Народно благостање

_20, март 1937.

delo ЂЕ се Код Poštanske štedionice i kod Hipotekarne banke' koje. daju najpovolinije lombardne kredite, a kod kojih taj posao opada. Repora takođe nema. Nema dakle špekulacije. Ima berzijanaca koji najveći deo posla obavljaiu za svoje komitente kao komisionari za lica koja su van berze, a koji i sami imaju svoje papire, i koji se prirodno raduju kao i svaki drugi imalac papira, kad papiri skoče.

Samo pri angažmanu na kredit može da dođe i slom kurseva. Kako toga nema, zato i nema te reakcije koju su mnogi zloguci naglašavali i kojom su pretili želeći da obustave skok kurseva. Ako je ikad trebalo da se pojavi reakcija, to je trebalo biti ove nedelie kad je Ratna šteta za dva dana skočila za 20 tačaka. U pomenutom napisu se kaže da je bilo realizacije u sredu pri kursu od 499. Jeste, bilo je toga. Ali za to je kurs pao na najniži nivo od 425.— još uvek je za 5 tačaka veći no što je bio poslednji. Po prosečnom kursu papir je uprkos toi famoznoj realizaciji postao za 6 tačaka veći nego što je bio iedđan sastanak ranije. Zar ie to reakcija? To je kolosalan skok. Ni govora nema o uticaju realizacije na pad kurseva, već o fluktuacijama kursa za vreme jednoga sastanka između 425 i 429.

Šta je prava špekulacija

U stvari špekulacija kod nas bi bila špekulacija a la bes. Nema špekulacije a la hos, kad papiri normalno skaču i kad niko nema špekulativnog angažmana. Na beogradskoi

berzi je bio jedan jedini špekulant a la Des i verovatno da će”

imati da plati to svoje držanje gubitkom od pola miliona dinara. U ovoj nedelji se pojavio ioš iedan špekulant a la bes, koji je prodavao a dekuver. Želimo mu da se ne pokaje. Ali da to ne nastupi, najbolje će biti da se odmah pokrije.

| U pomenutom napisu se veli da ie poslednjih dana samo jedan berzijanac prodao za 11 miliona dinara. Jeste, ali ne ovih dana Rako se tamo kaže, već· poslednia dva meseca. To ie onaj jedan jedini berzilanac za koga smo mi nekoliko puta iavili, da ima oko 20 miliona Ratne štete. On nije špekulant jer је tai papir držao 2—5 godine. To je polušpekulant, pošto je morao da uzima i kredit u pomoć. Taj je berzijanac li-

kvidirao svoi stok i berzijanci mogu da mu kažu hvala jer.

su se preko njega snabdeli robom koje inače nikako nema. A tai gospodin sedi kod kuće i šapućući izračunava kako bi imao milion dinara više, da nije realizirao. Niegova izgubliena dobit je ogromna, samo zbog toga što je jednog momenta postao besista i ako se ne može poreći da je zaradio na stoku. On je nagrađen za svoju kuraž što je držao toliko veliki stok 2—3 godine. Zašto skaču svi kursevi državnih hartija od vrednosti

Za onoga koji je na berzi i analitički prati događaje odgovor na gornje pitanje je vrlo prost. Celokupnu količinu prodanu 17 t. m., koia se u pomenutom napisu naziva realizacijom, razgrabila je privatna publika, ne berzijanci. Nikad galerija, gde se nalazi publika, nije imala toliko ljudi koliko toga dana. Nekoliko miliona dinara je razneseno od privatne publike po 425 i skuplje. To nije špekulacija. To su kapitalisti-koji su čekali da bude jeftinije, jer su fanije prodali da bi realizirali zaradu, pa sad jure kao bez glave da se pokriju, predviđajući i dalju hosu. Ovo: bi bio prost odgovor na pitanje zašto: skaču papiri.

