Народно благостање
_ 2. јануар 1937.
па: 7 = У. Турској је потпуно успео упис и треће серије 5% унутрашњег зајма за градњу железнице Сивас—Ерзе=рум. Зајам износи 45 мил. турских лира и емитован је по -курсу од 95%. Укупно је држава у ову сврху досада уза!- мила 11 мил. турских лира.
— Између Француске и Шведске закључен је уговор о узајамној помоћи код спречавања пореских утаја. Предвиђене су и мере да се избегне двоструко опорези. _ вање "- __ Министар финансија прописао је почевши од 1 _ Јануара 1937 год. увозну таксу од 2 дин. по кг. за ве“'штачку свилу и њене прерађевине. и таксу од 12 дин. по 100 кг. за памук и памучне производе. Добијени износи употребиће се за унапређење свиларства, односно за от. _ куп домаћег памука.
— Банска управа у Скопљу добила је зајам од 20 мил. дин. од Државне Хипотекарне банке, који ће се упо: требити за подизање банске палате, женске гимназије у Скопљу и гимназије у Приштини.
— Славонска Пожега продала је своју шуму Јагодњак _ — Соколовац фирми Славекс а. д. у Загребу за 511.000 дин. који ће износ употребити за исплату својих дугова.
— Претседник сарајевске ошшитине изјавио је дадугови града Сарајева износе крајем 1936 г. 38,5 мил. дин. а каматно оптерећење 3,5 мил. дин. годишње. .
— Švedska je nedavno otvorila upis dva konverziona 'zajma, ali sa dosta slabim uspehom. Na pretvaranje 3:2% zaima iz 1904-7 god. u iznosu od 125,9 mil. šv. kr. u jedan 3% zaiam od 126 mil. pristalo je svega 55% imalaca; od 31J- % zaima iz 1908-11, koji iznosi 126,5 mil., pretvoreno je u nov 3% zajam 70%, tj. 88 mil. kr, Ukupno je od 252 mil. konvertovano samo 156 mil.; 96 mil. država mora platiti, i to velikim delom u funtama i švajcarskim francima. Slično ie
"prošla i opština grada Štokholma sa pretvaraniem svoga 4% zajma iz 1908 u iznosu od 298 mil. kr. u nov 21/2% zajam.
— Japanska vlada otvorila ie upis jednog: noOVOg S1|2% „zaima od 250 mil. iena po kursu od 98% na 16 godina. Zaјаш je potpuno uplaćen; 180 mil. dala ie novčanična banka a 70 mil. državni Depozitni zavod. Zajam će, kao i ranije . slične emisile, poslužiti za finansiranie deficita. U prvih 9 me-
seci vlada ie pozaimila ukupno 2827 mil. jena, a vratila 2232
mil.; unutrašnji državni dug je, prema tome, od januara do septembra porastao za 594 mil. jena na &8,&8 milijardi. Od ·toga iznosa skoro polovina (preko 4 milijarde) je upisana od strane privatnih banaka, štedionica i trustova, a 1,87 milijardi Depozitnog zavoda.
— Prema podacima Ministarstva finansila na dan 1 · jula o. g. Dio je na teretu države 65.631 penzioner, više za 1.995 nego godinu dana ranije. Ličnih penzija je bilo 39.584,
· porodičnih 25.021, narodnih priznanja 464.
— Prema podacima Ministarstva finansija na dan 1 _ jula 0. g. bilo je 69.827 ličnih i porodičnih invalida, manie za 915 nego godinu dana ranije. Ličnih je bilo 17.598, a рого” dičnih 52,234. Izdaci za invalidske potpore u predlogu budžeta za 1937/38 g. predviđeni su за 108,5 mil. din. koliko i u tekućem budžetu. 1
r-
„— Холандска емисија 221 | 90 благајничких записа
v износу од 20 мил. хол. фор. уписана је скоро петостру-
ко, са 90,5 мил. хол. фор.
