Народно благостање
_2, janyap 1937. __-- -
вала. се иста тенденција. Наравно од стране банака. А откако су банке у кризи и откако су огромни порези, није им више до тога стало. Тако се могло догодити да је последња недеља у 1936 години на београдском ефектном тржишту била у знаку депресије, која је дошла до изражаја у попуштању курсева ренте Ратне штете и акција Народне банке. Попустила су дакле два најчвршћа папира која су имала чвршћу тенденцију упркос отсуству готово сваке интервенције у њихову корист. Да су ови папнири имали одбрану у последњој недељи, не би дошло ни до овог попуштања. Што су баш они попустили, узрок лежи у несразмерно повећаној понуди из једне руке код цедног и другог папира. Код Народне банке два већа продавна ликвидирају сукцесивно свој портфељ. Један јеизгледа извршио ликвидацију, други можда још не. Под тим притиском је папир ишао и до 6.900, али се на последњем састанку појавила реакција и понуда је. апсорбована уз повећан курс (6.920). Исти је случај и код Ратне штете. Ми смо у прошлом извештају казали да је веома повољна околност по овај папир пред крај године што није било
никаквих знатних терминских закључака за ултимо де-
цембра, јер се термински ангажмани обично пред кра: године ликвидирају. Није их било на берзи, али се не зна да их није било ван берзе код приватника, јер један велики део шпекулације се одиграва ван берзе. У сваком случају једна банка која се бави у највећем обиму репором, већ две недеље је продавац тако да се има утисак да она ликвидира један шпекулативан ангажман. Појављивао се још један јачи продавац, тако да се добија утисак да се ликвидира једгн од врло великих пакета овога папира. Један од највећих ималаца овога папира око берзе изгледа да ликвидира свој ангажман пошто му је потребан новац. Ни овде се не зна још да ли је цео пакет лаквидиран или је нешто пренесено на идућу годину.
Наша је берза тако слаба по обрту да су могућне 4 такве необичности да једна једина рука изазове промену атмосфере на берзи. Свакако промене су минималне: Рат"на штета је пала на 374, а Народна банка на 6.920.
Ове су промене неповољно утицале на целу атмосферу на берзи, али су ипак биле врло мале промене. За остале папире може се рећи да су остали стабилни. Само су обрти били врло мали, као што је то обичај пред крај године. Приличан обрт је био у крупним Беглупима захваљујући једној интервенистичкој купњи. Исто то важи 4 за Далматинце од којих су најкрупнији комади попустили "незнатно, али уз већи обрт. У Селигману нема посла, само је тражња спала од 93 на 92. У Аграрној банци је био мали обрт као уопште у свима папирима целе недеље.
95 ХИ 28-Х1 29-ХНИ. 30-Х 1 31-ХН
7% Инв. зајам — 855 — 8450 —
6% Бегл. промпт 500 —— = = ==
:6% Beri. промпш 2500 6720. ___ ___ ___ 6750 6% Бегл промпт 5000 69.40 69.40 69.50 · —— _ 69.50
6% Бегл. термин — —— — | ———
4%. Аграрци _-______ __ _- |-__-
7%, Блер ___________-____ 16:25
8% Блер ___ ______-_ 5650
7%: Селигман ____ __-_ ________-
„Рат шт. промпт 376.50 376.295 875.50 374—- 974.Рат штета, термин _________ 27 ___
„Народна банка 6970 — 6980 — _ — 6.900/6:920Аграрна банка 194.— 194.—— · — 193.50 198.50
..7%' Стаб. зајам = == == =. = 69%: Далм. промпт 500 6525 — — == = .6%. Далм. пр. 1000 6575 —— — 6% Далм. пр. 5000 67.30 67.380. 67.255 6795 67.25
„990. JlamM. TepMMH . = =. = === | JiypaWcku noj 1960 JG- 0 II
| вештајној недељи у приватном 9831}, прима а 6. курс без прима:
Страна 13.
Дрвени крст 2% Лутр. зајам
Обрт је износио 4 мил. дин., исто толико као и претходне недеље. Ратна штета је рађена за 2,2 мил. дин. (ол чега отпада 500.000 на термин) према 54 мил. 6% Беглу ци за Љ]1 мил. дин. према 900.000, 6% Далматинци за 439:000. према 128.000, 8% Блер 186.000 према 168.000, 7% Блер 199.000 према 494.000, акције Народне банке aa 838.000 према 125.000 итд. Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 25-Х0: 43,2291: 28-ХИ: 43,2167; 9-ХИ: 43,2167; 30-Х И: 43,2167; 31- ХН 43,2461.
Наши папири на страним берзама
Тенденција курсева наших папира на париској берзи била је чврста. Нарочито снажан скок су забележили послератни зајмови: 7% Стабилизациони од 1931 год. за 12 поена на 205 и 5% Фундинг обвезнице за 3.50 на 106.59. Порасли су још курсеви: 5% зајма од 1913 год. за 3 поена на 131, 4:),% зајма од 1911 за 2 поена на 117, 4'ј,% зајма од 1910 за 1 поен на 119, 4:/,% од 1909 за 2 поена на 120 и 5% од 1902 за 2,50 поена на 130.50. Једино је 41 % зајам од 1906 изгубио 2 поена. Курсеви су били следећи:
OD: 23:90 | 24:80 28:28 4% 1895 133.50 134. 155 — _ 5% 1902 198. 19950 199. [8050 412% 1906 о __ (215 | [09115 41.9 1909 118-— 1198 | |R: [20 4:% 1910 IS 4 119 41.0 1911 бе 165 117 MA 5% 1913 19852 58 [31 [31 7% 1981 193 103. ' 200. 205 5% Фунднг 1005) <= 108.25 105.— 106.50
Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Селигман 7% Селигман 30 децембра 25—26 2691, — 26" је 28:/.—90
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
На девизном тржишту влада још увек велики притисак на курсеве услед непромењене понуде, али знатно смањене тражње као обично пред крај године. Фунта стерлинга се креће око 38, свакако захваљујући интервенцији Народне банке која купује по овоме курсу сваки износ. Што је девизна берза ове недеље била много живља него ефектна, има се захвалити догађајима на тржишту Берлин, који су карактерисани веома јаком тенденцијом на ниже. Курс: за промпт робу је пао од 13.21:71 на 19.90. Последњег дана је рађено нешто и по 12.89. Ово није ништа ново са овом девизом. Кад год је наш извоз у Немачку брже растао но увоз из Немачке, ова девиза је попуштала. М сада је то случај на крају врло живе извозне сезоне. Увозници се устежу да купе и тиме вештачки смањују тражњу. Појава је свакако нездрава и веома шттетна по наш извоз. Ово је најнезгоднији начин за смањење извоза, јер по њему извозници трпе губитке и исте преваљују увек на цену и то у евентуално већој мери. Тиме ћемо се забавити опширније у идућем броју. Беч је такође био у попуштању, али је последњег дана нешто јачи, (8.20). Грчки бонови су рађени последњег дана по 31.50 уз прилично јаку понуду..
пр. кл“ _ Лондон _— Берлин Бен Пешта Мадрил Милано А 25-Х 1 23879. 182171 о === — — а 31,25 са пр. 213,70 1750,—— —= — = 999,50 6: пр: 166,95 1361,75 = = — 178,50 =
О Шр. ка. значи просечни средњи курс девиза у изклирингу, са пр. курс са