Народно благостање

Новац је предмет науке још од Аристотела; (Слетствено теорија новца има своју богату“ тер'минологију, свој немушти језик, којим се служе стручњаци, па и државни фактори, али који народ не разуме. Услед тога постаје врло“ деликатан положај штампе у овако бурним монетарним временима, као што је то данас. Новинар треба да буде стручњак, али с друге стране он нема права на комодитет немуштог језика, већ мора с истог да преведе на народски. Како немају сви листови одговарајуће стручњаке, како се у новинама брзо мора да ради и како, најзад, није лако превести са стручног језика на обичан језик, то је данас чест случај да читалац не разуме напис који је прочитао. За то су леп пример три коментара, аме: рикански, енглески и француски, о споразуму о злату, који је ових дана објавила светска штампа. Коминикеи су написани стручним језиком, па кад их је уз то још требало превести на други језик, постали су неприступачни читаоцима. При преводу коментара американског министра финансија код нас је употребљен израз „нови златни стандард“. Ми имамо већ 50 година нашу реч за стандард, то је „важење". Истина, тешко да народ зна шта је важење, али ће још мање знати шта је стандард. i | -

У прошлом броју смо писали да је девалвација смањење финоће новчане јединице. То је исто што и смањење вредности, али се ипак та два појма не поклапају. Може бити девалвације без икаквог смањења вредности новчане јединице. То је тако звана номинална девалвација, девалвација која није ништа друго него санкционисање већ извршене депресијације. Треба добро разликовати девалвацију од депресијације“) Ми за те појмове немамо нанионалних израза. Читали смо у новинама, да се депресијација преводи са „обезвређење". То је погрешно: обезвређење значи 100%-тну про-

АЦИОНИ ОДЈЕЦИ

_ А ГДЕЛИКАТАН ПОЛОЖАЈ НЕТАМЦЕ

МИ ПАКРОДНОБЛАЛО АЕ ______ Севакајета

5 ; а ;

мену датога стања; обезглавити значи отсећи целу главу; обештетити значи накнадити нелу штету, а не један део. Обезвредити значи уништити целу вредност, а депресијација обично значи смањење вредности. Депресијација би се могла на нашем језику изразити са „пад вредности", а девалвација, уколико је ефективна, са „обарање вредности". Депресијација значи опадање куповне снаге новца без обзира на финоћу новчане јединице, а девалвација значи обарање финоће новчане јединице без обзира на то да ли се обара куповна снага новца.

Оно што су урадиле Француска, Швајцарска, Холандија итд. то је девалвација и то ефективна, смањење финоће и обарање вредности новчане јединице. Код нас то није био случај. Ми смо, као Енглеска и многе друге земље, нарочито у Средњој Европи, претрпели. депресијацију националнога новца. Динар је пао, — и то чак против воље меродавних фактора. Због тога смо у прошлом броју дали израза мишљењу, да код нас не може бити ни говора о девалвацији. Из тог се разлога не бисмо могли сасвим сложити са оним местом у, иначе изврсном, коминикеу г. Министра финансија, у коме он вели да смо ми били претеча девалвације у Европи, „јер смо још 15 јануара 1935 године отворено и искрено признали фактичко стање и прилагодили га и законској форми уводећи прим од 28,5%". Ми смо већ увођењем прима признали фактичко стање (управо само дели-

мично, јер фактичко стање ни данас још не при-

знајемо, пошто депресијација динара износи 33%, односно пошто прим износи 50% а не 28,5% —

"наравно на слободном тржишту). Оно што смо ми

урадили 15 јануара 1935 године, то је што смо се коначно помирили са том депресијацијом динара. |

-__JI BAHKPOTCTBO 3JIATHOT BA)KEĐA H TPHVMO 3JIATA

После девалвације држава златнога блока нема више ни једне земље са златним важењем. Да је то неко прорицао пре десет година, затворили би га у лудницу, Белгија се истина још увек испрсава као земља златног важења, HO неке новине ту убрајају и Северну: Америку. Истина да су ово још једине две земље чија је новчана јединица у законски утврђеној релацији према злату. Али то је само један- услов за златно важење. Други услов је замењивост новчаница за злато и слободан извоз истог преко границе. Обе државе имају замењивост новчаница 3а' злато (Америка ограничено) али слободан извоз злата преко границе немају. С "тим у вези стоји питање о накнадном споразуму између Француске, Енглеске и Америке о замењивости новчаница за злато,

___ =) Депресијација = Епшуегипе; девалвација = АђWertuhe. ан JU ON o |

O чему су, као што малопре рекосмо, публикова-

„на три коминикеа. Ствар је у овоме. По амери-

Канском закону новчанице се замењују за злато за извоз само оним земљама, које такође имају замењивост новчаница за злато. То су биле Француска, Швајцарска и Холандија. После укидања замењивости за злато у овим трима земљама, приликом девалвације, није више било ни једне земље, која је на основу реципроцитета могла да тражи од Северне Америке извоз злата за американске новчанице. Услед тога је дошао у питање и онај први аранжман од 25 септембра, по коме се девизни фондови тих трију држава имају међусобно да помажу, односно да помажу Француску приликом девалвације. Јер ако би Енглеска морала да купи много девиза на Америку, она за њих не би могла добити злато. Услед тога би се наравно 'она устезала да издаје из свог де-

"визног фонда злато ради интервенције у корист