Народно благостање

Страна 548 _ ов

milijardi maraka u 1932 preko 3,58 u 1933 i 3,92 u 1984 па 4,33 milijarde u 1935. Zanimljivo je, uostalom, da se jedino ovde za sve vreme KMkrize nije osetilo nikakvo smanjenje, Što se može obiasniti velikim napretkom osiguranja. Nešto зроriji tempo pokazuje porast ovih investicija, kod socijalnog osiguranja (3,36 milijarde, 3,47, 3,80 i 4,28). Uzrok ovome slabljenju porasta ie u tome što su s ijedne strane usled smanjenia dohodaka opali prihodi, a s druge usled starenja stanovništva porasli izdaci. Na trećem mestu kod stvaranja поvog kapitala stoie kreditne zadruge, i to pretežno zemljoradničke. Zbog naročito velikih teškoća, a možda ı zbog započetih vlastitih novih investicija Dile su isplate u 1939 još nešto veće nego uplate, tako da su se ulozi na štednju tada smaniili sa 1,48 milijarde na 1,47. Ali, zahvaljujući državnim privredno-političkim merama, posle su se naglo opet popeli, na 1,03 u 1934 i 1,81 milijardu maraka u 1938. Mnogo manji je porast štednih uloga kod zanatskih (gradskih) kreditnih zadruga (sa 0,90 u 1932 preko 0,96 u 1983 i 1,01 u 1934 na 1,07 milijardu u 1985).

Samo u 19928 god. stvoreno je novog kapitala 3,99 milijarde, dakle samo za 0,75 milijarde manje nego u poslednje tri godine ukupno. Što ie došlo do ovoga viška u 1933—1935, ima se pre svega zahvaliti vanrednom povećanju novog Kapitala kod privatnih osiguravajućih društava. Jedino kod njih je porast sada već premašio onaj u 1928 god. Treba, međutim, uzeti u obzir da je vrednost novca danas mnogo меса nego fada, јег зе nivo cena spustio za blizu jednu četvrtinu. Osim toga je značajno da se danas novi kapital stvara isključivo mobilizacijom domaćih privrednih snaga, dok je pre krize na stvaranje štednog kapitala velikim delom uticalo i priticanie kredita iz inostranstva.

== i Dok prof. Kasel izlaže kako zlato sve više gubi svoi značaj i Kako bi mu se! 1 Vrednost morala smanjiti, na drugoj strani se skoro u isto vreme objavijuju statistike koje pokazuju da tezauracija zlata još uvek napreduje.

Prof. Kasel je istakao da je zlato u celom svetu DOYVučeno iz novčanog opticaja, a da u većini zemalja ne igra više ni ulogu merodavnog regulatora kreditnog volumena, u obliku zlatne podloge novčaničnog opticaja. Ni funkcija zlata kao međunarodnog platežnogz sredstva ne može, najzad, biti razlog za njegovo nagomilavanje, jer postojeće zvanične rezerve daleko su veće nego i najviši iznosi međunarodnog platnog prometa. Šta više, međunarodna plaćanja mogu se danas vršiti i bez zlata, putem kliringa ili kompenzacije. Valuta budućnosti je papirma valuta, čija je svrha stabilnost kupovne snage. Kraj takve valute zlato i onako nema više stalnu vrednost i ne može da bude nikakvo merilo

Zlato se sve više tezauriše

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

vrednosti. Zato će ono postati potpuno nepotrebno i njegova će vrednosti, naravno, nešto opasti. Međutim, u praksi stvari izgledaju drukčije. Čak i one zemlje, koje su napustile zlatno važenje, neprestano i u sve Većoj meri nabavljaju zlata. Zato i prof. Kasel priznaje da će svet ipak još dugo vremena sačuvati svoj stari »zlatni mentalitet«.

