Народно благостање

7 новембар 1936. _

4,90 lira Do kg., nego za prima robu samo 4,10 lire, dok je najveći deo otišao za 3,80 lire. Postignute cene manie su od pređašniih za 0,15 do 0,20 lire po kilogramu, iako је kvalitet robe premašio. prvašnii nivo.

| – Turski parlamenat je kontingentirao proizvodnju šećera u zemlji na 65.000 tona, koliko se računa da iznosi gOdišnjia domaća potrošnja. U slučaju da potrošnja jedne godine bude veća, razlika se ima pokriti uvozom. Manja potrošnja ima za posledicu prebacivanje razlike na sledeću godinu i odgovarajuće smanjenje kontingenta proizvodnje.

Za prvih devet meseci o. g. izvezli smo 1,9 mil. tona robe ı u vrednosti od 2,639, mil dim. prema 2,5 mil. tona u vrednosti od 2,775. mil. din. Izvoz je po količini pao za 546 hili..tona, a po vrednosti jie porastao za 62 mil. din. Uvoz je bio u istom vremenu 695,4 hilj. tona u vrednosti od 2,940 mil. din. Za 27 hili. tona i 3930 mil. din. veći od uvoza u istom periodu prošle godine.

КОЊУНКТУРА

— Na amerikanskoi berzi su zabeleženi, na mesto očekivanog pada kurseva u vezi sa prelaženjem kapitala u zemlje sa devalviranom valutom, skokovi kurseva koji nagoveštavaju dalji razvoj konjunkture. Od 7 septembra do 7 oktobra kursevi su porasli od 115 do 118,6. Izvesnu stabilnost pokazuju Public Utilities akcije, gde je kurs, prema izgledima na ishod

pretsedničkih izbora, varirao na niže i Više, bez većih Коnačnih promena.

— Nemačka _talidtika dohotka od nadnica i plata iskazuje sledeće brojeve: Dohodak od Potpore nezaponadn. i plata slenih u milijardama maraka

1932 26,00 2,93

_ _ 19989 26,34 2,23 1934 29,79 1,44

1935 3177 1,15

1. polugod. 1935 15,29 0,66 1. polugod. 1936 16,52 0,54

Prema tome dohodak od nadnica i plata od 1932 do 1934. povećava se za blizu 3,8 milijarde maraka, dok su potpore u nezaposlenosti spale za 1,5 milijardu, tako da je kupovna snaga porasla za 2,3 milijarde maraka. Od 1984 do polovine 1986 porast kupovne snage izneo je 92,78 milijarde. Potrošnja ipak nije paralelno s tim porasla, jer su posloprimci morali vraćati dugove iz vremena nezaposlenosti. Prema vrednosti porast se od 1933 do polovine 1936 vidi kod prometa u trgovini pokućstva za 67%, tekstilija za 26%, životnih namirnica za 20%.

'— Holandski statistički ured objavio je statistiku narodnog dohotka na osnovu podataka poreskih nadleštava. Prema tome dohodak (bez prihoda manjih od 800 for. posle odbijania dodatka iz decu) iznosio je 1980/81 4367,2 ти. Гог. Do 1935/36 finansijske god. on je spao na 2826,6 mil. tj. za 35,28%. Za isto vreme naraslo je stanovništvo za 550.000 na (1 јап. 1936) 8,494.506. Вгој poreskih obveznika spao je za skoro isti broj na 1,355.000. Prosečni dohodak је prema tome pao::sa 308 па 2.086 hol. for.

| — Nemački Institut za ispitivanje konjunkture objavio je rezultate »borbe za proizvodnju« od njenog početka pre dve godine do danas izraženu u procentima pokrića domaće potrebe: Artikli su podeljeni u tri grupe: životne namirnice, stočna. hrana i poljoprivredne sirovine. U prvoi grupi domaća potreba prema pojedinim artiklima pokrivena je: raž 100%,

pšenica 100%, ječam za hranu i pivarstvo 100%, mahunaste

biljke 45%, krompir 100%, šećer 100%, slanina 93%, loj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 735

