Народно благостање

23. јануар 1937. _

~ Пет Heinrich Weirich

_HAPOJIHO BJIATOCTAPĐE

| _ Страна 51

ZA VREME KRIZE VIŠE SE JELO

- Društvo naroda je izdalo, sakupljene Dodaike о а vanju životnim namirnicama 'za pojedine države u vreme od 1930 · до 1934. Розје nekoliko uvodnih studija o programu i granicama postavlienog zadatka дао је Međunarodni agrarni in. stitut statistiku proizv odnje 1 potrošnje životnih namirnica. Pri tome je potrebno naglasiti da se u statistici, potrošnie radi samo o procenama, što je objašnjivo s obzirom na пеmogućnost njezinog preciznog statističkog obuhvatanja. Da _" ђе зе za sve artikle omogućilo što jedinstvenije posmatranie, · statistika je uzela u obzir samo neke zemlje, medu koje nisu došle ni sve evropske — specijalno ne važne izvozne zemlje agrarnih proizvoda, — a od prekookeanskih samo S. A. D.,

Kanada, Australija i Nju Zeland, bez Argentine i Urugvaija. |

Lista obuhvaćenih artikala sadrži samo glavne životne namirnice: meso, mleko, buter, sir, jaja, pšenica, raž, šećer, voće i zelenie i ostavlia po strani ostale artikle, kao mast, ulje, pirinač, i specijalno kafu, čaj, kakao, duvan 1 уто, Кој ртеtežno spadaiu u luksuzne artikle.

| Najinteresantniii rezultat statistike je činjenica da je potrošnja pri sumarnoi proceni za vreme godina: krize 1930 do 1934 prema godinama visoke koniunkture 1995/99 apsolutno i relativno, ti. po glavi, porasla. Nioj je, razumljivo, morao da sledi i odgovarajući porast proizvodnje tih artikala. Pri tome su se dogodile samo izvesne promene u slrukturi potrošnie. Pada u oči opadanie potrošnje žita odnosno hleba, koje je kompetnzirano povećanjem potrošnje bulera, sira i jaja. Potrošnja mesa ostala ie stabilna, dok se voće i zelenje više trošilo. U okviru potrošnje mesa nastupilo je pomeranje na štetu potrošnje goveđine u korist svinjetine 1

ovčetine. To: znači da razvoj potrošnje ide u pravcu DOpraV- | 1 i ; · nja butera, koja je porasla za 18,8%, а рофтозпја ха 16,4%.

ljania doručka i ručka, u najmanju ruku kvalitativno?. Ovaj neočekivani i za vreme krize paradoksni razvoj

potrošnje nije ništa drugo nego rezultat agrarno-političkog · razvoja u svetu u poslednjoi deceniji. Za detalinije rezultate ~

o tom bila bi potrebna studija svih problema o. proizvodnji, cenama i razvoju spoline trgovine, na koju upućuje ı sam izveštai Društva naroda. Zato se za sada moramo ograničiti na vlastite zaključke, koji će u kasnijim, već najavlienim iZveštajima Društva naroda „sigurno naći potvrdu.

Povećana potrošnja” životnih namirnica omogućena je uglaynom njihovim niskim” cenama koje u najvećem broju zemalja nisu bile. u relaciji prema cenama gotovih industrijskih proizvoda. Samo „радапје ćena pak, koje je u nekim zemljama, usled mera 2a · podizanje 1 „regulisanje cena, dostiglo samo ' malu meru, može še "објазл пезбајапјет

·svetsko- privredne” podele rada ji razvijanjem zatvorenih па-

cionalnih privreda. Carine i “kontingenil, stavljeni Su, u: službu naciona!no- političkih ciljeva, “koji idu za” izvesnom "pri-

vrednom samostalnošću.. Oni 5. ijedne strane omogućuju Mina

_ргедепје роборпутеде“ uvoznih zemalja, Al 8 druge strane dovode i do prevelike ponude u tim artiklima naročito u izvoznim zemljama što je imalo z a. розе а град cena. Ovaj 51 delom snosili sami poljoprivrednici, ali veliki deo је зуаljivan na državu, koja je зиђуепс ата. i valutnim merama kompenzirala štete od pada cena. Ne uzevši u obzir neke Пе POO da se proizvodnja m novom Švet-

"пје, јег se 5 ) “valu stare zara e. To je bil to amo slučaj, gde. nisu "postoiale- mogućnosti za. preorijentaciju. „na. druge. proizvodnje. Kratkotrajni izgledi za preorijentaciju biline na stočnu

еони iščezli su čim se 1933 86 na regulisanje i ove privrede u uvoznim državama. S Шт su svetske cene та životne namirnice prestale da egzistiraju.

