Народно благостање

Страна 748 | _

mineralnih proizvoda je prema avgustu O. с. Ostao nepromenjen, a prema septembru pr. g. je porastao za 0,4. poena na 80,8, dok je onaj bilinih opao za 0,4 i 17,7 poena na 60,4. Najveća promena koju vidimo kod kretania cena u prošloj i ovoj. godini jeste veliko padanje cena biljnih i nešto manji porast stočnih proizvoda. Iz biltena se ne vidi koji su proizvodi izazvali ove dosta velike promene. Prema tome izlazi da stočarski proizvodi imaju bolju konjunkturu, pošto su cene osetno skočile. Glavni biljni proizvodi imaju o. g. takođe povećanie cena ili su bar zadržali isti nivo, što umanjuje neрохо по kretanie indeksa cena ovih proizvoda u ovoj godini.

Indeks cena na malo ie prema prethodnom mesecu porastao u Beogradu za 0,5 poena, u Skoplju 0,4; a u Ljubljani opao za 1,0 poen, dok je u Zagrebu nepromenjen. U upoređenju sa prošlom godinom porast je u Skoplju za 3,7 poena, Zagrebu 1,0 ı Ljubliani za 0,1, a opao u Beogradu. za 0,5 poena. |

Rudarska proizvodnja pokazuje snažan porast. Indeks је iznosio 116,6 (1926—30 g. — 100) prema 107,93 u avgustu i 96,2 u julu o. g. Porast saobraćajnog prometa (železničkog, rečnog i pomorskog) ie znatno veći nego u ostalim mesecima о. g. Broj stečajieva je орао. Вгој zaposlenih u avgustu ije takođe u znatnom porastu. Indeks se popeo na 113,8 (1928 100), približivši se najvećem dosadašnjem indeksu (u 1930 g.). Nadnice su u porastu. )

Izvoz se povećao za 290 mil. din., na 504 mil. din., a uvoz za 165 mil. din. na 553 mil., te ie trgovinski bilans aktivan za 151 mil. din. Državni prihodi su iznosili 903 mil. din. i dostigli su nivo onih u istom mesecu prošle godine.

Prema tome, oživljenie privrede u septembru je bilo veće i od onog u avgustu o. 2.

Na tržištu sirovina u svetu zavladala je opšta hosa. Usled stalnog. porasta tražnje stokovi se reduciraju, uprkos tome što se i proizvodnja povećava. Izuzetak čine, za sada, samo nekoliko artikala. Na prvom mestu šećer, zatim mast i pamuk. Kod svih ostalih važnijih proizvoda svetske trgovine sadašnje cene su za 15—70% veće od cena u istom periodu prošle godine. Favoriti sadašnje hose su žitarice i stočna hrana. Za njima odmah dolaze metali, vuna i kaučuk. Na hosu žitarica, pored podbacivanja ovogodišnje proizvodnje, utiče i nastoianie izvesnih zemalja da nabave što veće rezerve, koje su im potrebne za slučaj rata. Pšenica spada danas među najviše tražene artikle. Naročito je velika potera za efektivnom robom, koja se sve teže nabavlja. Smatra se da Kanada, do zatvaranjia prometa, neće moći da izvrši ni polovinu isporuka od sadašnjih zakljuбака. Potreba kanadske robe za Evropu. do zatvaranja ргоmeta ceni se na oko 115.000 vagona, a do toga. vremena moći će se efektivno transportovati naiviše 70—75.000 vagona. Sem ftoga, Kanadski žitni ured ne raspolaže više uopšte promptnom, već samo ferminskom pšenicom za mai. Kuku-

Hosa na tržištu sirovina

II

ruz le, uprkos skoku cene, danas relativno najjevtiniii artikal

među cerealijama. Ne pamti se skoro, da je između cene kukuruza i pšenice postojala ovako velika.razlika kao sada, izuzev Čikaga pde je ova razlika minimalna, što, ie posledica neobično rđave berbe u S. A. D. Medu metalima naiveći skok cene pokazuje bakar, ier je najviše traženi artikal od strane industrije naoružanja. Međunarodni kartel bakra, da bi sprečio nenormalno podizanje cena, odobrio je povećanje DTrOizZходпје па 105% prema osnovnoi 1934 godini. Međunarodni kartel kalaja uspeo je da svog najopasnijeg autsajdera Silam — privoli na sporazum. Usled toga, cena je odmah skočila sa 197 na 236 fst. za tonu, a potom na 244. odnosno za

_НАР ОдДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр.'46

nepunih 24% | time dostigla najviši nivo od maja 1934. Џорšte, kod svih metala sadašnji nivo cena nije zabeležen od 1930 godine.

