Народно благостање
6% -Далм. термин о
Страна 570.
Жувански 1оз.1888 =. Црвени крст | M. Лутријски зајам 1881 —
|
RO IN UO NI tt
Обрт. је. ове недеље био мањи него у двема прет-
ходним, свега: 1,31 мил. дин. према 1,7 мил; и 2 мил. Пада
у-очи мали обрт у Ратној штети од свега 258 хиљ. дин. према:-ђ2 мил. у претходној недељи: Рађени су још 7% Инвестициони· зајам за 59 хиљ. 6% Беглуци за 446 хиљ. према 230 хиљ;-6%' Далматинци 128 хиљ. према 21 хиљ, 7% Стабилизациони зајам 59 хиљ. према 28 хиљ., 7% Блер 96 хиљ; према 1938: хиљ. 8%' Блер 73 хиљ.. 7% Селигман 75 хиљ. Народна банка 119 хиљ: и ПОНЕО а Dana банка 86: хиљ. према 53 хиљ. i
Обрачунски курс наших доларских папира у Њуторку био је: |21 авг. 45,5137. 24 авг 435187: 25 авг. 43,5137: 26 авг. 48,5137. а |
Наши папири на страним берзама
Предратни зајмови били су на париској берзи чврсти. Курс 4%' зајма од 1895 г. порастао је за 3: > поена на 122, 5% од 1902 за 6,5 поена на: 130, 4:/2% од 1906 за 3 noeHa Ha 120, 41/5% од 1909 за 5 поена на 126, 4:[2% од 1910 за 67/5 поена на 118, 4:/2% од 1911 за 5:/2 поена на '18'и 5% од 1913 за 5:ј2 поена. Насупрот томе курсеви послератних зајмова пали су и то 7% зајам од 19831 год. за at: поена на 171 и АНЕ ОЛИ ПИО од 1933 год. за
уевега :ј> поена "на 105;
18-УШ | 1УШ 20-VIH 2Уш 24УуШ
4% 1895 r. | „ 11950. 119. IZBO) ____ | [2 52 192 Po 12550. 15: 1340 | 128 150 41/3%; 1906 r. 117 12150 12450 199 | 1007 47750 1900 n | 1928. — 195. | 130. | 196 126 41/2% 1910 n. 11350 UZ _ 104. | WO... [54 M1/5% 1917 m. 14250 ит | 108 108 18 5% 193 1 | 19250 1298 | 102 | , joge. od... 7% 1931 r. 17450 1172 „ J74. ~ 747 | (71 Фундинг 1933 10550 108— | 106. „ 106=— 105—
ДЕВИЗНА БЕРЗА
Тенденција на девизној берзи била је неједнака. Берлин је слаб, курс је пао на 1806,55, на досада најмањи ниво: Велика. понуда сама не би изазвала такав пад. Изгледа да. је повећање“ (војног рока на 2 год. у Немачкој деловало на куре. Лондон и Милано су непромењени, док је Беч мало попустио. Грчки бонови били су услед новог трговинског и платног споразума чврсти, али при овом курсу роба већ притискује тржиште. Курсеви су били следећи: i |
5: Пе лек - "Грчки
Лондон Берлин“ Du Пешта Мадрид Милано бон. ŽL VIII | 23880 4584 _ SBB U 24. VIII · 238:— P13839.70) 8555 _—__ ___
81
|.
