Народно благостање

"Страна 602

до 368— уз врло јаку тражњу. У том се појавила понуда врло интересантног порекла. Наиме, за време велике летње врућине, кад је курс ренте Ратне штете био пао на "363—, берзијанци, који нису ишли на одмор, купили су све понуђене износе Ратне штете по тим летошњим најнижим курсевима. При курсу од преко 366:— они имају зараде и појавила се реализација. Знало се од прилике који су то: папир купили за време лета и колике износе. Чим су се они појавили, тражња се повукла, пре но што су они стигли да реализују веће износе. Да је понуда била чисто шпекулативне природе, види се већ и по томе што се она одмах повукла, чим је курс отишао испод 365.—. Последњег дана обавештајне недеље он је једног тренутка пао на 365. —, под притиском једне понуде која. је хтела пошто-пото да се реализује; а чим је та понуда исцрпена, курс је почео да се поправља. Рађено је при крају "састанка по 365, али робе није било. |

М остали папири су ишли мање-више конформно са Ратном штетом, иако су обрти врло мали, јер је берза тек почела да оживљује. Крупни Беглуци су рађени по 69, 25 па су по томе пали на 68.90 | „Јавио се приличан интерес за акције ПАБ-а, вероватно услед комбинација у вези са сељачким дуговима.

Курсеви осталих хартија од вредности развијали су се независно од Ратне шттете; они су били стабилни.

Појавило се нешто робе у 7% Блеру која се по курсу од 74,25—74,50 без даљега преузима. 7% Стабилизациони зајам купује јавна рука, чим се појави понуда. Крупни Далматинци, који су се за време летњих врућина најбоље држали и прешли куре средњих Беглука, понова су изједначени с овима на 68, али тако да је порастао курс средњих Беглука на ниво крупних Далматинаца. 7% Инвестициони рађен је у извештајној недељи на трима састанцима по 84,25,—84,50.

Мако обрт на ефектној берзи заостаје према нормалном, почетак оживљења послова показује и повећани обрт који је износио 29 мил. дин. према 761 хиљ. и 1,3 мил. у претходним недељама. Ратна штета рађена је за 604 хиљ. према 338 хиљ. 6% Бегл. 567 хиљ. према 171 хиљ. 6% Далматинци 140 хиљ. према 208 хиљ., Привилегована аграрна банка 133 хиљ. према 52 хиљ. 7% Стаб. зајам 74 хиљ, 7% ИМнв. зајам 187 хиљ. 4% Аграрци 70 хиљада итд. :

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку је био: 4-1Х: 43,5137; 7-1Х: 43,5137; 8-1Х: 43,5209; 9-1Х: 43,5852; 10-1Х: 48,5367.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ БЕРЗАМА

Прошлонедељна чврста тенденција наших папира није се наставила у извештајној. Изузетак чине 7% зајам од 1981 год., чији је курс порастао за 2,50 поена на 180,50, Фундинг обвезнице од 1933 год. са порастом од пола поена на 107,50 и 4:12% зајам од 1910 г. који је порастао ва 5 поена на 130. Курс осталих папира је пао и то: 4% зајма од 1895 г. за 1 поен на 129, 5% зајма од: 1902 г. за 6,50 поена на 18450, 4:ј2% зајма од 1906 за 5 поена на 128, 4:12% зајма од 1909 за 4 поена на 132, 41J-0% зајма од 1911 за 2 поена на 128 и 5% зајма од 1913 за 4,50 на 107,50.

|I а E GOD 4% 1895 1308. | 188 | | 900 595 10028. 140: 140.— 134.50 41J-% 1906 108 — JO NO Od 4:/2% 1909 130. 192. 182 41J- % 1910: ~ 195 — Поб | 1805 41J-% 1911 130.— 128— 128.1574. 1915. | 138. 182 | 18850

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр 5.

7%. 1981 177 ~ 178.— | 180.50 Фундинг 1933 107 — 107.25 107.50. Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 9 септембар | 24882 | 25—925i. | 98930

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту било је интересантних промена. Пре свега, курс девизе Лондон, као што смо предвиђали, није се више вратио на стари ниво. Остао је при 284-—. Али насупрот ситуацији у почетку обавештајне недеље, кад је понуда била огромна, на крају недеље била је готово јака тражња, Девиза Лондон долази углавном од извоза жита и појављује се периодично у великим износима. Друга половина недеље била је прилично. без робе.

Курсеви су били следећи:

[> i = o Š = = | - BE = а p H ~ 8 а о o до Ф eo = a с = = = то 4-IX 238 1832.70 856.70. — — — 3050 7-IX 234 1334.23 856 — — — 8-IX —— 1337.10 851 — — — 9-IX 234 1343.35 851 — = — 10-IX 234 1341.45 851 — 885 320 30.63

У супротности са девизом Лондон, курс девизе Берплина био је чврст, али последњег дана извештајне недеље појавило се прилично робе, тако да је курс попустио. У великим износима је рађен Беч; курс је био последња три дана стабилан, пошто је Народна банка куповала по 851. Грчки бонови били су чврсти.

Обрт је у извештајној недељи био необично велики и износио је 31,5 мил. дин. према 224 мил. и 38 мил. У претходним недељама. У појединим девизама били су обр-

ти следећи: Лондон 15 мил. према 11,8 мил. Берлин 6,7.

мил. према 4,7 мил. Беч 6,8 мил. према 1,9 мил. и Пешта 12 мил. према 2,7 мил. Сразмерно највећи пораст забележила је девиза Беч, што је проузроковано нашим јачим извозом, нарочито воћа.

На међународном девизном тржишту и даље је необично чврст курс фунте према француском франку. У Паризу курс фунте далеко је премашио горњу златну тачку. На циришким курсевима то се види у порасту курса енглеске фунте. МИ курс девизе Париз се нешто поправио У Цириху, што значи да је швајцарски франак попустио;

Курсеви су били следећи: 2991 28-У 25-УГ 3-IX 10-IX

Амстердам 20890 20905 207.90 20832 208.10 Лондон 15.617), 15.425 1542 1544 15.535 Њујорк 308.48 3095/, 807.25 306.95 _ 307"ј8 Берлин | 128:85. 12450 12260 193.35 | 193.471|> Париз 20.217 2 20.37"ј8. 20.26%2 20.20 20.219/u Праг | 12:69 1280 19:72. 1267 >. 1210 Београд Zo 7.— = Т— 7

На београдском приватном девизном тржишту радило се по знатно нижим курсевима него у претходној недељи. Тако је курс француског франка износио свега 305 према 310,75, долара 46,85 према 47,20, а швајцарског франка 15,10 према 15,40. Роба је при овим курсевима нестала. Курс фунте је на приватном девизном тржишту порастао на 364.50—9865.

| __РОБНО ТРЖИШТЕ Сировине. — На светском тржишту сировина запажа се од извесног времена слабије попуштање курсева изузев житарице. Лабавија тенденција тумачи се тако, да

_се индустрија углавном снабдела потребним залихама. ..