Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 70.

смањио “бе: број осигураних старих од 18 до 22 године са 104.155 на 99.337, односно са 20,1% на 15,9%

ме Овим "се потврђује чињеница о :замењивању квали-_

фикованих помоћника са шегртима у занатским радњама. Закбнски прописи о односу броја запослених шегрта и радника остају мртво слово на „хартији: У овој појави и лежи објашњење за појаву бесправних занатских мајстора ијзбрадника противу којих устају занатске организације. 0 кад изучи занат замењује се шегртимг. > Скоро две: трећине запослених испод 17 година имају просечну осигурану надницу испод-8 дин, а оних између Пе године 15%. · SO OU Kag тшто нам показује доња таблица, око две тревине осигураних отпада на оне од 18 до 37 година, а то је доба кад је радна снага најбоља. Старост запослених се-креће чак до 87 година, али је проценат старијих радника опали. Свега једна петина.је имала преко 38 година. Све: категорије радника, изузев оне од 185—27 година, повећале: су: се од половине 1933 до половине 1985 год. а после малолетника највише она од 28 до 37 година (са 146.000 Не: :164.000).. | = 2: Број 'осигураних код Сузора на дан 30 јуна: 1 II 1933 У % · 1985 ЈУ

nor ПОНЕО 5. 4.850 0,9 4.636 0,8 14—17 47.698 9,2 68.445 12,1 0 - - 104155 20,1 89.387 15,8

- 104.194 20,1 112.528 20,0

146.317 28,2 164.240 29,1

| 65.751. 127 75.365 18,4

36.988 7,0 41.399 7,9

,_ (преко 62. 05.000 03 642 — 04 · „непознато , . 2.674 0,5 1.020 0,2

» Укупно, 518.186 100,0 563.912 100,0

: „MvymrkHx je. 1935 ro. GaMmo 407.970, више за 28.000, а женских | 455.940,. више за 16.700, те је процентуални пораст: код других већи. Карактеристичан је знатан пораст женских млађих испод 18 година. На њих отпадају две трећине свих новозапослених женских. Као и код мушких исовде је углавном повећање код кројачког и других занатских послова, али. известан број отпада на текстилну индустрију. што потврђују подаци анкете о текстилној индустрији из 1985 године. Грб женских је стар између 19. до..32 године (56,8%), док је код мушких у овим годинама „било „47,1%. Проценат женских у старијим годинама је мањи од: оног мушких. Мали је број правих професионадних радница. и већину чине неквалификоване раднице са „села, код којих је запосленост пролазна етапа.

77 и Novembar је redovno mesec

зетопзкос орадапја фгоја zaposlenih. Međutim, u novembru prošle godine, ·prema podaci-

сена ~ mia Suzora, dostignut je i OVO60 iji i Bh posleratni maksimum broia zaposlenih. Lepo vreme omogućilo je da se građevinski i drugi poslovi sezonske: prirode „produže u novembru. Karakteristično je još dasu, masuprot ranijm godinama, sezonski poslovi na građevinama:d4s+javnim :radovima vršeni u istom obimu kao u ju sezbne, bar po:broitu zaposlenih.

Snažan грогабе "zaposlenosti о novenibra 1986 2.

1587 (ФРуозесап Ђтој озјештатћ Код 5илота и пометрти р. 2. о“ је 656.962, од kojih 483.900 muških. Prema oktobru kad je “bilo nastupilo. malo opadanje, povećao se broji osiguranih u" noVembru za 10.660, a prema istom meseci 1995. g. za 57.307 ili 9,56%. I ovog meseca je porast kod muških znatno veći nego” kod:- ženskih (za 48.414: ili 11,12% prema 8.898. 5,49%). _

Као i u .raniiim mesecima naiveći je porast kod beogradskog' (za 9.413) i ljublianskog ureda (za 8.897) a u procentima kod sarajevskog (za 16,8%), M (za: 14,5% (А 4

niškog (14,0%).

Зтапјо se broi zaposlenih kod ta о та 595. ili 4,44% i šumsko-pilanske industriie za 3.465 ili 6,97%. ali je prema oktobru pobolišanje. Sve ostale privredne :grane pokazuju porast, koji je najveći kod gradnji nad zemljom (za 10.970 ili 50,2%), građenja: železnice i puteva (za: 9.380 ili 39,8%). Tekstilna industrija je i u novembru nastavila DO jer se broji zaposlenih povećao 7а 7.340.

Prosečna obezbeđena nadhica ie prema oktobru popustila za 0,10 din. na 22,04 d., ali se povećala prema ·prošloj godini za 0,47 d. Povećala se i ukupna mesečna zarađa: Sa 328,3 mil: u prošloj i 8357,7 mil. d. u oktobru na 362,0 mil: din. Sa nadnicom do 8 din. bilo ie 88.156; od 8 do 24 4 298.405 i preko 48 d. 76.870. -

Патријарх г. Варнава одја-

Два противположена гле- BHO je божићњу посланицу дишта сили непослушна У КОЈОЈ је оштро напао безпаства божни комунизам. Он у њој позива све вернике у борбу иашншаешишештош ет Против материјализма на коме комунизам заснива своју идеологију. У изјави претставнику немачке штампе Патријарх је још одређенији. Он говори о бољшевичкој светској опасности, која прети да у свим земљама разори породицу, грађанско друштво н нацију. . Скоро истовремено сарајевски „Преглед је у свом јануарском броју објавио уводник за који би се могло рећи да је случајно или намерно, удешен против Патризархове посланице. Чланак је примећен и у иностранству а »Ргастег Ргеззе« доноси из њега велики извод. Писац у „Прегледу“ устаје против свих напада на Совјетску Русију, у вези са изазивањем светске револуције. То је по њему само изговор неких режима, који уводе политичку и социјалну. реакцију. Захваљујући новој (антиреволуционарној) оријентацији у Русији, организован је у свету антифашистички одбранбени фронт. „Крајње је време, каже писац, да своју политичку терминологију обогатимо чистим појмовима. У појму бољшевик или фашиста ми смо више били склони да видимо псовку него политички термин... Бољшевик је био синоним покварењака. Зато се могла и да:одржи мисао о бољшевичкој опасности све до сада и да се вештачки подржава..." Мора се признати да је немачкој пропаганди пошло за руком да у многим државама добије присталица, да чак и многим владама сугерише потребу антибољшевичке пропаганде. Многи режими, нарочито они у којима имају јачи утицај конзервативни и клерикални елементи, прихватили су ту мисао и као једно од средстава којим се чува власт,..; „Данасно» стоји само једна опасност у. свету, узвикује писац на краду, а то је опасност од оних, који желе да изазову светски рат. Тај изазивач свакако није Совјетски Савез, У то је уверен свако ко пажљиво прати светске догађаје.“ __________-_--_____________47уа По trgovinskih odnosa uizSrednjeevropska privredna

povezanost u praksi evropskih zemalja od 1929: na

ovamo. pokazuje od zemlie.do zemlje „različitu tendenciju. Odnosi između ван i sušedne Čehoslovačke i Austrijć u stalnom su opadaniu, dok balkanske zemlje розе“ 1988 роkazuju znatno ожујепје. Тако ie 1999 trgovinski: promet Austrije i Čehoslovačke sa Nemačkom: за 1099 mil. maraka daleko prelazio onaj sa svim balkanskim zemljama . (657 mil.).

наивно СИВЕ - ~

među Nemačke i: jugo-istočnih