Народно благостање

Страна 802

· Наши папири на страним берзама

Курсеви наших папира на париској берзи стално надају. Неки од њих доспели су испод нивоа од пре девалвације док се остали држе неколико поена изнад тих курсева. У. извештајној недељи порастао је једино курс 4% зајма од 1895 г. за 2 поена на 127 и: 25% од 1902 за 3 поена на 128. Непромењен са 120 остао је 4] % зајам од 1906 и 5 ољ 1913 са 128. Пао је курс. следећих зајмова: 4'/.% од 1909 за # поена на 116, 4:/,% од 1910 за 5 поена на 115, 47] % од 1911 за 6 поена на 115, 7% од 1931 за 5,25 поена. на. 199,75 И Фундине А од- 1983 за 10 поена на 95. 5 0 x ___OD NU „ 271 30-Х1 ХН

47% | те [258 [08 ЈА ||

596 | 1902. 155 | 166. [5 | 228 | [85 41] 0 1906. | 12095 | 115 11850 | 106 128 41196. 19097 190. 120. 116— . 1д6—- 116Ај, 1910 120 15— 15— 116. 110. 10% OJ ДО ПА 106 Il 15 50 | (015. 128 | M7 ME IO 18 7968. 1080. | 168 180 [86 | 0 19275 5968. 1058. (06 [02 10350 98 5

„Наши папири на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 231] 29, 23: је—24 28: —30 |

| ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ситуација је била лабава у извештајној недељи. Све су девизе попустиле, а нарочито шилинг. Мако Народна банка још увек рефлектира на 10% девизе Беч, обилна понуда јако делује на курс. Немачка марка је ове недеље пала испод 14 што већ одавно није био случај. Термински курс је још нижи. Пре кратког времена“ преузете мере Народне банке, омогућивањем продаје“ клириншких авиза и утврђивањем рока у којем се клириншки. чекови_морају продати на берзи, нису. могли. деловати на други начин. Фунта и грчки бонови држе „се „још најчвршће.

Курсеви су били следећи:

2 децембра

Грчки Лондон Берлин Беч Пешта Мадрил Милано бенови 27-XI 241,50 1400 856. — = = 38 30-Х1 -241,50 1399,32 855 — = = 32 1-XII _ __ II 2-ХН 241,44 1398,27 = — — — 3 3-XII 241,25 1381,23 8855 — —- 250 31:75

Лабава тенденција види се и по обрту, који: је износио свега 18 мил. дин. према 242 мил. и 216 мил. у претходним недељама. Берлин је рађен са 8,6 мил. према

10,5 мил. и 9,3 мил, Лондон 5,4 мил. према 7,4 мил. и 5,4.

мил. Беч 2,7 мил. према 5,9 мил. и 6,2 мил. и Грчки бонови 326 хиљ. пема 1,2 мил. и 264 хиљ. Курсеви на циришкој девизној берзи били су Следећи“

29.8 DANO. MD. NU | 19:81 0262. (3 о

Амстердам | 23440 984. 80 934, 285 235.90 246,60 Лондон 22:20 21.271: 22.228. 2196), 12190. 215

Њујорк 43558 4351 435.— 495 :435.-— '435.—K Берлин 179 8 17475 75. ||/E_- ла И 175 Париз 20.22.50. 20.23 20.183), 20.28.2022 20,30 Праг 15.40 15.40. 15:40 15:89... 15:40. 15:40 Београд JO. А ОТОН и ПН па 4 |(). 2 | о

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

__Бр. 49

На: београдском приватном девизном тржишту курсеви су према претходној недељи непромењени. Чуло се за следеће курсеве: фунте 240,50, долара 49,10, француског франка 230 -и швајцарског франка. 11,30.

Робно тржиште

НПшеница. — На светском тржишту пшенице ове недеље дешло је до преокрета. Цене су нагло порасле и тенденција је постала врло чврста, Винипег је скочио на и4—=112 центи, Чикаго децембар—јануар на 125 центи за бушел, Ротердам на 7.50 хол. форинте за децембар, а 7.75 за јули, а Ливерпул на непуних 9 шил. за 100 фунти. 45.3. кг.). Овако нагли .скок: промптне и терминске робе тумачи се“ с: једне стране.исходом аргентинске и аустралијске жетве, а с друге стањем видљивих стокова и оскудицом промптне робе. Аргентинско министарство пољопривреде цени принос на 707 вагона, што значи да ће извозни вишак бити око 400.000 вагона. Од ове количине Аргентина је већ продала Италији 20.000 вагона, а исто толико земљама западне Европе. За децембар месец Аргентина је запремила бродарске просторе за 125.000 вагона зито се већ давно не памти. На основу тога закључује се, да са стране аргентинске робе у другој половини кампање не треба очекивати никакав већи притисак. Аустралијска жетва цени се на око 360.000 вагона. Она, међутим, не показује за сада већи интерес за продају, пошто сматра да ће извозни вишак у познијим месецима моћи пласирати по повољнијим ценама. Према томе, изгледа да је већ сада позитивно, да ће овогодишња светска жетва бити дефицитарна, те ће. залихе, н онако мале, бити редуциране на меру која се у послератној трговини пшенице скоро не памти.

Од европских земаља највише купују Италија, Немачка и Грчка. Оне промптну робу набављају у дунавском базену плаћајући цене изнад светског паритета. За дунавску пшеницу, У последње време, показује интересовање н Аустрија, али, пошто је може добити само за довизе, она ће се такође морати да обрати на Аргентину. Чехословачка води преговоре са Немачком, Аустријом и Италијом о продаји већег квантума пшенице.

· На домаћем тржишту ситуација је и даље чврста. Призад је остао једини купац на тржишту, који по дневним ценама купује сваку понуђену количину ради извршења преференцијалних конгингената. Поред осталих ков тингената Призад се припрема и за француски посао. Французи ће. преузети 5000 вагона, а-за даљих 5—10.000 вагона ми ћемо добити опцију. Извоз за Француску, како из-

гледа, вршиће се углавном преко јадранских лука, те ће Призад вероватно куповати и вагонску робу.

Довоз пшенице је врло мали. Друга рука, уколико још. располаже извесном ко; личином, | уздржава се од продаје очекујући даљи скок цена. Ван интервенције, по днев: „им. ценама, Призад је купио. до 2 децембра. 1515", ватона. У четвртој недељи новембра извезено је 1224:/. ва:

_ гона, за прва четири. месеца текуће кампање 23.904 вагона.

Шене сна. домаћем“ тржишту кретале су се овако:

_ шлеп Тиса—Бегеј 163—164, Сава 160—161, вагон Бачка "Банат -156—4158 дин. Паритет према Ливерпулу, услед скока цене на. светском тржишту, повећао се на 145 дин, а "нрема Ротердаму на: 147 дин. Мајска пшеница у Чикагу

Западне девизе су:на“циришкој берзи: порасле, док -вредела је ове недеље. 4:40 дол: 100 кг. односно око 203 су оне југоисточних земаља и Немачке остале непро- , дин. фоб. JU | | мењене. НЕ ЕПА ; Кукуруз. · = ~ вези "са скоком. цене пшенице и низ

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД A. x S НАЈВЕЋА. ИЗВЕШТАЈНА. ОРГАНИЗАЦИЈА

ПРЕЂЕ

RR. 6. Риом # Сб.

_ ЗАЕРЕЊ

__ Беришславићева 7.

BE ГРАД.

Кнез Пи у Ва ј а 50,