Народно благостање

15, август 1936.

ни су каб што следи: Ратна штета 1,162 хиљаде динара према 365 хиљада у прошлој недељи, Беглуци 108 хиљаде према 450 хиљада, Далматинци 130 хиљада према 142 хиљ. 7% Блер 32 хиљ. према 282 хиљ., Народна банка 252 хиљ. према 124 хиљ., Привилегована аграрна банка 84 хиљ. према 73 хиљ. затим 8% Блер 72 хиљ. 7% Селигман 150 хиљ., Лутријски зајам 3 хиљ. и Дувански лоз 2 хиљ.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 7-УШ: 43,5187; 10-УШ: 43,5816; Н-УШ: 43,5137; 12- УНЕ 43,5187.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ БЕРЗАМА

На париској берзи наступио је преокрет. Наше хартије су изразито чврсте, изузевши само три папира: 41], зајам из 1911 г., који је изгубио 2 поена, рачунајући почетни курс извештајне недеље, затим 7% зајам из 1981 r. и Фундинг обвезнице, који су изгубили по 1 поен. Највише, за 7 поена, порастао је 4% зајам из 1895 г. а после њега за 5,5 поена 411.% зајам из 1909, за 6 поена 5% зајам из 1913 г., за 2 поена 41, зајам из 1910 и за 1 поен 5% зајам из 1902 г. Непромењен са 108 био је 41]. % зајам из 1906 г.

Курсеви су били следећи:

29-УН 30-VIL x 31-VII

4% 1895 105.— 105.— 5% 1902 118— 123— 12341] % 1906 108.— 110.— 109.50 41] % 1909 112— 111.— 111.41] % 1910 11— —— 1144:1,% 1911 110— 112— 114.50 5% 1913 113.— 114.— 115.7% 1981 172.50 177.50 175.50 Фундинг 1983: 100.— 100.— 100.—

У Њујорку 12 0. м. рађен је само 7% Селигман, са курсем од 29—3102;. Код 7% Блера је била само понуда по 24, а код 8% Блера само тражња, по 238].

ДЕВИЗНА БЕРЗА

У приватним клиринзима курсеви су се опоравили при крају извештајне недеље. Берлин је почео недељу врло слабо са 1321.30, што је досада најнижи курс. У току недеље курс се попео на 1348.90. Беч је такође слаб; ту се не може обележити знатно опорављење. Имаоци немачких клириншких чекова имају оправдану наду да ће претстојеће велике државне набавке повољно утицати на курс, док то у односу са Бечом није случај. Повећање понуде исплата Беч проузроковано је нашим јачим извозом, али за сада нема одговарајуће контрапозиције. Трговинско политички разлози утичу и на чврсти курс Милана и Грчких бонова. Курс Лондона је већ две недеље непромењен. Курсеви су били следећи:

a а 5 8 Е II III = (а «а = = |. = 8 ТАМИША 238 1394.30) Вртови 0320 {05VUHL | 234, 134050, 4180 50 DI NJU. | 239 Поа мо | _____ ___ ЈРМ | 238, JOBI/Gi ел. —_ __-__ 322 2950 13 VIM | __ (94900. 5445 | __ __ 9080

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 537

Обрт је у извештајној недељи износио 16 мил. дин. према 19 мил. у прошлој и 17 мил. у претпрошлој недељи. Берлин је рађен 6,9 мил. дин. према 5 мил. у прошлој недељи, Лондон 3,9 мил. према 5,4 мил. Беч 3,7 мил. према 9,6 мил. Солун 189 хиљ. према 1,2 мил, Милано 268 хиљ. итд. Међународно девизно тржиште стајало је у знаку попуштања швајцарског и француског франка. На циришким курсевима то се види по порасту девиза, изузевши Париз.

· Београд остао је и овога пута непромењен са 7 шв. фр.

Курсеви на циришкој девизној берзи били су следећи:

29-IV 28-У 25-VI 6-УШ 13-ViH Амстердам 208.30 209.15 207.90 208.171 208.30

Лондон 15:16. | 15425) | 1542 1588 | Пил]. Њујорк 308.48 309 |. 307.25 306.62- > 396.75 Берлин 123.35 124.50 122.60 123.30 123.40 Париз 20,21%/5 20.377, 90.961|» | 20.90%, 20.20:/, Праг 12.69 12.80 12.72 12.67 12.68 Београд 7— 7.— 7.— 7.— · 7.—

На београдском приватном девизном тржишту које се управља по курсу фунте, бележила је ова 237.25, швајцарски франак 15.45, долар 47.35 а француски франак 311.50. Курсеви су стални, јер се, као што рекосмо, управљају по фунти чији се курс одржава по потреби и интервенцијама.

3-УШ 4-УШ 5-УШ 6-УШ 7-УШ 10-VIH

103.— —: _ 113.— 115.— 10 112.128.— 125.— 124.— 121 = 2 — 119.107.— li. 109.— 109.— 110: — 108.108.— 114.— 118.50 OL. 117.50 | 1750 111=— 115.— 110.— 115.— 116— 113.110.— 112 = 114.— 113.— li: 108:121.— 123.50 122.75 121. - 120.50 119179— 179.50 176.— 170.— 169.— 171.50

100.— 100.— 100.— 100:— 100.— 99.—

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине. — На светском тржишту сировина владала је ове недеље постојана тенденција. Бакар је задржао своју позицију, упркос томе што је картел, као што смо јавили у прошлом броју, одобрио повећање производње. Ово се тумачи систематским повећавањем производње у последње време као последицом све веће упослености индустрије наоружања. Цена олова скочила је услед отсуства извоза из Шпаније. Калај има доста лабаву тенденцију, пошто још није могло да дође до споразума са аутсајдерима, у првом реду са Сијамом. Пошто, крајем овог месеца, истиче Чедборнов споразум о шећеру, то су, иницијативом произвођачких земаља, поведени преговори о закључењу новог споразума на другој основи. Опште је мишљење да Чедборнов план није успео због тога, што су главне увозничке земље форсирале властиту производњу. 1936/37 биће, како за сада изгледа, трећа година по реду како је светска производња испод светске потрошње, услед чега је видљива залиха опала са 7,84 на 5,68 мил тона. Упркос томе, цене на светском тржишту се нису ни најмање поправиле, јер преко овога пролази све мања количина шећера.

Пшеница. — У овој недељи, уз извесне мање осцилације цена, ситуација на светском тржишту остала Је У Главном чврста. Септембарски термин био је у Ротердаму око 5.85—5.90 хол. фор. док су познији термини били за 20—30 центи нижи. Чикаго је остао и даље око 100 центи за бушел, а Винипег се кретао око 97—98 центи за бушел.

Светска ситуација је још увек нејасна. На развој прилика у будућности гледа се различито. Тако је међу-