Народно благостање

23. јануар 1937. _

'Kao što se vidi, naiveće povećanje pokazuje prihod od neposrednih poreza. U ovoi grupi sve vrste pokazuju povećanje, a naročito zemliarina. Prihod od tečevine takođe se uvećava kao posledica jače privredne delatnosti i povećanja prometa. Isto tako povećanje pokazuje i prihod od kućarine.

Državna privredna preduzeća dala su 287.8 mil. din. prema 980.7 koliko je budžetom bilo predviđeno.

| __ Novembar mesec, uticao je i na znatno pobolišanje rezultata državnih finansija u periodu april—- novembar ti. za 8 meseci budžetske 1936/37 god. Efektivni rashodi za ovo vreme bili su 5.892.9 mil. din. prema 5.785.7 u istom periodu budžetske 1395/36 odnosno 6.889.3 koliko je budžetom bilo predviđeno. Neisplaćenih obaveza na kraju novembra bilo je za 154.17 mil. din., te se ukupni rashod penje na 6.047.1 mil. din. ili oko 19% manje prema budžetskom predviđanju. Na lične rashode za ovai period bio ie predviđen Kredit od 3.998.1 mil. din., a izvršeno dje 3.286.6 ili 99.05% od predvidene sume. Kod penzija prekoračenie budžetom predviđene sume iznosi preko 70 mil. din. ili 10%. U ukupnoj sumi ličnih rashoda penzije su participirale sa 22.9%, a u ukupnim efektivnim rashodima. sa 12.4%. Prema tome, jedna osmina svih državnih rashoda ide na penzionere, ne uzimajući u obzir invalidske i druge potpore. U ukupnoi sumi efektivnih rashoda lični izdaci učestovali su sa 55./%. Na materiialne rashode u ovome periodu utrošeno je 2.606.2 mil. din. ili 27% manje od onoga Što {e Dilo predviđeno.

Državni prihodi u periodu april-novembar bili su 6.786.1 mil. din. prema 6.5384.5 u istom periodu 1995. Prema tome, prihodi su se prošle godine, prema 1935, povećali za 251.6 mil. din. ili za nepunih 4%. U poređenju sa 1995 povećali su se ovi prihodi: neposredni porezi za 10.5%, posredni porezi za nepunih 5%, od pošte, telegrafa i telefona za 5.7%, rudnika nepunih 30% itd. Prema budžetskom predviđanju prihodi su ostvareni sa 98.6%.

Fiskalni prihodi u periodu apri—Knovembar dali su:

Budžetom predviđeno Ostvareno + н—% u mil. din. Neposredni porezi 1.582.6 1.590.4 3D 8.7 Posredni porezi 1.7711.4 1.768.5 1 9.9 Monopoli 1.304.0 1.312.8 = .0:6

Prihodi od državne privrede bili su 2.070.0 mil. din., dok je za isto vreme budžetom bilo predviđeno 2.247.1 mil. din. Prema tome, manie ie ostvareno za 7.9%. Prihodi po glavnim grupama izgledaju ovako:

Budžetom predviđeno Ostvareno Ва — % u mil. din. Železnice 1.338.0 1:372;5 Si 205 Pošte, telegraf, telefon 346.4 296.1 = ||4;5 Šume 68.0 49.3 2745 Rudnici 172.8 162.0 68

Kao što vidimo, jedino su železnice ostvarile veći prihod no što je za isto vreme bilo predviđeno. Ovo pokazuje da su se prihodi naših železnica u 1986 prema 1935 pobolišal. Iz podataka železničke uprave vidi se, da se za 8 meseci 1936, prema istom periodu 1935, broj putnika povećao za "11.36% (за 22.790.867 na 25.382.957), a prihodi od putničkog · saobraćaja za 14.26%. Za poslednjih pet godina putnički saobraćai i prihodi od njega krefali su se ovako (8 meseci):

