Народно благостање

17. октобар 1936, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 691 _ „Berlin 123.35. 194.50 122:60 123.45 173.— 174.75 Suve šljive. — Dovozi suvih šljiva ove nedelje bili, su "Pariz 20.211/> 20.37%/a 20.961/o 20.:2084 | —— 20.27 dosta slabi i fo s jedne strane Zbog nepovolinog vremena; „Prag 16.69 12.80 12.72 12.70 17.75 15.40 as druge zbog dosušivania robe da bi ova zadovoljila kva.Beograd 7.— 7.—K 7— 7—= 7. > 10— Шеше ичјохе Које је propisao Prizad. Cene su se Mretale

Na beogradskom privatnom deviznom tržištu je deruta. „Čuo se kurs funte od 235 i napoleona od 335.

Robno tržište

Pšenica. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu na-stavila se i u ovoj nedelji. Liverpulski kurs u sredu dostigao „је šil. 8/6 5/s za 100 funti odnosno, ako računamo funtu sterlnga na bazi 245 din., nepunih 930 din. za kvintal. U Roter·damu porast se nastavio i u ovoj nedelji, te je postignut kurs od preko 8 hol. for. za kvintal. Мипрег je takođe bio u "porastu dostigavši 115 centi za bušel. U Čikagu kurs se popeo ·na nepunih 117 centi za bušel. Svetske trgovačke kuće sa velikim optimizmom gledaju u budući razvoj kurseva što je, -sasvim prirodno, dalo maha špekulaciii. Ali pored špekulativ„nih manevara za sadanji skok cena, do izvesne mere, postoji "оргаудапје i u realnom stanju ponude i tražnje na svetskom tržištu. Nasuprot sve većoj tražnji zemlje izvoznice su jako zuzdržljive s {ledne strane što, usled devalvacije, nemaju još ·sigurnogz osnova za kalkulaciiu, a s druge što očekuju dalji ·Đorast cene i što Žele, zbog neizvesnosti političke situacije u „svetu, da sačuvaju izvesnu rezervu. Sve se više podvlači da ratna opasnost igra vrlo vidnu ulogu u sadanjiem skoku cena; Tproizvođači u nekim zemljama, kao što su Italija, Nemačka :itd.. pod utiskom bojazni od rata teže da zadrže što veću ko:ličinu hrane.

Na domaćem tržištu ove nedelje nastavio se dalji porast .

cena i ove su za pojedine provenijencije notirale: Srbija Dumnav—-Sava 162—170, glavna pruga 155—160, Južna Srbija 180—185, Tisa—Begei 170—175. din. Zbog dovoza kukuruza ii poliskih radova ponuda je vrlo mala, a sem toga i proizvodači se uzdržavaju, jer se nadaju da će cene i dalje rasti. :Ponuda ie toliko mala, da se i mlinovi, koji nisu pokriveni, „snabdevaju vrlo teško. Cene na domaćem tržištu ove nedelje

“prešle su skoro na celoj liniji svetski paritet, koji je prema

Liverpulu iznosio oko 162 din., a prema Roterdamu 160 din. "Ova pojava rezultat je apstinencije proizvođača od tržišta, koja se, uostalom, kod nas zapaža već dve godine, kao po„sledica politike zelenog kartela. Ali, ako je ova politika mogla da ima uspeha prošle godine, kada nismo imali skoro niRakvog izvoznog viška, ona ovoga puta može da pretstavlia угјо opasnu špekulaciju pošto se dobar deo izvoznogz viška "nalazi još u zemlji, a skoro nema osnova za pretpostavku da bi se skok cena na svetskom tržištu i dalie mogao nastaviti dosadaniim tempom, tim pre, jer je špekulacija u dosadanjiem porastu cena eskontovala sve hosističke elemente. Zbog toga mi smatramo da je suvišna uzdržlivost proizvođača neopravdana, jer krije u sebi opasnost prekomerne ponude u bu'duće, a naročito u proleće kada će se situacila na svetskom tržištu formirati pod uticajem ponude sa južne hemisfere.

Kukuruz. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu ku'Ruruza vladala je u ovoj nedelji. Kurs u Roterdamu dostigao је 4.85 hol. forinte za kvintal prema 4.70 u prošloi nedelji. U Čikagu prompina roba notirala је 951/a centi za bušel.

| Na domaćem tržištu vlada takođe čvrsta situacija. DoVozi na tržištu u zemlii Još uvek su dosta mali, ier proizvođači, zbog nepovolinog vremena, žure da što pre obave poli„ske radove. Cene su notirale ovako: za stari kukruz 100 do 105 din. paritet Vršac ili Inđija; novi sušeni 90—991/» din.

paritet Indija ili Banat. Za decembar—_ianuar rađene su iz-.

Wesne partije na bazi 8485 din: ~ ~

na nivou intervencionih cena. Prizad је do sada kupio ока 400 vagona od kojih se jedan deo etivira. Nešto veću količinu od ove kupili su trgovci i to Je upotrebljeno za izvršenje terminskih angažmana. Kod izvršenia terminskih zaključaka za Čehoslovačku nastala je jedna fteškoća. Na ime, Narodna banka stala je na stanovište da za svu robu, izvezenu: u Čehoslovačku, koja nije prešla granicu do 3 oktobra i za: koju su uplate u kliringu izvršene posle 2 oktobra, obračuna krune po novom kursu. Ta odluka dovela je izvoznike šljiva u vrlo nepovoljan položaj i ovi su prestali sa daljim izvrše-, njem terminskih zaključaka što može VIlIO, rđavo) uticali naj cene šljive. :

Proizvodnia pekmeza, po svemu sudeći, premašila je 100 vagona koliko se, prema današnjim prilikama, može да! izveze. Prizad ie otpočeo sa kupovinom na bazi 9250 din. 100 kg., dok privatnici plaćaju nešto preko toga, jer se ma-: daju da će se ove godine izvesne partije moći izvesti i u: druge zemlje, sem Nemačke. 5

Stoka. — Na bečkom tržištu cene volova i svinja OVe: nedelje ostale su nepromenjene i to iz razloga što su сепе: stočnoi hrani znatno skočile. Svinie su prodavane po 1.54 do 1.62 šil. prema kvalitetu. Е

U Pragu cene su ostale iste kao i prošle nedelje. Svinje: su rađene po 7.30—8. kr. ke. Pri sadaniem kursu krune iZVOZ, је nerentabilan, te izvozničke zemlje nastoje, da čehoslovačka: vlada snizi carinu. ;

Na domaćem tržištu situacija Je labava usled veće ро-' nude. Debele svinje rađene su ove nedelje po 7.90—8 din. kg. a goveda od 3.70 do 4.50 din. :

Сваки напредак у производњи и

употреби, сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли епецијалисти наше орга~

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације | наших

СДАРОСОУЋЕ МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.

STANDARD — МАСПИМ

О Сотрапу об јивочала Тпе.'

ЗАГРЕБ БЕОГРАД