25 УШ 288.— 1329.50 854— ——= = . 26:71 | 238. 18158 1854 —. ---— |C 990 — | __ 27-VIII 238.— 1306.55 853.80 — = 7 81—
Обрт је био у извештајној недељи рекордан. са 33 мил. дин. према 23,5 мил. и 16 мил. у претходним недељама. Највећи удео у обрту имала је девиза Лондон са 21,4. мил, дин. према 10,9 мил. услед великих продаја. извозника пшенице. Рађени су још и Берлин за 66 мил. према 5,4 мил. дин, Беч 35 мил. према 45 мил. дин, Пешта 454 хиљ. према 389 хиљ. и' Амстердам, Мико Париз, Цирих и Њујорк у мањим износима. ·
Већина девиза у Цириху су незнатно попустиле осим! девизе Париз Koja се поправила, Курсеви. су. били следећи: OI. O j NI III
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | ______Dp, 35
29-IV | 28-V 25-VI 20-VHI 27-VIII
Амстердам 208.30 20915 ” 20790 20840 208. 27: Лондон 15. 16: 3 15.425 15.42 15.44 15: 438ј4 Њујорк. 308.48 3095 јв · 307.25 306.80 306.75 Берлин... 123.35 12450. 12260 . 12840 123.30 Париз :- 20:21 2. 20.378 20.267 5 20:20 | 20.98 Праг · 12.69 12.80 12.72. _ 12168. 12.70 Београд 7— 7— 7— 7.— 7—
На београдском приватном девизном тржишту · такође се нешто поправио француски франак са .312— према 311.75. Остали курсеви су мало попустили, тако. Њудорк који је бележио 47,20 према 47,30 и Цирих. 15,40 према 15,45. Лондон је остао непромењен на 288—.
РОБНО ТРЖИШТЕ ·
Пшеница. — Ова недеља на светском тржишту пшенице била је у знаку јаче осцилације курсева. Октобар ски термин у Ливерпулу био је сишао на шил. 7 tla за 50 фунти, у Ротердаму на 5.75 хол. фор. за мтц, а у Чикагу на 110 Зј4 центи за бушел. После тога курсеви су се почели понова поправљати, али врло споро. Оваквом кретању курсева два су узрока: први лежи у већим реализацијама при крају месеца, а други у шпекулацији на бесу, која је ове недеље показала велику активност. Бесисти су почели да шире вести о претстојећој изванредној жетви у Аргентини и Аустралији, услед чега је тржиште постало: врло нервозно. Под утицајем таквих вести млинови на западу постали су уздржљивији и такорећи дневно подмирују своје потребе. Опште је уверење да бесистичка тенденција неће моћи да узме маха, те да ће се цене ускоро стабилизовати на ранијим вишим курсевима.
Према последњим вестима жетва у Чехословачкој знатно је подбацила. Принос пшенице цени се свега на 90.000 вагона према 160.000 у прошлој години. Сем тога; услед неповољних временских прилика под којима је жетва вршена, јако је оштећен квалитет пшенице и нова роба неспособна је за мељаву. Стога се млинови углавном снабдевају старом пшеницом, те је монопол успео да своје залихе редуцира за 30.000 вагона на 40.000. Италија је повећала откупне цене са 1098-123 на 118-138 лире за мтц. Принос пшенице у Аустрији цени се на 45.870) вагона према 60.160 у 1985. И Швајцарска је имала лошију жетву но. прошле године: 11.170 према 14.250 вагона. Белгија је са Румунијом закључила уговор о куповини 19.000 вагона пшенице. У Француској 18 августа ступио је на снагу нови житни закон и тога дана обустављено је нотирање пшенице на свима берзама. Принос пшенице у Енглеској цени се на 145.000 вагона односно 18% мање ноу прошлој години. Румунија је са: важношћу од ! септембра снизила _валоризациону премију на пшеницу са 10. 000 на 8.000 леја, та откупну цену за. ишеницу · повећала са 35.000 на 40. 000 \teja HO BaFOHy.
Домаће: тржиште. било је ове ле HOR утицаје прилика на светском тржишту. Услед попуштања курсева дошло је до већих понуда“ Призаду који је у првој полд: вини недеље купио преко 1000 вагона. Већа понуда Призаду била је условљена и-одлуком о преузимању оцари“ њење робе у Браили чиме је отклоњена разлика за износ прометне порезе (2737) за колико су страни купци на домаћем тржишту били У повољнијој ситуацији и када су наше цене биле на светском паритету или изнад овога.
"Услед попуштања курсева на светском "тржишту наше директивне цене целе недеље остале су изнад свете геког · паритета.. Према Ливерпулу- паритет Дунав—Тиса кретао се између 127: 85129: ДИН. 'Због таквог кретања цена иностране фирме. се нису. појављивале _ на тржишту 1 M понуда! ишла. Је преза. та от ЊЕ