Народно благостање

| HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Страна 122

банака, али оне могу уписивати веће, износе с обзиром на своја велика ликвидна средства.

= Норвешки доларски зајам код американске банке 5 Бгегез | преуписан је, док је у потпуности уписан резервисани део овог. зајма за Јо у самој Норвешкој у износу од "10 мил.

_ "Предлог буџета Љубљане за 1937/88 буџетску годину предвиђа приходе од 96,8 мил. дин. према 108,6 мил. за претходну. Предлог буџета је, као и прошлогодишњи, уравнотежен. Градски прирез остаће непромењен 60%.

=“ Предлог буџета за 1937/88 г. Марибора предвиђа приходе од 57,2 мил. дин. дугови општине на крају 1936 г. износили су 65,6 мил. према 62,1 мил. годину дана раније.

=" ,-== Предлог буџета Врбаске бановине предвиђа приХоде од 34,5 мил. дин. за 3,7 мил. више него У буџету за претходне године:

— У текућој буџетској години општински прирез на државне непосредне порезе износи у Београду 20%, Загребу и Марибору 40%, Љубљани 60%, Сплиту 80% и Сарајеву 95%. Приход од течевине у Београду се цени на 80 мил. дин. 25%. укупних прихода, Загребу 37 мил. 16,25%, Љубљана 28 мил. 22,85% и Сарајеву 13 мил. 41%.

— Државна хипотекарна банка одобрила је Осијеку зајам од Дај мил. дин. за подизање кланице.

= Грчки министар финансија решио је да банке могу у 1987 и 1938 години 1%. подељених зајмова употребити за.отпис сумњивих потраживања. Уколико би се показала: потреба за већим отписима, потребна је дозвола саветодавног одбора за банкарство. У зајмове не рачунају. се државни и државом гарантовани.

— Situacija na tržištu vrednosnih papira u Argentini je takva, da je zaključeno, prvi put u istorijl: Argentine, da se amortizuje unutrašnji 4%-ni zaiam u iznosu od 100 mil. pesoза. .Омај. тајат biće upotreblien za izvođenje javnih radova. Emisioni kurs je utvrđen na 86, ali je već prvog dana skočio: na berzi na 86,50 i istog dana je upisano blizu 1/a ukupnog iznosa.

— Argentinska vlada ponovo je otkupila jedan deo svoga inostranog dugovanja (za 39 mil. dolara ili 121 mil. pesosa), u nameri, da inostrane dugove preivori u ипштгаšnje. Međutim ova akcila argentinske vlade ne isključuje konverziju stranog duga. Tako je već u Njujorku zatražen zajam od 70 mil. uz kamate od 4%, dok je zadnji zajam za konverziju bio zaključen po 41%% i po emisionom kursu od 92::2%. Ovi papiri dostigli su sada, usled dobrog poverenja u "argentinske finansile, paritetnu granicu.

· — Из Фонда за индустријски зајам у Шведској, који сада располаже са 2.5 мил. кр. издају се у ограниченом броју зајмови. за оснивање нових индустрија, јер је према мишљењу КоттегтхкоПеит-а, који даје предлоге за додељивање кредита, штетно у доба конјунктуре повећавати кредите за инвестиције.

SAOBRAĆAJ

— У норвешким бродарским круговима сматра се, да је врхунац конјунктурног полета за бродарство достигнут и да се примећују знаци назадовања.

- Зетска пловидба је успоставила са паробродом Ловћен везу између наших јадранских лука и ушћа Дунава. Линија ће бити месечна.

— Робни промет наших железница износио је у 1986 ЊЕ 12,1 мил. тона, за 62. 000 тона више него у претходној години: "На локални промет отпада 8,6 мил. тона према 7,9 мил. тона, више за 8,5%, извозни промет 1,8 мил. према 2,1 мил. мање за 17%, yBO3HH npowem 399.000 npesa 542.000, мање '34 24%, и на транзитни промет 1,2 мил. према 14 мил. мање за 16%. Смањење удела извозног промета и повећање локалног промета, уколико не отпада на ожив-

Бр. 8 љење унутрашњег промета, показују, да се наша извозна трговина у јачој мери користила воденим путем. ;

— На подручју Вардарске бановине било је 1918 r. 240 км. каменитих путева а од тада до краја 1936 г. изграђено је. 775 км. државних и 745 самоуправних, 1989. м. сталних мостова и 2158 м. привремених, а изграђено је 13.250 м.) дужина железничке пруге била је 299 км. и изграђено је 316 км.

— Јадранска пловидба обуставила је своју редовну пругу између јадранских и грчких лука пошто је држава укинула субвенцију за ту пругу..

— Наша паробродарска друштва увешће свакодневни саобраћај између Венеције преко Сушака, Сплита и Дубровника до Котора. Бродови ће полазити два пута дневно из Сушака, око 8 и 16 сати. |

— Ministar saobraćaja odredio. je 2 mil. din. za геorganizaciju fabrike za impregnaciju železničkih pragova u Vitezu kod Travnika.

— Ргеду епа је ејекф Каса зибаског ипеја Као i pruge između Sušaka i Škrlieva u dužini od 12,5 km. Troškovi bi izneli 29 mil. dinara.

— Šumsko industrijsko društvo Ugar u Travniku obavezalo se da će izgraditi prugu Bugoino—Gornii Vakuf. Slaba koniunktura onemogućila ie početak radova. Na proleće, međutim, društvo namerava da počne tu prugu, koja bi posle 15 godina prešla u vlasništvo države.

KRIZA |I KONJUNKTURA

— Usled visokih cena stočnoj hrani u Austriji osetno je smanjeno već ranile tovljienje debelih svinia, a sada izgleda da opada i gajenie mesnatih. Tako ie dovoz domaćih mesnatih svinja na bečko tržište opao od 217.517 kom. u 1995 na 154.118 komada u 1986.

— Индекс цена на велико био је у Турској за 1936 г. 817 према 735 и 672 у двема претходним годинама ако се узме за основу 1918 г. а 1112 према 1094 У) 104 на основу цена у 1927 г.

=— На крају 1936 г. било је улога код бугарских приватних банака 3,2 милијарде лева, кредитних задруга 9,3 милијарди и код Пољопривредне и задружне банке 7,4 милијарди. .

— U 19836 ze. bilo ie 126 stečajeva u našoj zemlji prema 143 и. 1935 1 287 и 1934 год.

PLANSKA PRIVREDA

— Рузвелт је изнео свој шестогодишњи привредни план, чији би главни циљ био регулација река, мелиорације земљишта, електрификација и градња цеста. Сем тога предлаже он оснивање установе за планску набавку рада.

— Američki ministar polioprivrede Wallace na jednoj konferenciji farmera u Vašingtonu izneo је novi agrarni program vlade, prema kome bi trebalo uvesti ponovno kontrolu nad zasađenom površinom, a u slučaju potrebe povećati 'premije za redućiranje zaselane površine. Tako bi bila potrebna sistematska politika stvarania rezervi radi гаупоmerne ishrane.

TURIZAM

— Za prvih devet meseci 1936 g. našu zemlju posetilo је 179,039 stranih turista prema 176.766 u istom periodu. prethodne godine.

— Grčka i Turska zaključile su da vode zajedničku propagandu za turizam. Na skoro održano. konferenciji zainteresovanih pretstavnika odlučeno ie da se od obeju vlada traži: ukidanje taksa za vize i tranzitnih viza; zajednička propaganda, tako da se naročita pažnja posveti poseti Grčke „zimi, a Turske leti; sniženie cena za prenoćište turista; џуо-