Народно благостање

Страна 746 118

osiguranih, od kojih preko 45% па području Ljublianskog ureda, a skupa na četiri ureda. sa većim nadnicama "otpada preko 90% zaposlenih u ovoj grani, dok

na urede sa prosečnom nadnicom ispod 17 din. Ola

svega nekoliko procenata itd.

Uzgred da pomenemo da su kod nekih ureda sa nižom prosečnom nadnicom u daleko većoj meri zastupljene privredne grane kojih nema ili vrlo malo u severnim krajevima i gde se ne može govoriti o konkurenciji nadnica. Tako. n.pr. od svih osiguranih radnika kod Skopskog ureda na industriju duvana ı opštinske poslove dolazi 31,4%, a kod niškog' 14,2%, dok ljubljanski ima samo 4,4% i zagrebački 4,08%.

Još jedan primer. Skoro |e izneto u našoj Štampi da veliko mariborsko tekstilno preduzeće Huter, koje zaposlava skoro 5% svih tekstilnih radnika u Sloveniji, plaća prosečnu nadnicu 60 din., koja se može meriti sa najvećim u Evropi, dok u isto vreme većina ostali mariborskih tekstilnih preduzeća imaju skoro tri puta nižu prosečnu nadnicu. Razlog je vrsta posla. Preduzeće Huter proizvodi specijalne vrste robe za čiju izradu je potrebna specijalna uvežbanost radnika. Otuda je samo ovo jedno preduzeće uticalo da se kroz prosečnu nadnicu pretstavi lažna slika nadnice u tekstilnoj industriji Dravske banovine.

Sličnih primera svakako ima dosta u svim granama i svim krajevima.

_ Куаннкасја гадшка je rešavajući faktor za visinu nadnica a ne teritorijalni momenat. Ne postoje niže nadnice u |ugozapadnim krajevima u istim privrednim

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

вр. 46.

granama i kod radnike iste kvalifikacije. Argumentacija za konkurenciju pomoću niskih nadnica bila je zasnovana na sasvim pogrešnim postavkama. Izvesna mala razlika može da hastupi i to samo kao posledica razlike u troškovma života: . U kraju gde su životne namirnice, stanovi i ostale potrebe skuplji, sa istom nadnicom radnik gore prolazi nego onaj u kraju gde se jevtinije Živi. Ne može se uzeti u obzir samo nominalna nadnica nego i realna. U žitorodnim krajevima u zoni Subotica—Niš životne namirnice su јеуштшје песо и severozapadnim industrijski |ače razvijenim krajevima, koji kao n.pr. Dravska banovina i uvoze nešto žita iz žitorodnih krajeva. Ovo niije: potrebno ni dokazivati. A isto tako nije

· potrebno dokazivati da |e realna nadnica |ednaka i u

jednoj i u drugoj zoni i pri nešto nižoj nominalnoj nadnici u |ugoistočnim krajevima.

· Prirodno je, ukoliko su manji troškovi Života u jednom kraju nego u drugom, da će postojati i odgova– rajuća razlika u nadnicama iste kategorije radnika. ! ova činjenica ne može da bude uzeta kao argumenat za regulisanje konkurencije i izjednačenje nadnica. Naprotiv, izjednačenje nadnica u ovakvim prilikama značilo bi favoriziranje radnika iz krajeva gde se jevtiniје МУ1.

· Međutim, treba odmah naglasiti da glavni faktor od koga zavisi prosečna nadnica u jednom kraju jeste vrsta posla, dok su troškovi života od drugostepenog značaja.

(Svršiće se)

was

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Пре кратког времена »објављена статистика Државних жељезница за 1985 г. пружа нам инструктивне податкео финансијама ове наше нај веће привредне установе, развитку саобраћаја, што је од нарочитог интереса за процену коњунктуре у дотичној години и о улози Државних жељезница као послодавца. Данашњи наш напис имаће за предмет финансије Државних жељезница.

Приходи и расходи кретали су се за неколико последњих година овако:

Финансије наших Државних жељезница у години

1935

1999. 1931. ~ 1932. ' 038. ı 0094. ' 1935: Приходи 9.680 2.382 1.975,8 1.956,3 1.979,9. 2.019,2 Расходи 2.688 2.542 2.065,4 1.979,5 1.979,5.2.097,8 Дефицит а 160,5 93,6 932 — 78,6 Суфицит = = = 0,4 Експл. коеф. 100,3 160,74 10474 104,74 99,98. 108,89

Као што се из горњих бројева види, промет је У порасту. Приходи показују стално повећање почевши од 1933 г. (која је била, као што смо већ чешће констатовали, најлошија што се обима послова тиче) и то за 63 мил. према 1938 г. и 39 мил. према 1934. Расходи су брже расли за 118,5 мил. и према 1988 и према“ 1934. години. Дефицит се услед прилично наглог пораста расхода повећао, те је износио 78,6 мил. динара према 400 хиљада суфицита у претходној години. Дефицит је већи и од оног у 1988 Гг. када је био 23,2 мил. дин. али је мањи од оних у 1982 и 1931 години. Експлоатациони коефицијент. који претставља расходе у процентима прихода, кретао се паралелно према дефициту односно суфициту, као што се' види из таблице.

У 1985 години расходи су садржали једну до тада непознату ставку од 1756 мил. дин. То је разлика између извршеног отписа вредности сталне имовине, у износу од око 250 мил. дин., и стварно извршених радова око обнове имовине. Као што из те ставке видимо за одржавање имовине издато је свега 75 мил. дин. док за остале потребне издатке није било буџетског покрића.

Губитак у 1985 години долази до изражаја у смањењу имовине. По појединим гранама расходи су мањи од оних претходних година, изузевши машинску службу. Управни трошкови су износили у 1935 г. 101,3 мил. (4,883% свих расхода) према 106 мил. (5,35%) у претходној, трошкови саобраћајне службе 420 мил. (20%) према 441,3 мил. (22,30%), одржавање пруге 315,1 мил. (15,02%) према 3246 мил. (16,40%), машинске службе 808, мил. (88,52%) према 764,8 мил. (38,63%), разни трошкови 2777 мил. (13,24%) према 349,8 мил. (17,832%)- и најзад отпис '175,6 мил. са уделом: у укупним трошковима од 8,37%.

У порасту прихода суделују робни промет са 1,344 мил. (према 1,327 у: претходној години), разни приходи са 900: мил. (148 мил.), приход од пртљага 4,3 мил. (4,1 мил.) док се приход од путничког саобраћаја смањио са 500 мил. на 470,2 мил. дин. Процентуални удео појединих активних ставки у укупном приходу био је следећи: робног . саобраћаја 66,6%. према 67,03 у 1984 г., путничког саобраћаја 23,29%: према 25,27%, разних прихода 9,90% према 7,49% и пртљага. 0,21% према 0,25%. Код прихода, имамо незнатан пораст робног промета за 17 мил. д. и пад путничког за 30 мил. дин. Али са друге стране необично су јако порасли разни. приходи за нешто преко 50 мил. дин. који су; као што се из прилога види, споредна примања од саобраћаја путника и робе. Не знамо колико от-