Народно благостање
26. септембар 1936.
— Madridska vlada produžila je delimično odlaganje plaćania, prekid rada na berzama i ograničenja u bankarskom promstu za mesec dana, do 15 oktobra o. 2. Do sada su te mere produživane uvek samo za po nedelju dana.
— U Nemačkoj se u avgustu o. g. broj poštanskih čekovnih računa povećao za 2,44 hili. na 1,87. mil. Promet na ovim računima izneo je ukupno 11,39 milijardi maraka. Krajem meseca iznela su potraživanja po poštanskim čekovnim računima ukupno 607,4 mil. maraka. |
— Bivši argentinski ministar finansija d-r _Ађетћо, Нџејо iziavio je da je lako moguće da će Argentina. ukinuti devizni
režim, ako uspe konverzija argentinskih dolarskih zajmova о
kojoj se sada vode pregovori. — На атинској берзи порасли су курсеви хартија од вредности од половине августа за 20%.
JAVNE FINANSIJE
— Penzioni zavod privatnih nameštenika odobrio je
Primorskoj banovini zajam od 6 mil. din.
— Banska uprava u Zagrebu izdaće 13,5 mil. dinara za sanaciju Narodnog kazališta u Zagrebu. Oko 35 ти. din. staće opravljanje zgrađe.
— Između Poljske i Francuske postignut je sporazum, prema kome će Francuska kreditovati Poljskoj oko 500 mil. zlotih. Od toga će 125 mil. zl. Poliska dobiti u gotovom, a za 375 mil. Francuska će liferovati ratnog materijala.
— Холандија је емитовала нове обвезнице и благајничке записе са роком од !—5 година по 3—3!J,%, у укупном износу од 20 мил. хол. фор.
— Рузвелт је објавио привремен буџет за 1937. Издаци износе 7,763 милијарди долара према 8,879 у претходној буџетској години. Ово смањење издатака проузроковано је углавном смањењем издатака за бонусе од којих се има платити само још 560 мил. долара према 1,678 милијарди лане. За продуктивно сузбијање кризе и потпоре предвиђа се само 1,835 милијарда према 2,777 милијарде лане, јер отпадају издаци Уреда за сузбијање кризе (ФЕР... За редовни буџет, међутим, потребно је 5,368 милијарди према 4,429 милијарде, услед нових обавеза од социјалног осигурања.
SAOBRAĆAJ
— Belgijska državna parobrodarska linija OšstendeDover prevezla ie u 1935 god. 495 hilj. putnika i 4,7 hilj. automobila prema 180 hili. putnika i 1.100 automobila u 1983. U prvih 8 meseci 1936 saobraćaj se prema istom periodu 1935 povećao za 54,4 2% kod putnika, a za 128% kod automobila.
TURIZAM |
— U Dubrovniku će Jugoslavenski Loid podići velik luksuzan hotel sa 80 soba. Građenie hotela staće 30 mil. dinara. Dubrovačka opština ustupa potrebno zemljište: po. ceni od 4 mil. din. Ovai iznos upotrebiće se za građenie nove gradske klanice u selu Brgatu, dok će se dosadajnja “klanica srušiti i 10 Tie urediti DATE.
ŠTRAJKOVI 2 | |
— Izmedu grafičkih. radnika i sopstvenika: grafičkih preduzeća zaključen je kolektivni ugovor.. Predviđa. se: :radno vreme od 8 čašova (prema 9—10: ranije); plaćanie.prekovremenog rada sa 50% više, a педе пог гада, ако са izuzetno odobri vlast, 100% više; četiri, plaćena praznika (među:· njima 1 mai); povišenje nadnice na 55. din. dnevno; količnik-za rad;
ukidanie akordnog rada; isključivo zaposlenje organizovanih.
radnika. Ugovori bolii od. kolektivnog ostaju na snazi. Orga-
nizovaće se međusobna. saradnja za borbu Отону та. а =
prekršaja kolektivnog ugovora.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 635 ·
— Između slovenačkih tekstilnih radnika i poslodavaca zaključen je kolektivni ugovor, kojim su povećane nadnice i pobolišani uslovi rada. Predviđen je i specijalan sud za rešavanje svih spornih pitanja u vezi sa tumačeniem (govora. Ugovor važi za celu Dravsku banovinu. Obuhvaćeno je 14 hiljada radnika.
