Народно благостање
Страна 698. |
zahteva poverioca. To je pravedno a pravičhtost je u osnovi princip svakog zakonodavstva pa i stručnog.
Isto tako su rđavo prošli dužnici osiguravajućih društava, ustanova radničkog i namešteničkoP osiguranja, blagajni siročadskih stolova, opštinske i gradske siročadske blagajne, crkvenih fondova itd. Oni imaju da isplate\celo dugovanje u roku od 12 godina sa 9% kamate.
Kao što vidimo, imamo nekoliko gradacija u skali poverilaca interesantnijih od dužnika. Ima poverilaca čiji dužnici imaju da plate dug u celosti zbog toga što se smatra da, iz raznih važnih razloga, niji-
hovo ekonomsko stanje ne treba da bude pogorša-
no. Ali s druge strane imamo činjenicu, da kod nekih od takvih poverilaca država priskače sa svojih
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 43
25% radi olakšanja položaja dužnika, a kod drugih ne. Kod Agrarne banke na primer gde otpis dugzova iznosi svega 25%, država prima na sebe ceo (ај iznos. „Kod privatnika i na kraju pomenutih raznih. humanih i socijalno-političkih ustanova država je odbila svoju pomoć. Zašto? Kod privatnih poverilaca može razlog ležati u strahu, da se ne prijave izmišljeni kreditni odnosi da bi se oštetila država, premda bi se i ovome moglo naći leka. Ali kod pomenutih ustanova javno-pravnog karaktera taj razlog otpada. Prema tome bi pravičnije bilo prema dužnicima, da je država pristala i ovde kao kod Agrarne banke, da snosi svoju kvotu od 25% — utoliko pre što ovi dugovi verovatno iznose jedan minimalan deo ukupnih seljačkih dugova.
(Svršiće se)
ЈОШ СМО ДАЛЕКО СТАБИЛИЗАЦИЈЕ И
Како се иу нашој штампи још увек чују славопојке „златном аранжману“ између Француске, Енглеске к Северне Америке, који се, свакако захваљујући погрешном коментару од стране американског министра финансија г. Моргантауа, — сматрају за неку врсту међуна. родне стабилизације валута, то сматрамо за потребно да се још једном вратимо на то питање. Ми смо у броју од 17. т. м., у уводном чланку, тврдили да тај споразум нема апсолутно ничег заједничког са златним важењем, и да је он далеко од тога да буде база за међународну стабилизацију валута. Том смо приликом поновили, да је Енглеска још далеко од тога да се обавеже на међународну стабилизацију фунте и друго, да прими златно важење онако, како је оно постојало пре рата, или како га једино познаје теорија новца.
Истим питањем се баве, истог дана, 19 окт. — три дана после изласка нашег последњег броја, — познати кућни економист француског листа »Те Тетрз«, Егедепс Jenny, H валутни уредник немачког листа »Егапктитјет геипо«. Свакако два најбоља ауторитета на континенту! Оба аутора заступају потпуно гледиште, које смо ми из: нели у прошлом броју. Ми смо казали да је овај трипартитни споразум дошао као неопходна последица спора: зума од 16 септембра. Исто тако формулише Жени своје гледиште о узроку овог споразума. Што се тиче његовог валутног значаја г. Жени вели, да је коментар г. Моргентауа погрешан. Он је казао, као што је познато, да ће сад, захваљујући овом последњем аранжману, међународна циркулација злата у будуће да се врши само између девизних фондова појединих држава а да међународна спекулација неће моћи да преноси капитале са једне пијаце на другу. Г. Жени вели на то, да је г. Моргентау побркао циркулацију злата са циркулацијом капитала. Циркулација капитала, вели он даље, врши се без преноса злата у свима земљама у којима не постоје девизна огра-
а
Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,
Ало лав о ЗОО Слана Ба Карењина Мере ди кина БЕЕН Филијала у БЕОГРАДУ — Пошт. фах 17.
ОД МЕЂУНАРОДНЕ ЗЛАТНОГ ВАЖЕЊА
ничења. Циркулација злата преко границе није ништа дру. го до последица претходеће циркулације капитала. А циркулација капитала постојаће и даље, јер ни споразум од 26 септембра не пружа никакве мере против међународне де визне спекулације.
»Егапк!итјег Хебипо« пак вели: „Певају се славопојке аранжману између Француске, Енглеске и Америке, који је био потребан из чисто техничких разлога. Међутим свет почиње већ да увиђа да је и сувише скроман корак
ка стабилизацији тај фамозни аранжман“.
Затим оба листа оштро нападају Енглеску због њезиног негативног држања по питању стабилизације и питању златног важења Г. Жени вели да су енглески валутни стручњаци створили себи претставу о неком еластичном златном важењу, насупрот „крутоме“, које је постојало до пре пет година и у Енглеској. Он вели, златно важење је једно и не трпи никакве модалитете. Свакако г. Жени нема право кад даље у чланку вели да је Енглеска крива што је изгубила златно важење, јер је мислила да може нестанак злата да накнади пуштајући новчанице У оптицај. Тај експеримент је Енглеска применила тек пошто је изгубила злато и услед тога златно важење.
»Frankfurter Дебипо« пак критикује Енглеску због њезинога избегавања да приступи споразуму с Америком у питању стабилизације. Она види у томе узрок новом вапутном хаосу у свету. За сада су Енглеска и Француска успеле да спрече остале земље, које су девалвирале, да то учине преко 30%. Оне су послушале због тога што сматрају да Енглеска не мисли даље да девалвира. Али ако се изгуби та вера код мањих народа, онда he HačTa: ти једна трка у девалвирању, какве до сада није било. Енглеска, међутим, има најмање рачуна да допусти овакво стање у свету. _
о Ва.
Телефон 23402, 23403, 23404, 23405. 23406. |
Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи п иностранству. Издаје сефове под закуп,