 20915. 20790 20825 Лондон 15:10) 15.16'/. 154025 5.42 15.38 Њујорк 3055), 808.48 3095/. 807.25 305.50 Берлин 19895. 12855. (12450 12260 – 12320 Париз 2021 2022 20570 1. 20.261/a 20.241|4 Праг 12.69 12.69 12.80 12724 = 12.68 . Београд 7— 7— 7— 7— 7=—

На београдском слободном девизном тржишту осећа : се у извештајној недељи још чвршћа тенденција динара. Фунта је поново попустила од 245 на 241—242, швајцарски франак од 15,90 на 15,75—15,85, долар од 48,85 на 48:25: да“ 48 и француски франак од 321 на 320—818.

ROBNO TRŽIŠTE па Slana

i Pšenica. — Ove nedelie na svetskom tržištu pšenice: došlo ie do preokreta; situacija je postala nešto labavija. Коterdam ie за 4.80 hol. for. za mtc. u prošloj nedelji Dopustio na 4.67» hol. forinti. Do pada je došlo uglavnom usled jače · likvidacije terminskih zakliučaka s jedne i povolinijih izVeštaja o žetvi na severnoj i stanju useva na južnoi hemisferi s druge strane. Čikago ie, međutim, ostao nepromenien, 96 centi za bušel, najviše pod uticajem vesti O katastrofalnoi suši koja se davno ne pamti. S obzirom na bliskost nove -robena tržištu se već oseća izvesna nervoza, koja je najviše uslov- liena time što između zaliha i nove žetve s ledne i kretanja . cena s druge strane ne postoji potrebna srazmera. Рок зиzalihe u svetu daleko manje od prošlogodišnjih, skoro za polovinu, i dok će ovogodišnja žetva u većem broju zemalia biti deficitarna (n. pr. u Španiji, Portugaliji, Francuskoj, eventualno i Sjedinjenim Američkim Državama), dotle sve ovo ostaje bez dovolinog uticaia na cene, jer ove nisu porasle u srazmeri pobolišanja pozicije pšenice. Do sada na ovakav · razvoi mogla je da utiče politika kanadskog Gren borda,· koj je nastoiao da u novu kampanju — 1936/37. — uđe sa: što maniom zalihom. Pošto će Kanada i u novoj kampanii . raspolagati sa najvećom zalihom, to će buduće kretanie cena, | naimanje do februara—marta ti. do pojave robe sa južne · hemisfere, zavisiti uglavnom od njene prodaine politike.

Na domaćem tržištu vlada labava tendenciid. Васка. lađa Tisa pala je na 121—198, Begej 119—121, banatska 117—: 118 din. Žetva je uveliko otpočela. Zaključci u novoj robi, koja se očekuje na pijaci tokom iduće nedelie, prave se na” bazi 90—105 din. Vlada nije donela još nikakvu odluku u po-. gledu intervencije. Kao što smo u prošlom broju rekli, poslednje kiše bile su od uticaja na kvalitet. Ali ovaj ni iz да- | leka neće biti tako rđav kao što su u svoje vreme predviđali mlinovi, na što smo mi odmah reagirali. Zbog izvesnog pogoršania kvaliteta imaćemo tri vrste robe: OM glavničavu | i sa dosta urodice. .

Kukuruz. — Na svetskom tržištu kukuruza vlada ne-'. promenjena tendencija. Roterdam je, prema ргозјој педе! + ostao nepromenjen na 3.07 hol. for. za kvintal, a Čikago ij i neznatno popustio na 65.50 centi za bušel.