Sadašnja hosa na tržištu sirovina ima više uzroka, ali se ovi mogu svesti na tri glavna. Prvi i svakako naivažniji leži u grozničavom naoružanju sviju zemalja. Ratna industriја — naročito mašinska i hemiiska — u celom svetu radi punom parom. Topionice gvožđa u Engleskoi ne mogu da stignu da podmire potrebe fabrika za preradu gvožđa. Davno se ne pamti da su topionice morale slati gvožđe u neohlađenom stanju, što је sada redovna pojava. Sasvim prirodno, ovo je moralo uticati na znatno povećanje tražnje sirovina. Pored pokrića efektivne potrebe jedan deo sirovina nabavlia se za rezervu. To je naročito slučai sa zemliama, koje ne raspolažu vlastitim sirovinskim područjima. Naizad, u poslednie vreme sve jaču ulogu u hosističkoj tendenciji počinje da igra i špekulacija, koja se, postepeno, sa efektnih prenosi i na robne berze. Špekulativne kupovine igraju sve veću ulogu u DTrOmetu i nije iskliučeno, da će one biti od sve. većeg uticaja па задабпји ћози. Sasvim prirodno, to nosi sobom i opasnost jačih reakcija, koje bi mogle imati za posledicu i Veće DOremećaje. Prema tome, sadašnja hosistička tendenciila ne može se smatrati zdravom, jer povećanje tražnje nile izazvano porastom kupovne snage širokih narodnih masa, već uzglavVnom potrebama naoružanja koje se pokrivaju iz državnih. sredstava.

Румунија је ступила у ред девалвационих земаља. Министарски савет одлучио је 6 о. м, да се озакони у јуну о. г. уведени прим на злато од 38%, другим речима да новчанична банка повећа вредност подлоге за толико. 1 кг. злата је досад румунска Народна банка на основу закона о стабилизацији од фебруара 1929 обрачунавала са 111 хиљ. леја, а од сада ће званични обрачунски курс бити 153.883 леја. 1 леј је до девалвације вредео 0,009 г. финог злата а девалвацијом је његова вредност сведена на 0,00659 гр. финог злата.

У вези са девалвацијом румунски министар финансија г. Канцицов изјавио је, да се овом одлуком владе не мења курс леја, нити је предвиђена промена досадашњег девизног режима. Узрок девалвације је, по њему, да Румунија и поред повољног стања трговинског биланса није могла да дође до потребних девиза односно злата. Вишак лобивен новом проценом злата цени се на 4,3 милијарди леја, који се износ повећава на 7 милијарди ако се додаје од јуна о. г. плаћен прим, за купљено злато, који је књижен на други рачун. 1,7 милијарди ишло је у корист произвођача, односно продавца злата, док сада ослобођени износ од 4,3 милијарди стоји на расположење држави. Употреба тог износа предвиђена је на следећи начин: од 945 мил. леја образоваће се фонд, који ће служити за покриће курсне разлике и издатака у вези са трговином девиза, 2 милијарде за покриће државног дуга код Народне банке, а остатак за финансирање наоружања.

Образложење девалвације и начин употребе вишка јасно указују на узроке девалвације.

Девалвацијом доћи ће држава до знатних новчаних средстава, што јој је и потребно, пошто зајам расписан пре годину дана није уродио плодом, амиинострани кредити за наоружање су били више него ограничени Валоризацијом злата државаће доћи до знатних средстава а добиће и могућности за нове кредите код Народне банке. Губитци Народне банке на девалвацији осталих валута покриће се из ново образованог фонда. Улога овог није прецизирана изјавом министарства финансија. Али изгледа да ће служити за делимично покриће трошкова унапређења извоза. Министар

Девалвација леја

ваја