100%, mast 62%, buter 70%, mleko za piće 100%, sir 91%, mlečni proizvodi (ukupno) 72%, margarin 14%, masni DTOizvodi 43%, meso, sveukupno 98%, svinjetina 88%, jaja 81%, živina 70%, slatkovodne ribe 90—95%, voće 80%, zelenje 90%, med 80%; artikli stočne piće: kukuruz za stoku 12, uljani kolači 2%; poljoprivredne sirovine: vuna 9%, lan 50%, konoplia 20%, građevinsko drvo 75%.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Francuskoj su 28 okt. objavlieni dekreti kojim se uvodi 40-časovna nedelja u sledećim industrijama: za DTIOiZvodnju i preradu metala, u podzemnim radovima za vađenje kalijumovih soli, kamenog uglja, i u pekarama pariskog regiona. Dekreti će se morati primenjivati mesec dana po njihovom objavljenju.

— Francuska vlada je do konca oktobra o. g. od odobrenih joi 4 milijarde fr. za javne radove (od čega je mogla da utroši milijardu a za 3 milijarde da zaključi kreditne ugovore) utrošila 990 miliona i za 2250 mil. fr. zaključila kredite.

— Posle izuzimanja radnika zaposlenih u poslovima iz nužde iz nemačke statistike nezaposlenih sada mogu da se izuzmu i oni koji su za Ž|a nesposobni za zaradu i oni koji se samo sa manje od 30 rad. časova nedeljno mogu staviti na raspoloženje. Kod ujoš registrovanih nezaposlenih razlikuju se »u svom zanatu potpuno sposobni za rad«, tj. oni koji nesmetano mogu da se najmanje 48 časova nedelino stave na raspoloženje u njihovom poslu odn. ma kakvom poslu. Dalje se razlikuju »nepotpuno sposobni za гад« ti. oni koji su manje od ?/a onesposobljeni, ali ipak mogu da dadu rad od 30 do 48 časova. Radnici koji nisu vezani porodicom ni роsedom, stavljeni su na raspoloženje za razmeštanje po potrebi po svim krajevima zemlje.

САОБРАЋАЈ

— Магесапје ха najmoderniju trgovinsku flotu košta pomorske velike zemlje mnogo novaca. Francuska vlada ie, u okviru programa za suzbijanie nezaposlenosti, odobrila brodogradiliština pomoć od 120 mil. fr. za gradnju tri velika moderna putnička broda i dva teretna od ukupno 240.000 tona. U Engleskoj se gradi Kvin Meri II. U Americi se govori o planovima za gradnju broda za superlinearnu službu, dva putnička broda za prekookeansku službu od po 100.000 tona i 34 uzlova brzine. Ovi brodovi imaju da daju mesta za 10.000 putnika, a njihova izgradnja ima da košta po 50 mil. dolara.

— Uzroci pada velikog engleskog brodarskog društva Royal Mail, koje iskazuje gubitak .od 22,5 mil. funti st., su prema navodima stečajnog upravitelja finansijska struktura društva (suvišan posed akcija, preskupa kupovina brodova) i preveliki krediti prijateljskim društvima.

— Obdjavliena je statistika stalnih saobraćajnih linija u Nemačkoj, koja pokazuje da je u prvom polgođu tek. god. dužina autolinija prevazilazila onu železnica i pored razviicnog stanja poslednjiih u Nemačkoj. Dužina „medđugradskih autolinija iznosila ie 75.218,4 km., gradskih 9.890.2 km., železnica sa svim sporednim i malim prugama 68.605,4 Km, tramvaja, visećih· i brdskih pruga 5.4343 Кт. Ovde treba primetiti da železničke linije iako na manjoj razdaljini prebace osam puta više putnika nego automobilske. U označ»nom roku automobili su preneli na stalnim linijama 108 mil. putnika.

PA3HO

· —= U toku novembra Italija će otpremiti za lIstoči:i Afriku prvu grupu od 80.000 radnika za gradnju puteva.