Народно благостање

21; АЕ 1936.

| Ma уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 759

· МИНИМАЛНЕ НАДНИЦЕ

|. HCTOPHJAT | И ТЕХНИЧКА, "СОЦИЈАЛНО - ПОЛИТИЧКА И НАЦИОНАЛНО - ЕКОНОМСКА

СТРАНА ПРОБЛЕМА. МИНИМАЛНИХ ПН УЈ УГ ОСЛАВИЈИ _ (Свршетак )

IV. под КОЈИМ | СЕ УСЛОВИМА МОЖЕ ОСТВАРИТИ МИНИМАЛНА НАДНИЦА

· Главни део посла око спровођења У: живот

6 треба да обаве заинтересоване професио- i налне OopraHH8aHHje panuHHKa H NOCNMOJaBama. AJH

је, такође, и посао државних органа знатно проширен. Он је по Уредби далеко ширег обима од оног у другим земљама, где законодавац одређу-

"је, заправо, само методе склапања и правно деј-

ство колективних уговора, и посредује код злоу-

"потреба. Г. Ћурчин је у своме реферату о мини"малним надницама на бледској конференцији ре"као да у свету постоји изразита тенденција да се

што боље изграде организације и да се преко

"њих колективним уговорима регулишу пре свега сви услови рада једне струке, а онда и колектив- | ни односи између странака. И пошто су профе-

сијалне организације најближе привредном животу, то су оне најпре позване да схвате, односно осете промене које доноси собом привредна и социјална еволуција и да поједине одредбе колективних угвора прилагоде тим променама.

Несумњиво, једно од најважнијих питања из комплекса који обухвата поменута Уредба, јесте оно организације

Постојеће законодавство је непотпуно, а често и контрадикторно. Г. д-р М. Крмпотић. („У Соц. архиву, бр. 4—–5, 1936 г.), наводи низ примера о недостатцима законске и организационе природе и супротностима у законима. Територијална надлежност радничких и послодавачких комора сасвим је различита те се ни у чему не подудара. Област привредних комора се не поклапа ни са

административном поделом земље. Отуда је оде 7

жано образовање органа за решавање радних спорова. Централни секретаријат радничких комора и Централа индустријских корпорација су тек неки сурогати централа, без законом одређеног и признатог круга рада. Фале координовани и уопште централни органи. Али фале исто тако и истинска, правно и стварно организована синдик. удружења. Заснивати решавање колективних сукоба на синдикалне организације није могуће без доношења закона о синдикатима. Води се вишеструка социјална политика, подељена. између министарства трговине и индустрије, социјалне политике, шума и руда, пољопривреде и по најновијој Уредби треба и на бановине да се прошири И радничке коморе и инспекција рада имају по Закону о осигурању радника право да посредују при склапању колективних уговора. У закону о радњама постоје одредбе које предвиђају могућност склапања колективних уговора између послодаваца и службопримаца. По том закону принудне организације службодаваца и. службопримаца не могу да закључе колективне уговоре. Господин Крмпотић сматра да ни ова законска одредба не решава питање колективног спора из радних односа, јер претпоставља регулисани поло-

Kaj, GLAVA UL _организација. Ничим није утвр-

_ bega грађанска одговорност синдикалних органи-

зација, које су закључиле и евентуално повредиле колективни уговор. Насупрот томе индивидуални спорови се решавају по закону о радњама преко 'изабраног суда, коме је на челу државни или грађански чиновник.

Исто тако г. Крмпотић сматра да из ових и других разлога треба приступити питању минималних надница са свом обазривошћу, јер се законски дају врло тешко регулисати, што доказу ЈУ земље које на овоме пољу имају највише искуства — Аустралијан Нова Зеландија. Наша држава је у том погледу у нарочито тешком положају.

Г. Ћурчин је у поменутом реферату | констатовао да се ми нисмо ни у социјалном, ни у економском, ни у административном погледу довољно развили, да би без штете могли да приступимо интегралном решавању изложенога проблема. За систем слободе наше послодавачке и радничке организације нису још довољно напредовале, док нам за систем принудни, који се практикује у неким ауторитативним државама недостају ни административне ни буџетске могућности, а услед тога ни оне могућности планске привреде без које се заправо не може ни замислити принудно спровођење колективних уговора, који се примењују преко принудних арбитражних одбора. И услед могућности злоупотреба има се тражити једно привремено треће решење (које је и дошло до изражаја у поменутом предлогу Уредбе).

И други говорници на бледској конференцији су тражили да се пречисти питање надлежности склапања колективних уговора.

Такође је изнето да Удружења индустријалаца не могу потписивати колективне уговоре итд.

Карактеристично је гледиште Савеза индустријалаца дрвом у Сарајеву, који у својој резолуцији констатује да су послодавци врло слабо организовани и има врло мали број организација привредника које би могле да фунгирају ка послодавачке стручне организације, поред небројено других препрека. Не треба заборавити да организације и послодавачке и радничке предвиђене овим нацртом Уредбе фактично постоје у посве крњем облику само у неколико бановина, док их у осталим бановинама има једва у заметку. Ствар-

"но би то значило ефективну проведбу у две тре-

ћине северозападних бановина, док би у осталима све то остало на папиру, како се то дешава и с осталим социјалним законима. Не постоје ни административне могућности за спровођење ове компликоване Уредбе.

Не треба испустити из вида ни околност велике децентрализације у спровођењу овог законодавства. Бановине су самосталне јединице, иако су често привредна структура, културне прили-

_Ке, услови рада и други важни чиниоци исти,