5 druge Strane niske cene su uvoznim zemljama pružale mogućnost da u svako vreme jevtino pokriiu potrebu u ovim artiklima, u slučaju. đa njihove. mere nisu dovećle do potpunog samosnabdevanja. Pri ovim uvoznim merama опеmogućena je selekcija liferanata, što “je dovelo do daljih tržišnih smetnji. Za to stanje ič naročito Engleska odgovorna, јег је povlašćivaniem dominiona podigla dva nova konkurenta na stočnom tržištu, Australiju i Nju Zeland. Uostalom, regulisane agrarne cene omogućile su proširivanje poljoprivredne proizvodnje do. uvoznim „zemljama, koje su sve svoje proizvode same копа mirale,. 4 čemu im је išlo na ruku i · oživljenje unutrašnjih “tržišta. |

Ove mnogobroine intervenciie i smetnje pridonele su tome da je razvoi u, pojedinostima različit prema pojedinim zemljama i vrstama artikala, kao“ što nam pokazuje i sledeći kratak 'pregled proizvodnje i botrošnje nekoliko glavnih životnih namirnica. У

Proizvodnja mleka porasla. је та П „1%, pri čemu је potrošnja „pilaćeg . mleka. porasla samo. Za polovinu prema 1925/29 god., a produkcija mlečnih proizvoda та još toliko više. Prosečno je konzum mleka porastao sa 118,6 na 125,6 litara po glavi godišnje, pri čemu Danska pokazuje naročito

jak skok, sa 112 na 164 litra. Pada u oči potrošnja mleka

u Švajcarskoj, gde otpada na glavu 92606 litara, dok ona u Ttaliii iznosi samo 27 litara. "Lep primer za gore izložene promene daje proizvod-

Pri prosečnom porastu od 7,7 па 90 Ке р oglavi, pokazuju

-Niu Zeland sa 17,1 prema 14,8, Australija i Kanada sa preko 18 Ке najveću, a Italija sa 1 kg naimanju potrošnju. Jaki „porast proizvodnie uvoznih zemalja, naročito Nemačke, od „98 na: 4.0 ::mil,

kg, pri istovremenom porastu u Australiji, Kanadi i Nju Zelandu, ima za posledicu izvanredno jak pritisak na: cene, usled čega su one u Londonu spale skoro na

| polovinu. To 'je izazvalo u Holandiji padanje cena na petinu,

tako da, naročito u Holandiji i Danskoi, zahvaljujući nemačkom smanjenju uvoza i engleskoi preorijentaciji na proizvode iz Australije i Nju Zelanda, nastaje izvestan pri-

'tisak na vlastitu potrošnju, što i u statistici dolazi do iz-

ražaja. S druge strane Nemačka je morala, da bi osigurala vlastitu proizvodnju, podići cene na 70,7%.

Slične promene se primećuiu Код зта, ud kome je svetsko iržište još Više zavisno od Enpleske ti. funkcioniše u korist Australije i Nju Zelanda, čija proizvodnja še, репје na štetu Kanade i уајсакзке ха 11,0%. Заођгахпло tome penje se konzum prosečno od 4,1 na 4,4 kg, pri čemu' Švajcarska, sa nešto smanjenim konzumom od 8,4 prema 9,9 Ке, još uvek stoji na prvom mestu. ~

Kod proizvodnje jaja je takođe porast za 10,9%. U tom su uzele udela pre svega Nemačka, Engleska i S. A. D. Konzum se popeo za 6,5%, od 138 na 147 komada bo glavi, pri čemu naročito pada u oči porast u Engleskoj, Švedskoi i Švajcarskoj. Kanada sa 285, Belgija 938 i S. A. D. 108 komada stoje na prvom mestu. Svetsko tržište nailazi na Velike smetnje usled jakog, ograničenja uvoza u Englesku i Nemačku, pri čemu su najteže pogođene Poljska, jugoistočna “Evropa. НЕ Кта, dok su Danska i Holandija kvalitativnom