Народно благостање

7, новембар 1936. ___ па

V. Baikić

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 721

UREDBA O LIKVIDACIJI ZEMLJORADNIČKIH DUGOVA OD 26 SEPTEMBRA 1956 GODINE

(Srvšetak)

| || INDIVIDUALNA METODA JE IZUZETNA ·

'Kao što smo istakli u prethodnim člancima, nisu Svi kreditni odnosi po kojima se seljaci pojavljuju Као dužnici na isti način regulisani zakonodavstvom o seljačkim dugovima. Kod jednih je zaštita mnogo veća, kod drugih. mnogo manja — dok je. kod izvesnih potpuno izostala ili bar došla pod znak pitanja. Iz tablice prethodnog broja vidimo da je zakonodavstvo o zaštiti seljaka sve seljačke dugove podelilo u pet grupa od kojih je svaka dobila zasebno uređenje. To su dugovi novčanim zavodima. i zadrugama, zatim novčani duсол privatnicima, potom robno-zanatlijski dugovi, a na četvrto mesto dolaze osiguravajućim zavodima, ustanovama radničkog osiguranja itd. i najzad na peto mesto državnim novčanim zavodima, u koje ubra|amo poznate tri banke.

Kad se načelno odlučilo da se pruži zaštita. dužnicima, onda je prvo pitanje koje se postavlja, bar u Jugoslaviji, ono linearne ili individualne metode. O tome |e već i suviše mnogo pisano. Može se reći da je naša javnost stala na gledište individualne „metode, oglašavajući linearnu za skroz nepravičnu, jer ne vodi računa o imovnom stanju dužnika i poverioca; a kad je reč o zaštiti dužnika, onda je jedini mogućan kriterijum imovno stanje oba saugovorača. Linearna zaštita polazi od paušalne pretpostavke opšte insolventnosti ili opale solventnosti sviju dužnika u istoj meri. Svi su dužnici oslabili svojim imovnim stanjem. Međutim takve pojave nema nigde u svetu. Nema privredne grane, nema zanimanja, ma u kakvoj krizi da je ono, u kome su sve radnje izgubile svoju raniju solventnost. Linearna metoda je nepravična prema poveriocima. Ona omogućava dužniku sa prvoklasnom solventnošću i imanjem Koje ide do miliona, da dug od 1.000 dinara plaća po sniženoj kamati i produženom roku. То je nepravično čak i onda kad bi poverilac bio isto tako solventan kao i dužnik.

Naše zakonodavstvo o zaštiti zemlioradnika od

Koliko bi izneli dugovi na

kraju uredbom produženih

rokova a po prvobitnoj ka| matnoj stopi

Dugovi

·Linearno su produženi rokovi svima .dužnicima,

početka је operisalo sa isklj jučivo Daco om от. linearno Sl smanjivane kamatne stope. Poslednja uredba donosi prvi put individualnu metodu kod redukcije kapitala. Ali u vrlo uskom obimu. 7 redukcija kapitala se vrši linearno. Izuzetak od toga čine samo dugovi nOvčanim zavodima i zadrugama, preko 25.000 dinara. Ovde se vrši otpis glavnice individualno, prema izve-

snim znacima i imovnom stanju dužnika. |

Postoje svega dva izuzetka kod linearne metode. Po jednome, može dužnik, sa dugom preko 25.000, tražiti smanjenje glavnice i do 50%, ako dug prelazi polovini: vrednosti imovine. Ovo važi samo ža dužnike novčanih zavoda. Drugi izuzetak odnosi se na dugove ostalim licima i predviđa. smanjenje i preko 50%, ako dužnik dokaže da ne može platiti ni Uredbom smanjenu glavnicu, ili da je platio zelenaške kamate.

Prema statistici Narodne banke dugovi novčanim zavodima do 25.000 dinara iznose 63% svih potraživanja banaka od seljaka. To je regulisano linearnom zaštitom. Indnvidualna zaštita, која. se odnosi na dugove preko 25.000 dinara, daće rezultat koji se ne može predvideti. Ali se jedno да геа, а 10 је, да се vrlo veliki broj dužnika moći da se 'koristi otpisom smanjenja glavnice do 50% usled zaduženosti do polovine vrednosti imanja. Veliki broj dužnika moći će.to da dokaže zbog toga što je Pravilnikom utvrđeno da je vrednost imovine ravna dvanaestostrukom čistom

'katastarskom prinosu. To je i suviše nisko! Tako kapitaliziran katastarski čist prinos daje vrednost jednog

jutra zemljišta u Vojvodini od 3.000 dinara, dok ona iznosi danas 12—15.000 dinara.

Mi ćemo ipak uzeti da. će metoda individualne redukcije glavnice smanjiti ukupan dug za 15%. Na taj način ćemo dobiti rezultat da će kod novčanih zavoda skoro 90% potraživanja biti reducirano.

. Učešće Gubici: „države u koje snose

Smanjenje dugova po Uredbi 94:21 1Х 0: 2:

Glavnica Катага Ukupno Glavnica Kamata „Ukupno ~ gubicima poverioci. u milionima di Da a | | 1) Kod banaka | | | . . а) до 25 1. ап. 1.100 · 1816 | 2. 916 | 550 963. 1145 215. 1.528 | b) preko 25 hilj. din. 630 _ 1:040 „. 1.670 535 390 | 925. 67 = 745 2) Kod zadruga | " | а) doj 25 hilj. dim. | 700 1.156 12856 350 358. 708 175 973 | __D) preko 25 1. 4т. — 500 825 1.325 425 351 116). 58 — 549 '3) Ostalih lica | | | || i | а) и поуси 1.944. 2219. 3.562 ~ 672 443 15 а | 247 5 и 5) (obi 1.304. 2.218, 3,562. 1.344 20 1.364 .— 2.198. 4) Drž. novčanih zavoda . | “и | „ а) Рпу. астаг. ђапке 476 628 1.104 357 193 550: 119 || b) Drž. hip. banke 178 — 178 168 — 168 — | 0). Narodne Банке = _ 100, са евн 10055 100 та о 100. ПА ЕНИ арт Ба ЕЈ | 67 ПО О | | 16:073 4.501 6.819 569

2.318