Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ЕЈ

„Страва. 18 om ANA 389.7 337.83 —13.5 Државна класна лутрија 27.7 1.9 —93.1 Шуме, | 76.5 55.7 __28.2 Руде 194.4 187.7 = 7.7

__Ако изузмемо Поштанску штедионицу онда су државне железнице једина привредна установа, која је У овоме периоду дала приход већи но што је било предвиђено. Када упоредимо расходе и приходе за девет месеци

добија се разлика од 1.025 мил. дин. Ову суму треба смањити за износ неисплаћених обавеза у току ових девет месеци тј. за 175.1 мил. дин. на 850.3. Један део тог износа употребљен је за исплату ранијих обавеза, а други много већи — није уопште ни предаван државној благај-

ни пошто он служи као обртни капитал привредним пре-.

дузећима.

ние ББНО BHrancuski parlamenat diskutuZaštita seliaka u Francuskoi je o zakonskom projektu, koji ima da izvrši revolucionarnu promenu u jednom sektoru privrede u zemlji. Radi se o regulisanju odnosa između poljoprivrednika s jedne i trgovca i industrijalca s druge strane u pitanju prodaje polioprivrednih proizvoda. Projekat pretstavlia važan deo u programu Blumove vlade za organizaciju zemaljske proizvodnje. Predviđa se zakljiučivanie kolektivnih ugovora za pojedine artikle između proizvođača i trgovaca odn. industrijalaca, koji će regulisati uslove kupoprodaje. Ugovore će zaključivati poljoprivredne zadruge i slična ekonomska udruženja sa odgovarajućim udruženjima kupaca. Zakonski predlog predviđa za ministra poljoprivrede ovlašćenje, da može jedan ovakav kolektivni „ugovor protegnuti na čitavu zemlju i učiniti ga obaveznim za sve kupoprodaine ugovore o tom artiklu. Interesantno je, da se tu ne traži ni većina proizvođača zastuplienih u ugoOVOTU, koji dobija obaveznu važnost, i ostavlia ministru slobodne ruke za odabiranie koj će se ugovor profegnuti na čitavu zemlju. Strogost ove odredbe ogleda se naročito u činjenici, da ona predviđa poništenje silom zakona svih slobodnih ugovora zaključenih o istom artiklu, ukoliko bi oni bili u suprotnosti prema obaveznom kolektivnom ugovoru.

Kritika ovog predloga u parlamentu naročito je istakla diktatorska ovlašćenia koja projekat predviđa za Ministra poljoprivrede. On može, reklo se, da izazove zaključenje ma kakvog kolektivnog ugovora, koji njemu konvenira, i da gu protegne na čitavu zemlju. Njemu, dakle, u stavljanju kupoprođajnih uslova nisu stavliena nikakva ograničenja. Uvođenje. obaveznih ugovora, s druge strane, ništi važnost slobodno zaključenih i seliaku nameće niz propisa koje on neće. Ovo znači kolektivizaciju odnosa u poljoprivredi i pokazuje tendencija vlade da seljaštvo dovede pod svoi uticai. Zakonskom predlogu se dalie prigovorilo da ide za uiuništenjem malih trgovaca, koji će biti najiače pogođeni obaveznim regulisanjem prodajnih cena. Zato su kritičari istakli zahtev da vlada pomogne seljaku na drugi način. Za ugled bi ovde imali da služe proizvođači repe, čije je udruživanje, u svrhu zaštite, država pomogla znatnim subvencijama.

Francuski seljak je više nego ikoji izložen milosti trgovaca, koji otkupliuju njegovu robu. U svojoj urođenoj težnji za slobodom on je izbegavao udruživanje i onda kada mu je ono imalo da pruži zaštitu interesa. Tu njegovu neorganizovanost umeli su trgovci da iskoriste u najvećoj meri. Pomoću kartela oni su uspeli da postanu apsolutni gospodari na tržištu prema neorganizovanom seliaku. Do koje je mere trgovina poljoprivrednim proizvodima organizovana, pokazuje pariski primer, gde od. 1,2 mil. litara. dnevne prođe mleka prođe. kroz tri velika poduzeća 1,1 mil. To su bili motivi, koji su vladu rukovodili da zaštiti seljaka.