— Prema tumačeniu Odeljenia poreza kao osnovica skupnogr poreza i poreza na luksuz uzima se samo prodajna cena robe, koju je postigao proizvođač od trećih lica i u ko. "joj su ukaikulisani sporedni troškovi kao i sve državne i saтионргаупе дате, plaćene za sirovine МИ та izradu robe.
·НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
Crpaga ii
SAOBRAĆAJ
— Typcka је купила за 6. мил. турских лира возни парк источне железнице (од Цариграда до бугарске границе, 288 км.). Ова пруга, чија су постројења већ пре откупљена од ранијих француских власника, била је једина, која се није налазила сасвим у државним рукама.
— Турске железнице закључиле су пословну 198536 годину са добитком од 48 мил. турских лира.
— Румунија има сада 25 сталних и 44 помоћна аеродрома, према 8, одн. 20 у 1984.. 3 стална аеродрома и 7 помоћних су у грађењу. ii
— На чехословачким железницама летос и јесенас је нарочито порастао број путника друге класе, просечно за 7%. Код брзих возова пораст према 1995 год. износи 21,5%, а у саобраћају са иностранством 20,5%.
— Usled porasta izvoza preko naših pomorskih luka, pokazalo se da je luka u Gružu suviše mala da preuzme čitav promet. Zato privrednici ističu potrebu izgradnje luke Aleksandrovo na ušću Neretve. Višak sadašnjeg prometa razvija se železničkim putem, iako je on skuplji od morskog.
— U trećem tromesečiu 1936 g. na našim železnicama utovareno je 429.524 vagona, više za 13.700 ili 3,09% nego u istom vremenu 1935 g. Kod Državne rečne plovidbe utovareno je 896 šlepova sa 212,1 mil. kilometarskih tona, Više za 37,6% 1 89,2%.
КОМЈОМКТОКА
— Цене на мало у Швајцарској повећале су се од почетка септембра до почетка децембра 1936 са 118,7 на 122,1 (1914 = 100). Нарочито су порасле цене Јаја, сочива, сувих шљива, маслиновог уља, телећег и свињског меса, сланине, свињске масти, меда и брикета.
— Трговинско-индустријска комора у Петровграду констатовала је у свом годишњем извештају побољшање привредних прилика на њеном подручју, нарочито у другој половини 1986. У трошаринска подручја градова увезено је у 1936 г. 10% робе више него у претходној. Број трговачких радњи повећао се у 1936 за 117, на 4.572.
— Indeks cena na veliko u Bugarskoj (1926—100) iznosio je u oktobru 70,4, prema 68,8 u septembru i “66,0 u oktobru 19835.
— Укупни индекс курсева хартија од вредности на прашкој берзи порастао је пред божићње празнике за 2,4 поена на 143; нарочито су скочиле акције индустријских и превозних друштава (за 3 поена на 1571):
— У Грчкој је индекс незапослености (1928 = 100) у 1936 пао на 97, према 181 у 1985, 216 у 1934 и 316 у 1932. Апсолутни број незапослених износио је 74.000 Ица према 128.000 у 1935, 162.000 у 19834, 237.000 у 1982 и 75.000 y 1928. У три јесења месеца 1936 (септ.—нов.) било је незапослених 61.500, 68.000 и 74.000 према 97.000, 106.000 и 128.000 у истом раздобљу 1985. Ови бројеви обухватају и дуванске раднике (око 27.000) који су у то доба увек
"без посла.
· — У Шведској је од 1988 до 1985 збир исплаћених индустријских надница порастао са 880 мил. шв. круна на 1100 мил. или за 25%. У 1986 рачуна се са даљим порастом за око 6%. Број запослених радника повећао се од 1933 до 1935 за 55.000 или 14%, a. радна недеља по раднику са просечно 445 на 46 часова.
— У Чехословачкој је индекс цена на велико почетком децембра 1986 био 772 према 714 у новембру и 704 у октобру, и према 708 пре годину дана. Овај пораст је проузрокован искључиво поскупљењем индустријских сировина и производа, јер је индекс пољопривредних производа остао, као у новембру, на 683, према 676 у окто-
""бру: и 715 лане. Индекс“ вндустријских сировина:и прди-