Народно благостање
_ Страна 794 __ И
Бр, 49.
civanje tereta održavanja nesrazmernog: 00 ne industrije na slabija. narodna рјеба: - 7 5755: = + 5
Zahtev za ukidanje »mlinske tarife« od: 1995. o je 'Ba dnevnom redu. U njemu dolazi do izražaja suprotnost. imnteresa mlinske industrije Žitarskog područia i osfalih krajeva u zemlji. Ako se cilia na sprečavanje prodiranja novih mlinova, ovaj zahtev već davno nema nikakvog: praktičnog smisla, jer je vreme postojania »mlinske tarife« bilo dovolino da se u svima važnijim potrošačkim centrima podignu mlinovi. Ukoliko on ide za pobolišanjem položaja mlinške industrije u jednom, a pogoršanje u drugom području —-on se ne bi mogao ni ekonomski ni socijalno opravdati. Ulan jal teškoće na једпој, | a stvarati na drugoi — ne тоХе да Биде ст državne ekonomske politike, koja vazda treba” да“ ЈГ "за gledišta се ће. | ПА 5 а
oo ema MO CMO имали прилике жа у
Пораст извоза је један од 51ше махова укажемо напо-
јаву осиромашења наше земMe у сточном _ богатству. Парцелација поседа, вршена услед економско - социјалне диференцијације на селу, увећавала је број малих, сићушних газдинстава, која су од првог дана, свога битисања била лишена сточног инвентара · или га нису имала · довољно. Створен је низ такозваних безволних (без теглеће стоке) газдинстава, која не могу имати сто-
главних разлога скоку ~ цена стоке
"ке не само .због оскудице капитала, већ и немогућности "производње сточне хране. Пораст становништва и обрагђене површине у нашој земљи није праћен одговарају-
ћим повећањем крупне стоке (коња, говеда и свиња), док код оваца, коза и живине постоји известан, не тако вели-
ски, пораст. Ово последње доказује појачање екстензив-
ног карактера наше пољопривреде у времену кризе. Упркос константном сиромашењу у стоци, подаци о кретању спољне трговине за десет месеци ове године показују снажан пораст извоза стоке и сточарских производа. Изузев кожу, перје од живине и млечне производе, вредност извоза стоке и сточарских производа за десет месеци ове године била је 870.8 мил. дин. према 7094 у истом периоду прошле године. Дакле, извоз се ове годи не повећао за 160.8 мил. дин. односно 22.6%. Док су ови
производи у 1985 у укупном извозу за наведени период
„претстављали 21.7% од вредности, дотле њихово. учешће
ове године показује 26.8%. Највећи пораст извоза забе-
_лежиле су свиње и свињски производи. Свиња (преко 70
Kr.) је извезено 238.360 ком. у вредности 3311 мил. ДИН.
"према 177.823 ком. у вредности 2112 мил. дин. У истом
периоду 1935. Извоз сланине према 1935 повећао се по Вредности за преко 400% (са непуних 5 мил, дин. на преко 25 мил. дин.); масти са 44.7 на 80.0 дил. ДИНА) "извоз шунке се више него удвостручио, а вредност извоза свиње ског меса порасла је са 27.4 на 70.4 мил. дин. ; Овако велики пораст извоза свиња и свињских производа има углавном два разлога. Прошле године. У зем-
"ама Централне и Средње Евроле услед суше јако је
подбациб принос сточне хране због чега су ове“ биле принуђене да смање гајење свиња и да повећају увоз. За-
"тим, услед специјалних аграрно-политичких мера у не-
кима од ових земаља увезено свињско "месо било је јев-
"тиније од домаћег говеђег меса, те је, услед тога, на-
ступила преоријентација У потрошњи са говеђег на свињ-
"ко месо. То нарочито вреди за Чехословачку. Скоро од
'ночетка ове године на чехословачким. тржиштима запажа се недовољан догон говеда. Због тога су претставници потрошача и трговаца у Сточном синдикату тражили од владе да дозволи увоз извесног контингента говеда.