Mi se ne slažemo sa prigovorom kritike, koja kaže da

је Ovo kolektivizacija. O kolektivizaciji prodajnih odnosa Di

moglo biti samo onda govora, kad bi država samostalno utvrđivala cene proizvoda, koji bi imali da važe u svakom slu-

čaiu. Ovde, međutim, slobodno zaključivanje ostaje osnovica kupoprodainih ugovora, i intervencija Ministra poljoprivrede.

predviđa se samo subsidijarno, ti. ako slobodnih kolektiv-

uib ugovora uopšte ne bi bilo, ili ako oni nepotpuno štite,

interese poljoprivrednika. Karakter njegove intervencije ni u ovom slučaju nije kolektivistički. On u stvari samo maksimira cene poljoprivrednih proizvoda. Zaštita seljaka se dakle ovde sastoji u maksimiraniu cena njegovih proizvoda, a ne u Kkolektivizaciji.

Pošto je seliak tako Одеса та ограттоуапи та-

· štitu, to ni tvorci projekta nisu mogli da zasnuju državnu

zaštitu na tome momentu. Država je seljaku ostavila da sam brani svoje interese sklapanjem kolektivnih ugovora. Ali vlada je vodila računa o tome da ga ne može efikasno Zamisliti. na tai način. Zato je predvidela i obavezne kolektivne ugovore. Tako је seliak dvojako zaštićen: organizovanom samopomoći ali obaveznim cenama.

Ovai princip zaštite seljaka sasvim je na mestu. Njemu samo u praksi preti opasnost s druge strane. To је francuska birokratija. Francuska ima vrlo loše činovništvo, koje je u privrednim stvarima pokazalo svoju totalnu nesposobnost za vreme Svetskog rata, kad ie država pristupila organizovanju ratne privrede.

Велико смањење производње маслина и његове последице

У последње време се све чешће пише о нашој овогоди'шњој производњи маслина на Приморју. Са много страна се жели претставити како је то крупно питање. Међутим, кад се зна економски ефекат ове културе за нашу привреду, као и ефекат овогоди. шњег смањења производње, лако је увидети да се много претерује у приказивању неповољних последица. Стога ће мо изнети један кратак поглед на прилике у нашем и светском маслинарству у наступајућој кампањи.

Култура маслина је развијена само у ужој зони око Средоземнога мора и скоро две трећине светске проинзводње маслинки отпада на Шпанију и Италију. Последњих година за време кризе је једино од важнијих земаља Шпанија повећавала производњу, док је Италија смањивала, те је укупна светска производња била без већих промена # кретала се код уља око 800—890 мил. кгр. За Шпанију је маслина била најважнији извозни артикал, а такође је од већег интереса и за Италију, Грчку, и француске североафричке колоније. Удео Југославије и у производњи и тр:. говини је сасвим незнатан, јер се производња маслинова

уља- креће од 3,5 до 45 мил. кгр. у вредности око 30. до.

40 мил. дин. од чега се врло мали део извози и то све мање. А

_Овогодишњи принос маслинки је, према подацима. које доноси Пољопривредни институт у Риму у последњем месечном билтену, један од најмањих у овом веку и у неким важнијим земљама је огромно подбацио. Такође је и

грађански рат у Шпанији врло неповољно утицао на. про- | изводњу и трговину шпанских маслина, Отуда се може оче- | кивати велико подбацивање европског извоза. маслиновог | уља и скок цена. Индустрија маслиновог уља ће претрпети,

губитке.

Врло слаб род маслина био јену нашој земљи. Пре- | ма непотпуним подацима у главним срезовима производња _ се преполовила. према прошлогодишњој, што је изазвало

велику тражњу и скок цена. „Обзор" доноси да су цене. маслина са 1 дин. по кгр. У прошлој години скочиле на 3