Народно благостање

Страна 826 | у

Предвиђено Остварено 77 или —7% У мил. динара

Железнице _ || Ола о 11765 77 05. Речна пловидба — 50.8 O 170 оте TL TD | | Об 2028) -— 19:69 Шуме 59.5 4047. 39:10 Рудници | ' O ПОЛИО ИЛА 5 1554 | 105%.

Када се упореди укупна сума ефективно извршених расхода у току првим седам месеци са сумом прихода у истом периоду, добија се разлика од 781:1 мил. дин. што би требало да претставља вишак прихода над расходима. Међутим, од ове суме, пре свега, треба одбити неисплаћене обавезе у току ових седам месеци од 153.9 мил. дин. после чега остаје вишак прихода од 6271 мил. дин., који је једним делом употребљен за плаћање ранијих обавеза, а већим делом није уопште ушао у државну благајну будући да привредне установе увек задржавају извесне суме за покриће својих расхода у наредним месецима.

= U godinama krize zdravstveno stanje radnika se stalno pogoršava. Ustanove socijalnoga

osiguranja iznose u svojim rar ar rar arar rani a arta ram izveštajima podatke, koji to

Pogoršanie zdravstvenog stania naših radnika.

potvrđuju. Suzor je izdao i specijalnu publikacılu o širenju tuberkuloze kod osiguranih radnika, na koju smo se osvrnuli. Svakako jedan od važnih uzroka za pooštrenje krize гадničkoga osiguranja jeste pogoršanje zdravstvenoga stanja radnika. Prema podacima objavljienim u poslednjem broju „Radničke zaštite”, u toku 1933 g. bolovalo је 190. ili osi guranih kod Suzora, a to je skoro trećina svih osiguranih. Međutim, broji obolelih radnika znatno је тапј, јег је Dilo dosta slučajeva da jedan radnik boluje od više bolesti. Navedeno je preko 30 bolesti, među kojima ozlede zauzimaju prvo mesto sa 36.810 radnika, zatim gripa i influenca sa 26.095, bolesti organa za varenje sa 20.766. Veliki je broj oboljenja od bolesti sa trajnim posledicama i po zdravlie i produktivitet radnika. Tuberkuloznih radnika je bilo 14.000, reumatičara 12,4.000, obolelih od zaraznih bolesti 15.400, veneričnih 3,500, živčanih 3,100. očnih 3.600. Svi radnici ukupno imali su 3,94 mil. dana bolovanja, a kad se to preračuna na radne dane, izlazi da je svakodnevno bilo van posla i bolovalo prosečno po 14.000 radnika! Ovako velik broj bolesnika je bio i pored sve strogosti kod odobravanja bolovanja. Suzor Je u svom godišnjem izveštaju izneo da je najmanje obolelih bilo baš kod ureda sa najnižom prosečnom nadnicom, jako bi se moglo očekivati suprotno, a kao glavni razlog za takvo stanje smatra se bojazan radnika da ne izgube posao ako se prijave da su bolesni.

Preko polovice dana bolovanja otpada na pomenute bolesti sa ftrajnijim posledicama. Na obolele od tuberkuloze otpadalo je 802 hilj. dana bolovanja, a nesrazmerno Je velik i broi dana bolovanja od ozleda (540 hilji.), što nam kazuje da se, ı pored neukosti radnika, ne poklanja dovoljna pažnja sigurnosti i uređaju radnih prostorija. Izveštaji Inspekcija rada izneli su primere o tome.

Čuju se često prigovori da opada produktivitet radnika u mnogim poslovima. Većina radnika kod nas su nekvalifikovani, uglavnom seljaci. Otuda se može razumefi i neobično velik broj prijava odn. odjava radnika, iz kojih se vidi nestalnost i kratkotrajnost zaposljenja na jednom mestu i poslu: jedni se vraćaju u selo, a drugi dolaze. Svakako da se nesposobniji za rad, među kojima su i oboleli, zame_njuju sposobnijim i zdravijim, te se s toga ne može u polpunosti osetiti opadanje produktiviteta radnika i727an0 obolienja radnika.

НАРОДНО |L OU |

DDR организација У. времено је завршено органи“

'Немачкој има да KOHTDO- зовање привреде; о томе смо

лише картеле "већ говорили у бр. 38, од 19

а 5 4 сеттемора O. I _ Сада че о је-

ПИШЕ дном новом. уредбом 15 бо.

вембра, ова самоуправна организација дефинитивно укопчана у текући привредно-политички рад. —

Ранија уредба набројала је задатке организације површно и без објашњења; нова уредба садржи њихову општу карактеристику. Према томе је задатак организације да на своју одговорност, али под државним надзором, спроводи владине мере у дело; влада се може ограничавати на давање општих привредно-политичких смерница. Као главне задатке уредба истиче: васпитање чланова за највећу економичност и за постизање што бољих резултата, и контролу картела. Овом другом одредбом решено је засада последње велико питање које је још тре-

_бало решити. Први задатак тиче се, с једне стране, тех-

ничких питања код спровођења четворогодишњег плана; с друге, он обухвата побољшања у раду предузећа, наро-

чито у погледу књиговодства и калкулације. Тиме се хоће

не толико повећање успеха у интересу појединих предузећа, колико здрава утакмица у раду и снижење трошкова пи цена у интересу целе немачке привреде То не значи, међутим, да влада хоће да спроведе потпуно регулисање тржишта, што се види и по новом уређењу односа организације према картелима.

Ми смо увек истицали да су све досадашње мере заобилазиле ово необично важно питање. Истина, разним одредбама покушавана су привремена решења, али она су само замршавала ствар и отежавала рад и организацији и картелима, између којих је, упркос свима нејасностима одредаба, постојала разлика. Сада је ово питање пречишћено: организација има задатке општег значаја, и стоји изнад картела, који се баве само регулисањем тржишта. Организација не сме без изричне дозволе спроводити мере за регулисање тржишта. Већ претпоследња уредба поставила јој је задатак да по питањима картела саветује своје чланове. Сада, међутим, поједине групе организације имаЈУ дужност да учествују у надзору над картелима који врши Министарство привреде. Оне треба да се старају да мере које предузимају картели увек буду у сагласности са владином привредном политиком. Поједине групе организација имају право да од картела и њихових чланова траже податке о утврђивању цена; тиме је омогућен надзор над свима картелима и картелским уговорима. Осим тога Национална привредна комора и националне групе индустрије и трговине могу да учествују у свима договорима и састанцима чланова картела, да би се обавестиле о мерама за регулисање тржишта и њиховој припреми и заступале интересе целине.

Ако се комора и групе не слажу са закључцима картела, могу од Министарства привреде затражити да их поништи; с друге стране, оне имају право да претходно че: питују и оправданост мешања државе у рад картела

Да би нова уредба постигла оно што треба да постигне, потребно је обезбедити непристрасност. Међутим, када су самоуправна тела сама заинтересована у појединим питањима, није увек сигурно да ће бити и објективна. Зато је управа организације начелно одвојена од управе картела; изузетака може бити само ако то одобри министар привреде. Осим тога је, наравно, потребна и потпуна евиденција картела; томе има да послужи регистар картела, на који се већ одавно помишљало. Израда и стално вођење оваквог регистра досада су се код сваког покушаја изјаловили због тога што се: он није могао водити на једном“ централном месту. Сада га је лако уредити, јер “ће