Народно благостање

| 19, септембар 1996 —

nalaze se dakle i imaoci krupnog kapitala, i zbog toga su. oni danas kod nas u položaju da pripadaju jednoj organizaciji koja radi protiv njih. Oni su primorani da rade sani profiv sebe. Nikakav zakon ne može da ima tako apsurdan cilj da čoveka obaveže na saradnju protiv njegove ekonomske egzistencije, na” samoubistvo. Međutim, to |e stanje stvoreno u našim prinudnim Organizacijama koje s jedne strane primoravaju krupan kapital da bude član, a čije vođstvo poziva na rat protiv krupnog kapitala.

Drugi, |oš strašniji primer. Po & 355 Zakona о

radnjama, tačka 3, članovima prinudnih udruženja moraju biti i sva poduzeća državna i |avnih samoupravnih tela, ukoliko obavljaju radnju koja potpada pod ovaj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 609 ~

zakon. Ovaj je propis najdrastičniji dokaz za to da zakon cilja isključivo na stručni kriterijum (kad je i državne radnje obavezao na članstvo). Jer socijalno između privatnog i državnog kapitala je mnogo veći bezdan nego između srednjeg i krupnog kapitala. Ova su oba privatan kapital i stoje nasuprot državnom. Samo pri punom izbacivanju socijalnog kriterijuma mogao je doći ovaj propis. A on je došao zbog toga što se želi da i državne radnje doprinesu unapređenju struke i da vuku koristi od istog. Nabijajući organizacijama srednjestaleški šešir, vođstvo je stvorilo tu ludu situaciju da država takođe daje novac za borbu protiv krupnog kapitala koji postoji na osnovu državnopravnog poretka. I država se uvlači u srednji stalež.

V SREDNJESTALEŠKI POKRET JE SVUDA POLITIČKI

Srednji stalež je u većini zemalja |edna apstrakcija, jedna misao, a u vrlo malom broju konkretna pojava: idejni pokret ili organizacija. Ali je to svuda politički pokret i politička organizacija. Svuda je srednjestaleški pokret nošen od političkih stranaka. Nigde u svetu ne može se videti ta slika da stručne organizacije vode borbu protiv svojih sopstvenih članova.

Stručno i socijalno se isključuju. Srednji stalež je politički pokret koji vrbuje svoje članove među svima pozivima, kako to izrično stoji u pomenutom broju »Zanatlijeć u kome je dana definicija srednjeg staleža.

Srednji stalež ne vodi računa o pozivima ni o strukama. . Ne spada u kruz ove studije kritika srednjestaleškogz pokreta uopšte. To je drugo pitanje. Ovde je glavno podvući grubu povredu Zakona o radnjama, stvorenu nabacivanjem srednjestaleške parole na prinudne organizacije.

Centralne organizacije zanatstva i trgovine mogu da se organizuju i kao srednji stalež, ali to mora biti van prinudnih udruženja. Prinudna udruženja ne mogu biti članovi onih organizacija koje ne vode stručnu, već klasnu politiku.

VI PROTIVZAKONITOST NA CELOJ LINIJI

Bez ustezania može se {tvrditi da |e najveći deo ·rezolucije kongresa trgovaca protivan zakonskim propisima o privrednim udruženjima. Sve Što nije stručno, ve je protivzakono. Jedan deo rezolucije odnosi se na pitanje opšte ekonomske politike, koja tangira isto tako, a često i mnogo jače, interese ostalih privrednih redova i ne pretstavlja stručni, već čisto opšti interes. Tu spadaju svi zahtevi odnosno spoljašnje i unutrašnje trgovinske politike (ugovori i aranžmani s inostranstvom, unovčenje Žžetve, zadrugarstvo, Feniks, državne intervencije, karteli, stranci i strani kapital). Kao slika borbenosti kongresa može lepo da posluži tačka 4 rezolucije, u kojoj se veli da ie ekonomska politika vođena bez sistema i plana. Jedna grupa zahteva je finansijskopolitičke prirode (oporezivanje po materijalnoj (?) snazi, fiskalna ofanziva protiv izvesnih poduzeća, opštinske dažbine itd.). A vrhunac leži u čisto unutrašnjepolitičkim pitanjima, kojima se sve više bave trgovačka udruženja. U članu 4, u kojem se kaže da je ekonomska politika vođena bez sistema i plana, veli se dalje da su zakoni donošeni po politikanersko-demagoškom kriterijumu. U članu 2 govori se u neku ruku o korupciji, jer se traži da se zakoni strogo i podjednako primenjuju

i da državni službenici imaiu da budu u službi naroda. A kao kruna je tačka 1, u kojoj se ttaže sloboda štampe i sloboda zbora i dogovora.

Kongres trgovaca nije ni u jednom trenutku imao pred očima stručne interese svoje organizacije. On se ponašao, kao što se to radi na političkom zboru. Jer između rezolucije kongresa trgovaca i rezolucije jednog opozicionog političkogs zbora nema nikakve razlike.

Kad se tome doda sve veća borbenost, koja je našla izraza u nebrojeno puta upotrebljenom izrazu »mi se borimo«, onda se prinudna udruženja pretvaraju u borbenu organizaciju na svima poljima javnog života. To je biće jedne političke organizacije. Jedina razlika između političkih organizacija i prinudnih udruženja je za sada u metodama. Političke organizacije kritikuju, postavljaju program i traže da im se poveri vlast. A trgovačka udruženja kod nas samo još ne postavljaju kandidate za političke izbore. Međutim, sve se češće čuju glasovi od pojedinih članova, da organizacija treba da uđe u političku akcilu. Za nas je 10 manje važno. Ono što hoćemo da istaknemo, to |e да“ je cela ta akcija pofpuno proftivna Zakonu o radnjama.

VII ZAKLJUČAK

| Namiće se alternativan zaključak: ukidanje (ili revi-.

zija) Zakona o radnjama ili saobražavanje prinudnih udfužefija zakonu. Ukidanje ili revizija Zakona o radnjama imali bi za cilj da se ukinu- prinudna udruženja, što bi bilo bolje i za same interesente. Većina je izgubila svaki esnafski smisao. Posle dugogodišnjeg političkog života sasvim je prirodno da su političke metode роstale opšte dobro i da svaka organizacija u svojoj akciji teži tim metodama. Niko ne može poreći pravo ni pojedincu da o svakom javnom pitanju iskazuje svoje

mišljenje, pa utoliko manje organizacijama. I one trebasda imaju pravo da prema svima pitanjima zauzmu svoje gledište. Ali da bi to mogle da rade, tfgovci i za=. па је treba da su organizovani na osnovu Zakona o udruženjima: slobodno, kao što ie to sa svima drugim

· političkim, kulturnim i socijalnim organizacijama. Ako

bi se ukinuo Zakon o radnjama, odnosno prinudna udruženja, trgovci i zanatlije lako bi obrazovali svoja slobodna udruženja. Ovako, imajući gotova prinudna udruženja sa obaveznim doprinosom, imajući okovane