Međutim jedan ekonomista: mogao bi to još bolie da obrazloži. U današnjem broju u članku »Maštarije i stvarnoste pokazali smo Једешт ciframa да su u Francuskoj i Belgiji državni papiri mnogo jače skočili no. u Jugoslaviji. Mi ćemo u toku vremena doneti statističke podatke sa ostalih berzi. Danas imamo: još tri nova podatka. Jedan se odnosi na Holandiju. Za tri meseca skok kurseva hartija od vrednosti na

Amsterdamskoi berzi iznosi fantastičnu cifru ođ 47%. Ova .

cifra obuhvata sve papire bez razlike. Akcije šećerana skočile

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 189

su za 77%, brodarskih društava za 86%. Nemamo zasebne podatke o državnim papirima ali su oli svakako najviše skočili i u najgorem slučaju nisu mogli zaostati iza proseka. Drugi podatak se odnosi na našu prijateliicu Čehoslovačku. Za mesec-dana i to od 5-II do. 5-II skočio je ukupan indeks berzanskih ·kurseva od 145,82 na 157,54. A pri tome .treba imati u vidu da državni papiri u Čehoslovačkoj stoje odavno vrlo visoko. Njihov rentabilitet iznosi 4,48%. Od 1934 do 1936 godine skočila je kursna vrednost državnih papira na praškoj berzi za ogromnu sumu od 3,5 milijarde č. kr.

Treći podatak je sa berze u Atini. Pretsednik Berže u Atini obiavio je ovih dana da su od 4 avgusta 1986, skočili državni papiri za 20%! a

Međutim nigde nije tako povoljna situacija za“ skok kurseva državnih obveznica kao kod nas, kad se to posma: tra sa gledišta tržišta. Tu skoro su svi listovi doneli stati-.· stiku naših državnih zajmova na strani i u zemlji. Po toj statistici ukupan unutrašnji dug iznosi okruglo 7.900 miliona. Od toga je na tržištu u opticaju 7.100 miliona (izuzeli smo dug kod Poštanske štedionice i za javne radove koji nisu namenjeni opticaju). Kurna vrednost svih tih papira iznosi 3.300 miliona dinara odnosno ciglo 220 miliona franaka zlata. To je manje nego što je iznosio jedan jedini zajam, koji je zaključila Srbija posle Balkanskog rata u Francuskoj (250 miliona zlatnih franaka). To je naimanji zajam na svetu što može da ima jedna država koja ima preko 5 miliona stanovnika. U Francuskoj ukupna služba državnoga duga U unutrašnjosti zemlje iznosi ПА celokupnoga budžeta izdataka, a kod nas ciglo 1/20. Celokupan naš državni dug u unutrašnjosti iznosi manje od 1/3 državnog budžeta, dok on u Francuskoj iznosi deset puta državni budžet. a

Eto zašto, bez ikakve intervencije, bez ikakve špekulacije, skaču državni papiri kod nas!

Obrt je bio 11 mil. din. prema 10, od čega na Ratnu štetu otpada 5,8 (1,9· mil. termin), prema 5, 6% Begluke 1,4 mil. prema 619.000, 7% Bler 726.000 prema 572.000, 7% Seligman 712:000 prema 840.000, 6% Dalmatice 673.000 prema 1,07 mil., 8% Bler 578.000, 4% Agrarne obveznice od 1934 476.000 prema 250.000, 7% Investicioni 324.000 i akcije Narodne banke 37.000 prema 825.000 i Privilegovane agrarne banke 94.000 prema 148.000.

Na zagrebačkoj berzi akcije naših industrijskih i saobraćajnih preduzeća popravile su svoje kurseve na kraju izveštaine nedelje. Pri visokom kursu od 375—980 rađene su akcije Dubrovačke paroplovidbe. Osečka šećerana dostigla je 200, a akcije ТтђоуЦа Које su bile labave popravile su se i tražene su po 280. Gutman je rađen po 40. Tendencija ie čvrsta.

Obračunskhi kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio je: 12-IIH.: 43,5666; 15-IIHL: 43,6041; 16-11: 43,6041; 17-11:: 43,6165; 18-11. 43,6271.

Naši papiri na stranim berzama

Posle prilično iakog skoka kurseva u početku i pri kraju nedelje oni su popustili na Pariskoj berzi. Čvršće no ostali držali su se 41/-»% zajam od 1906 g. i 5% od 1902 2.

Kursevi su bili sledeći:

9-TII 10-TU | АД 1710 {B-IT · 4% · 1895 205 208. 207 198 2083 5% 1902 191.50 20 193 189 194 4120 1906 179 175 180 ' 178" 178 4112% 1909 180. 180 174. 180 178 41J-% 1910 172 172 168 · 167 | 178 4:12% 1911 12:50: | 172 170) | 170 175 5% 1915 168 | | 1000 | 187 19% 183 | 7% 1981 262 || 252) | 258 | 259 240. | 5% 1938 097 ) 197) 131 128 1267