Народно благостање

30. јануар 1937.

1 уредништва:

ОЖИВЉЕ

TI Две врсте, експанзије кредита, енглеска и немачка.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 67

У:

_кулације "капитала, које | је главна полуга оживљења привреде. — Ш Али непродуктивни радови остају сталан тепет

на државним финансијама и народној привреди.

И Златан блок је девалвирао, те се може рећи да су се изјаловили сви покушаји да се криза сузбије обарањем нивоа цека путем дефлације, одржавањем стабилности валуте и прилагођавањем цена иностраним са што мање државне интервенције. Друга два покушаја да се поврати поверење и поново оживи приватна иницијатива, била су, међутим, боље среће. У оба случаја сузбијање кризе се вршило помоћу проширења кредита уз државну потпору. То је случај пре свега у Енглеској. Депресијацијом валуте Енглези су постигли активан биланс плаћања и тиме прилив злата који је послу жио као основа за проширење кредита. По досадашњем развоју енглеске привреде види се да је ова промена створила нову ситуацију и повратила поверење.

Други пример је Немачка. На темељу нових кредита оживљује се новчарство и привреда. Досадашњи развој немачке привреде показује да је и ова опсежна државна мера у стању да створи -атмосферу поверења. Међутим, никако се не сме:изгубити из вида да. је за извођење овога: немачког покушаја битан услов и преуређење спољно-трговинских односа. Ради одржавања стабилности валуте била је у првом реду потребна потпуна девизна контрола; после “се указала потреба и за из весним регулисањем цена које у ствари није ништа друго до промена валуте. С друге стране опет треба указати -и.на: то да-у последње време и ен„7 покушај изискује: Be више државних мера

i И: у Енглези су се на-

1. за оживљен; живље расправља и о

да крену приватну PLO. с с тачке; дањих нема, овај би се процес толико отегао да би постао у социјалном погледу неиздржив. "Државни јавни радови служе, према. | што И TT | зању је; |

зуме се да је HpH TOMe Главни проблем финанси-

рање, јер суги: "приватну „привреду баш тешкоће.

око финансирања Беит у кризу. Проблем је уто-

лико тежи што је обично И државни буџет осегно избачен из равнотеже, јер се у кризи приходи смањују, а расходи расту. Зато и држава мора прибегавати кредиту, али с томе _ _- што она може и да дође до кредита, док: га не може добити. Услед тога ов не пооштравају оскудицу капи привреда; напротив, они стварају

Иако владе обично до извесне и повећању оптицаја, ипак то није ски кредит, а још мање инфлаци да доведе до поремећаја цена. Разг у ствари и не постоји никаква ан блутна оскуди“ на капитала, него само застој у оптицају. Прдизвођачи, услед смањене прође, истина, употребљавају добит за отписивање проширених постројења, али ликвидна сретства не улажу више у нове инвестиције, него их гомилају код банака. Зарађују, али не троше. То доводи до даљег опадања про:

даје. „замрзавања кредита и застоја у отплаћива-

њу. зајмова. "То приморава банке да се уздржавају код одобрења зајмова, упркос све већој ликвидно-

сти. Тако се појављује у неку руку оскудица. ка-

питала. Према томе, кредит се сужава, иако Ce DOмилају депозити и пуне скривнице, а не повећавају истовремено и инвестиције 'и потрошња. Најјасније се то види у случају праве РАНА соја је јелан дефлационистички процес. <=

| || 0 влада има Ол ла

На O и контрола кредитног апарата. "Као допуна овим мерама долази интервенција нов_ чаничне банке у циљу олакшања кредитних односа. Новчанична банка може нпр. дужницима бднака позајмити средства за. а отплаћивање дугова. Али

банака и употребиле их за извођење ла ва. На тај начин су дужници | банака пбередним путем дошли до новца, а осим тога је и нела при-

- вреда оживела услед. нових порупбина; "Тако: се“ ме-

сто новца који бесплодно чами по» скривницама, на другоме месту пушта у оптицај допунски капи“ тал, стварају нова, средства за, плаћање. „дугова и кредитни апарат опет почиње да функционише.