Народно благостање

Страна 738

у обрту а са терминима скоро 10,5 милиона. Значи да је повећан курс Ратне штете имао повољно дејство на њезин обрт.

Карактеристика нашег ефектног тржишта за последњих месец дана лежи у томе што је Ратна штета, папир са најмањим укамаћењем, највише скочио. Наши су се берзијанци скроз преварили што су за последње две године искакали из Ратне штете у папире са много већим рентабилитетом. Ко хоће да буде рентијер не треба да буде берзијанац, а посао на берзи мора да пружи ипак извесну зараду. Ускачући у папире већег рентабилитета, берзијанци су остали без Ратне штете, и како ове има врло мало на берзи, то је прва озбиљнија тражња повукла курсеве на више. М сад излази проста аритметичка операција по којој су имаоци Ратне штете ове године несразмерно боље прошли но имаоци папира највећег рентабилитета, јер је код Ратне штете низак рентабилитет компензиран богато скоком курса и прекомпензиран.

Обрт је скоро.исти као и прошле недеље, износио je 5,1 мил. дин. према 5,7 мил. и 3,8 мил. у претпрошлој недељи. У појединим папирима промет је био следећи: Ратној штети 2,7 мил. (600. хиљ. термин) према 26 мил, 7% Блеру 659 хиљ. према 618 хиљ., 6% Беглуцима 736 хиљ, према 1 мил. 6% Далматинцима 538 хиљ. према 613 хиљ. акцијама Народне банке 132 хиљ. према 272 хиљ., Привилеговане аграрне банке 106 хиљ, према 370 хиљ. итд.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 30-Х: 43,2291: 2-ХГ 48,2201: 3-ХР 43,2291: 4-ХГ: 43,2991; 5-Х1: 43,2291.

Наши папири на страним берзама

На париској берзи преовладала је чврста тенденција наших папира, што се најјаче огледа у порасту курса

VOLKSWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: dipl. оес, Ханс РУБАН, Берлин

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Die deutsche Мој ам већан" најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. Saro je „Die deutsche Моји ван важан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске

привредне везе, _

„Die deutsche Volkswirtschaft" pamm Ha caрадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Die deutsche Volkswirtschaft" asnmasn 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и: зато је најбољи орган | за оглашавање.

Претплата : КМ 5,— тромесечно. Поједина свеска КМ 0,60 "Добија се: у свима књижарама и код издавача - ||

Haude & Spenersche Buchhandlung _ Мах Разсћке ~

Verlag Ни X\/irtschaftswissenschaft, Berlin МУ 35 ||

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

7% зајма за 17 поена на 210. Скочио је још курс 41/3% зајма од 1909 за 4 поена на 125, 4% из 1895 г. за 1 поен на 120 и Фундинг обвезница за ! поен на 122, 5% зајам од 1902 г. остао је непромењен у току извештајне недеље, а попустили су 4:ј»ф: зајам од 1906 за 5 поена на П5и 5% од 1913 за 5,50 поена на 120. Курсеве показује следећа таблица: а о 27-Х 280. | 29. 80 32!

4% 1895 121 128 122 ______ 5% 1002 12550 1126 191. + 180. 125 41Ja% 1906 120 117 115. _ 15. ||5 4120 1909 121 117 128... 17600) | 195

4:18% 1910 = — ____ = 4] 191 — = ~ ||

5% 1913 12550. 125 125 128 ___ 120 7% 1981 198 196 197 200 210 2% Фунд. 1933 121 120 122 — =

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигм. 5 новембра 255 254, 25: 29 |, о 27.29

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту није било никаквих важнијих појава. Фунта стерлинга осцилира у уобичајеним границама: Тражња се прилично повукла, пошто увозници доста тешко могу да дођу до увозних дозвола. У девизи Берлин се појавила роба, која је притисла курс на 1401,83. Тенденција је слаба. Термински курсеви су још нижи, тако: за ултимо новембар износи 1387,90. Тражња се повукла у девизи Беч због чега је курс отишао за 24 поена на 866,72. Милано је бележио 299 што претставља досада. најнижи курс клириншких упутница на лире. Изузетак ·-чине- Грчки бонови. Широке могућности њихове употребе осигуравају им велику тражњу.

Курсеви су били следећи:

Лондон Берлин Беч · Пешта Manprni „Милано Бе 30-Х 241 1447,71 691. — — = = 2-Х1 241,50 1440 885 — — — .. 3-XI 240,80 1411,49 975900, u O _ O dd. 4-XI 240,75 1407,94 875 — — — 5-Х1 240,75 1401,83 866,72. — —-- 299: 33,55

На циришкој девизној берзи курсеви есу:непромењени као што се види из доње таблице: · i. 25-VI J1G-IK -J1J5-% | 20-% O70% „Sx

Амстердам 207.90 208.395 232.25. 234.40: 234,80 -234,50 Лондон 1542 15.541/s 21.29 2292 21.07, 21;979/, Њујорк 307.25 307— ' 435— 4355, 48535 435: |8 Берлин 192.60 193.45, 174./5 . 175.— „J74.75 · 175. Париз 20.263 ј2 20.205. · 20:27 20.22.50: 20.28 20,23: Праг 12:79. 12:70 15.40 15.40.. 1540. - 1540 Београд 7— 7—" : 10=—— 10.— = 10д==>- 40==

На приватном девизном тржишту чуло се: за: следеће курсеве: фунта 24091, — 241, француског : По 0 END долара 49,10—49,30 -и: швајцарског: франка. 11,30. · S:

"Обрт је износио 19;6-мил. дин. према 19 мил у претходној недељи. Највише: је рађен: Лондон, за 6;/:мил. према 84 мил. Беч 8 мил. према 3,8 мил; Берлин 5,7: ми. према 5,5 мил. Грчки бонови 675 хиљ. према 706 хил: дин.

Робно тржиште | Тценица. — На светском тржишту пшенице - ове-недеље владала је лабавија тенденција и курсеви су мало попустили. Ливерпул за промптну робу“ пао је на шил. 8 за 100 фунти, а за позније термине испод 8 шил. Винипег

je сишао на 105 центи за бушел,.Ротердам-на-7.25. ход. фор. за квинтал, а Чикаго је остао стабилан на 1143/, центи

ROS e a aan o