“Аграрци, међутим, који имају одлучан утицај Како у Син-
дикату тако иу влади, успели су да спрече овај увоз и, 'на тај начин, одрже трајно високе цене за говеда. Отуда
је:у Чехословачкој ове године повећана потрошња свињског меса. Најзад, Мађарска, као важна извозничка земта) пошто је прошле сезоне била упућена на увоз кукуруза због подбацивања приноса, морала је такође знатно
да::смањи производњу свиња па следствено и извоз. Са-
мим тим биле су проширене могућности за наш извоз. Уочи примене ·санкција предвиђана је катастрофа за“ наше говедарство, које је изгубило своје најважније и» једино тржиште. Ми: нисмо били тога уверења. И то из разлога. општег стања. нашег говедарства, о чему смо
оре. говорили. Али, поред. тога, извоз говеда и у овој
години показује -мале промене према: 1935. За 10 месеци 1985 извезено је. 41.997 ком. говеда у вредности 60.1 мил. дин. Извоз по количини опао је за неких 2.500 ком., а по
~
вредности повећао се за преко 6 мил. дин. односно 11.5%
„Ако изузмемо:земље у базену Средоземног мора (Малту, Египат, Палестину) у које је извоз вршен на бази знат-
них премија, главно тржиште за наша говеда у овој години била је Грчка, преко које је знатан део овога ишао у Италију. Нешто извоза ишло је ове године и у Немачку. Код извоза осталих сточарских производа, према прошлој години, имамо следеће промене: извоз јаја повећао се незнатно по вредности (2.6%), док је по количини остао скоро исти; извоз живе живине смањио се са 7.503 тоне у вредности 67.0 мил. дин. на 2.053 точе односно 17.6 мил. дин. или за 73.8%, а заклане са 7.260 тона у вредности 108.8 мил. дин. на 5.859 тона односно 74.7 мил. дин. или за 28%. Нешто мало повећао се извоз ситне стоке.
Овогодишњи извоз стоке и сточарских производа, поред горе изнетога, карактерише се великим реперкусијама на. домаће. тржиште, на кретање цена и потрошњу сточарских производа у земљи, што међутим, до сада
"није било случај. Индекс цена стоке и сточарских про-
извода у овој, према прошлој години, и у поређењу са ценама биљних и индустријских производа, показује највећи пораст и то како релативно тако и апсолутно. Тај пораст нарочито“ је знатан последњих месеци, када су на домаћем тржишту почеле да се осећају у јачој мери последице. смањене понуде. Знатно више од цена на велико скочиле су цене на мало. Према пролећу ове године пораст цена креће се између 20 и 25%. Повећање цене масти утицало је, поред осталога, на већу потрошњу јевтинијег.. биљног уља. Поред: овога ненормалну појаву претставља и релативна јевтиноћа живине према свињском и говеђем месу услед чега је потрошња живинског меса у овој години знатно порасла. Само тако може се објаснити чињеница, -да-услед великог опадања извоза није дошло и до. катастрофалног срозавања цена живине. Та
„појава; - дакле; спречена је, повећањем потрошње унутралшњег тржишта.
за а грорње аналиве. амебе се закључак да је велики иоњееразмерни скок»цена сточних производа на домаћем тржишту, који је изазвао поскупљење трошкова живота
"односно. падање. реалне. наднице, последица несразмере иамеђу производње и потрошње, односно извоза произво-
да: сточарства,
Сувор. већ неколико година о А S Ol 9 крајем јуна врши попис свога чланства. Подаци, на које земо.се у више махова освр:
нули показују сл јегвро запослених радника стар између
од и“ абскодина Студија. г. "Бранимира Хаберлеа'о „струк“тури радништва града: Загреба показује да ова каракте-