· Prevezeno God. ' putnika mil. din. 1932 21.360.506 368.1 19383 19.522.723 388.9 1934" | 19.087.007 -888.41985. '22.790.867 304.6 19867: 25:882,257 3481 |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 53

Naprotiv, prihod od robnog prometa pokazuje i dalje opadanje. Tako je u navedenom periodu prihod od unutrašnjeg prometa opao sa 606.2 na 674.0 mil. min., od međunarodnog direktnog sa 120.3 na 97.4, tranzitnog sa 55.8 na 47,7, ili ukupno sa 872.4 na 849.8 mil. din. Opadanje železničkog prometa, uprkos porastu unutrašnjeg prometa, ima dva uzroka: prvi leži u tome, što je izvoz žitarica bio upućen Dunavom na Brailu, a drugi u sve većoj konkurenciji motornih vozila i običnih seljačkih kola. Radius ove konkurencije, u poslednje vreme, znatno se proširio. Ipak, blagodareći povećanom prihodu od putničkog saobraćaja celokupni prihod železnica prema 1935 g. povećao se za 1.7%. .

Podbacivanje prihoda od pošte, telegrafa i telefona ukazuje na potrebu pojačania ove službe, koja već davno ne zadovoljava stvarne potrebe. EE ЕеЕШЕШЕШЕЕШша ||осле свршене жетве на ју: жној хемисфери сада се дефинитивно рачуна са светским извозним вишком затекућу кампању од 1,550.000 вагона. Кажемо сигурно због тога, јер за сада изгледа да ће толико стварно бити увезено, док је фактичка потреба знатно већа, али се она не може покрити из девизних и других разлога. Из овога излази да би се у текућој кампањи имале избалансирати понуда и тражња и да би, на концу кампање, остало неких 40.000 вагона стока. Ако би се пак увозне потребе повећале, што није искључено, нарочито због све веће затегнутости полнтичких односа у свету, могло би се десити да извозни вишак буде мањи од увозне потребе. У томе случају наступило би смањење 4 онако минималног светског стока.

Ови подаци најбоље показују од каквог су интереса извештаји о стању усева, јер би неповољна жетва у овој години не само отерала цене на неслућену висину, него би могла да доведе у питање и исхрану.

ИМ за нас је ово питање од велике важности. Из искуства знамо да се код нас никада нису стекле две добре године, редовно после добре долази средња или сасвим рђава и обрнуто. А у средњим и рђавим годинама ми не само што немамо за извоз, него не можемо покрити ни своју унутрашњу потребу. Прошлогодишња жетва била је одлична. До конца децембра извезено је око 28.000 вагона. Судећи према понуди Призаду, (200—9250 Bar. дневно) може се рачунати да ће бити извезено још најмање 20.000 вагона, ако не и више што ће зависити од цене кукуруза, која је сада тако ниска да произвођачи радије продају шшеницу. Ако би се остварио предвиђени извоз пшенице, то би значило да бисмо идућу жетву могли дочекати са минималном резервом. Ако би пак жетва била рђава, морали бисмо увозити пшеницу. Шта би то значило за наш платни биланс није потребно нарочито истицати. А да такву могућност не треба сасвим искључити показује. нам стање усева.

Временске прилике у доба сетве нису биле ни најмање повољне. Сталне кише, мокра и каљава земља омеле су не само да се сетва на време изврши, него ни целокупна ранија површина није засејана. У главним проинзвођачким центрима проценат засејане површине према 1935 год. креће се између 70 и 90%. Врло ретки су крајеви који су успели да засеју целу површину као у 1985. Семе је бацано у мокро и каљаво тло, а сем тога и позно, што утиче на клијавост и на врло слаб израст. Истн: на у неким крајевима позно лепо време надокнадило' је ову штету, те је шненица достигла свој нормални израст али је тада дошла голомразица, која је нанела штете биљци незаштићеној снегом. У Банату и Бачкој због мокрог тла сејање је у 50% случајева вршено руком, пошто није

Треба већ помишљатн на идућу жетву

мерена етиинеа ееирвеитиевинеитен Еве.