Народно благостање

2. janyap 1937.

В. Бајкић

__НАРОДНО_БЛАРОСТАЊЕ__

| Страна 3

ШТА БИ · СА КРИЗОМ КАПИТАЛИЗМА7_

| КАКО ЈЕ БИЛО

Буди брзо. О Још пре две године

изгледало је да човечанство иде у. економску и

социјалну катастрофу. Индустрија у свету радила је просечно са 20% ПИО цене су биле пале за' 950—80% )7o, отплата највећег дела дугова изгледала је безнадежна. Један велики део фабрика претстављао је старо гвожђе; један велики. део хартија од вредности постао је био поп-уајешт5, а приличан број милионера, нарочито у Америци, пао је на просјачки штап. Најмаркантнија појава била је незапосленост. Преко 30 милиона радника у свету било је без посла. Само у Америци 14 милиона. Ништа није природније било но помисао да тај беспослени народ једног дана, удружен, поништи постојећи привредни и социјални систем. Тај низ чињеница створио је једно песимистичко душевно стање. Капиталисте нису веровале више у будућност. Једни од страха од незапослених, други услед немогућности продаје произведених добара, трећи услед рада са дефицитом итд. Велика већина је била убеђена да постојећем стању нема више лека. Већ је било капиталиста, који су били готови да уступе своја предузећа милионске вредности држави или организованом радништву без накнаде, само уз обезбеђење скромног живота из средстава подузећа. Изгледали су смешни сви покушаји да се психолошким средствима поврати људима вера у будућност. Американска парола »Кеер зптШпо!« (,„Смеј се, човече, смеј!') изгледала је као хумор човека који иде на вешала. Противници капиталистичког привредног система нису се више ни деранжирали да га руше, толико је он изгледао труо и склон паду.

Међу: онима који нису губили вере и који су напротив веровали да ће опет доћи старо благостање, а чији је број био врло мали, било је највише економиста. · Они: су тврдили да привредна депресија од 1929 године, необична по дужини и по обиму, није криза капитализма. Они су тврди“ ли да ова криза није ништа друго до један коњунктурни прстен, управо један део коњунктурног циклуса (круга), једна његова фаза која ће

аутоматски бити одмењена полетом, као: што је

било већ десет пута раније. Свакако, говорили су они, да је ова депресиона фаза отежана трима околностима; прво, пољопривредном кризом, | је потпуно независна од коњунктурног круга,

друго рационализацијом чији је темпо за пе и после рата био нечувено брз. Трећа отежавајућа околност, појачана баш за време кризе и због кризе, је, по њиховом мишљењу, отежавање међународне размене добара и циркулације људи и капитала. То је све пооштрило кризу, али она ни у ком случају не угрожава капиталистички привредни поредак. Они су неуморно указивали на искуства из прошлости, којим се доказује апсо-

лутна идентичност појава у последњој кризи Са

;

онима из ранијих. Тако су н. пр. цитирали они један извештај Уилјема Хаскисна, министра трговине 1929 године, у коме се каже:

„Земља се налази у очајном стању, слом ће доћи врло скоро. Жалбе се чују са свију страна од пољопривреде, индустрије, трговине, из Индије итд. Земља више не може да плаћа порезу, трговац више не може да води послове. Целокупан ред трговаца детаљиста у Лондону је потпуно руиниран".) Исто тако цитиран је чувени го-

вор Лорда Черчила 1884 године у коме се налазе ·

следеће речи:

„Ми се налазимо у десетогодишњој привредној депресији, из које ни један капиталист не види знаке опорављења. Умрла је наша индустрија челика, исто тако и индустрија угља. Вунена индустрија налази се у »атнсшо тогиз«. И памучна је озбиљно оболела... Кудгод окренете поглед, видећете да се британска индустрија налази у самртном ропцу".)

Као што видимо, исти симптоми депресије и исте жалбе. И што је главно, свуда исто пророчанство: свршетак капитализма. Тако је, например, 1884 године писао лист »јизНсе« да је „потпуно могуће да ће за време ове кризе која обећава да буде дуга и озбиљна, бити учињен озбиљан покушај да се уведе колективизам место капиталистичког привредног система/“). 1922 године писао је »Тће Labour Monthlye*): „Најважнија чињеница у модерној историји је слом капитализма... Постоји највећа вероватноћа да ће социјална револуција да се изведе у најближој будућности«.

1928 године писао је Е. Варга: »Капитализам је у процесу мортификације«“).

А 1931 године донео је »Рапу Кесога« извод из говора Џ. Мекстма. „Ја сам потпуно задовољан, јер је велики капиталистички систем, који траје 150 година, у свом модерном облику у последњем стадиуму и никакви савети државника, никакве тројне конференције, никаква сарадња између вођа не могу да По његов слом са великим

_ крахом«).

Претседник Рузвелт је имао, поред капиталиста који су се морали бранити од њега, најви-

·ше противника међ противницима капитализма,

који су тврдили да он није довољно напредан, да се бави једним безизгледним задатком, коригирањем капитализма коме више нема лека.

i) »Huskisson Papers«, 1981, str. 340. 2) Lord Randorph OTO JM 1906, I, str. 291. -- 8) јануара. 1884. " %) 15-фебруара. 5) »Тће -Ресипе of Capitalism, Str. | % 29 августа. | | =