— Sa molersko-farbarskim radnicima potpisan je posle
:6 nedelja štrajka kolektivni ugovor. Nadnice se povisuju za
20%. Predviđaju se radno vreme od 8 časova i ofkazni rok od 14 dana. Poslodavci su priznali sindikalnu berzu rada i ustanovu radničkih poverenika.
— Hrvatski radnički savez u Karlovcu poveo je akciju za potpun nedelini odmor. Mesari su već odlučili da nedeliom više ne otvaraju svoje radnje, a i Gospodarska sloga je pozvala seljake da nedeliom ne dolaze na tržište.
— Mesarski radnici u Novom Sadu stupili su u Štrajk.
— Nameštenici zagrebačkog tramvaja na svojoj sednici. tražili su kolektivni ugovor za radnike i nameštenike tramvaja. — Uprava Savske banovine preuzela је posredničku
između radnika štrajkaša i građevinskih preduzeća.
— Između mesarskih radnika i poslodavaca mesara u
ulogu
· Zagrebu zaključen je kolektivni ugovor koji predviđa radno
vreme od 8—10 časova, minimalnu platu ođ 150—600 din. nedelino prema kategoriji radnika, plaćanje prekovremenog rada sa 50% više, potpun nedelini odmor i paritetni odbor.
sastavljen od 3 poslodavca i 3 radnika koji ima da rešava ~
sporna pitanja.
· — Prestao je štrajk monterskih radnika u Beogradu koji je trajao preko tri nedelje. Zaključen je kolektivni ugovor kojim je predviđeno do 15 novembra o. g. radno vreme od 10 čaosva dnevno, a od 16 novembra do 1 maja 1937 od 8 časova. Utvrđene su kao minimalne nadnice na sat: kod instalacije centralnog grejanja 4,50, 8 i 10,50 din., a kod vodovoda i sanitarnog uređaja 4, 4,50, 5 i 8 din. Ugovor važi do kraja aprila 1937, kada će se zaključit: nov sporazum.
KRIZA I KONJUNKTURA
— »Frankfurter Zeitung« donosi pregledan prikaz YVisoke konjunkture u Švedskoj koja traje već tri godine. Prouzrokovana je pobolišanjem izvoza od 1932 i oživljenjiem unutrašnje privrede od 1934 na dalje. U prvih sedam meseci o. g. porastao je izvoz prema lane za 16%; cene su za isto vreme skočile za 7%, a očekuje se da će rasti i dalje, jer su industrija drveta, prerade drveta i hartije, koje su glavni nosioci konjunkture, velikim delom već prodale i proizvodnju iduće godine, i to po povoljnim cenama. Ove. cene će, izgleda, ostati duže „vremena, jer su obezbeđene sporazumom Zemalia izvoznica drveta. Povećao se i izvoz ruda koji po obimu dolazi na drugom mestu. Važno je i to što sada Nemačka · nije više jedini kupac gvozdene rude. Indeks proizvodnje porastao je sa 89% u januaru 1934 na 106: u maju 1936; istina, kod . industrije: potrošnih dobara porast je manji, sa 98 na 109. Posledica ovoga razvoja bio je u leto 1936. porast indeksa zaposlenosti za 5% i ukupne isplaćene nadnice za 9%. Indeks cena na veliko, međutim, od novembra 19935 iznosi neprome-. njeno 118; indeks troškova života je 158. Novčano tržište ije
Vrlo likvidno. Banke neprestano smanjuju svoji portfeli akcija,
a povećavaju žiro potraživania kod Novčanične banke. Nov“, čanični opticaj iznosio je u avgustu o. g. 801 mil. švedskih kruna, ti. za 9 mil. više nego 1999. Na berzi kursevi su čvrsti.
—: Svetska potrošnia kafe iznosila ie u prvih 8 me-
"seci: 0..-g. 16,7 mil. vreća prema. 15,74 mil. u istom periodu 'lane, : što, znači porast od. 6%.
.-— Holandski ministar privrede rekao je u jednom рге-: +, davanju da je usled autarkijskih težnji u svetu holandska ·
„spoljna trgovina od 1930 do 1936 opala po vrednosti za 66%... . Tradicionalna. slobodna.trgovina morala se napustiti, i mesio 2