Ali ako pogledamo statistiku proizvodnje i upotrebe

· zlata, videćemo da ovaji »zlatni mentalitet« pre napreduje

nego što nestaje. To se naijbolie ispoliava u sve većoi tezaurizaciji zlata. Prema proceni Nemačkog statističkog ureда и svetu je (izuzev Rusiju i Istočnu Aziju) od 1931 do kraja 1935 oko 5,6 milijardi maraka zlata otišlo u skrivnice, a do sredine 1936 ovai iznos se povećao ma 7,2 milijardi. Od toga oko 3 milijarde otpadaju na engleski egalizacioni fond; ostatak od 4,2 mililarde biće da ie tezaurisan pretežno kod privatnih lica u zapadnoj Evropi, a naročito kod francuskih industrijalaca i rentijera. Od porasta od 1,6 milijarde maraka u poslednjem polugođu otpada na engleski egalizacioni fond svega oko 220 mil.; on {e primio oko 650 mil., ali je od toga 480 mil. opet izdao novčaničnoj banci. Prema tome privatna tezaurizacija sve više raste. Iznos tezaurisanoz zlata je i ove godine, kao i lane, veći nego onai nove Dpro-' izvodnje, što ide na teret novčaničnih banaka. U prvom polugođu 1936 proizvedena je oko 1,2 milijarda zlata; uz to dolaze i prilivi iz, Indije (170 mil.) i Kine i Rusije (ukupno oko 28 mil.). Industriii je potrebno oko 90 mil.; ostaje dakle još 1,3 milijarda. Međutim, uprkos ovome porastu vidljive zalihe zlata pokazuju smanjenje za 221 mil. maraka. Najveće su promene u EFrancuskoi, S. A. Đ: i Engleskoj. Erancuska je izgubila 2,01 milijarde: od toga otišlo le u S. A. р. 121 miliiarda, a u Englesku 430 mil. Ovi brojevi pokazuju da smanjenje vidlivih zaliha zlata skoro u celosti otpada na Francusku, dok su se stokovi u drugim zemljama čak 1 роvećali. Treba, uostalom, istaknuti, da u ovoi statistici nije uzeta u obzir Rusija. Ruska proizvodnja zlata raste iz godine u godinu, i u prvom polugođu 1936 dostigla je, navodno, 260 mil. maraka. Ali iz trgovinske statistike proizlazi da se sve manje novog proizvedenog zlata upućuje u inostranstvo, tako da se može računati i sa stvaranjem jednog velikog zlatnog stoka u Rusiji.

Zanimljivo je da, za razliku od Kaselovog mišljenja, baš Engleska pokazuje sve više interesovanja za zlato. Kako se vidi iz jednog izveštaja Midland Bank, prate se tamo sa velikom pažnjom privredne prilike u tri najVeće DrOiZVOđačke zemlje, S. A. D., Rusiji i Južnoj Africi. Sve ove zemlje pokazuju u poslednie vreme višak u platnom bilansu, ali ne pristupaju povećavaniu svojih investicila kapitala u inostranstvu. U Engleskoj se sada nadaju da će zlatna konjunktura u ovim zemljama, makar i posrednim putem, dovesti do porasta cena, a lime do olakšanja tereta dugova i do OŽIVljienia svetske privrede.

ОБАВЕ! ПОЉОПРИВРЕДА

— Zvanična procena ovogodišnje žetve u Метаској, од

početka o. m., predviđa 4,81 mil. tona pšenice, 7,96 mil. tona

raži, 3,57 mil. tona |{ečma 1ı 5,75, mil. tona 2051. Ргосепа је nešto viša nego stvarni prinos lanjske žetve, a skoro svuda (osim kod zobi) niža nego procena u julu.

— Francuski parlament izglasao je pšenični zakon po kome će cene pšenici određivati Generalni savet Pšeničnog ureda sa tročetvrtinskom većinom glasova, pod uslovom da je prisutno bar “/s članova saveta.

ТАЈНА СЛУЖБА

— Grčko ministarstvo poljoprivrede pozvalo је зеЏаке da skupljaju semenjie duvana, koga ima 6—8 mil. oka. Seme će se upotrebiti za dobijanje jednog belog ulja, koje ie bez mirisa, tako da se može upotrebiti i za hranu. Inače je vrlo upotrebliivo za proizvodnju raznih masti kod kojih se do sada upotrebljavalo riblje ulie. Seme sadrži 80—85% ulja.

— Целокупна производња дувана у Турској, Грчкој и Бугарској 1985 год. износила је око 110 хиљ. тона док се рачуна да овогодишња неће бити мања од 140 хиљада тона.