Народно благостање

- Iz uredništva

"Рок jedni nezadovolin državnih hartija od vrednost mističke. komentare, dotle. dru, recepte za uništenje ovoga. _изреће U našoj чете koja je kao što se zna: Tazvij

dana sve se odlučnije protura glas. да je ovai skok koji je po.

njihovom neoftstupnom tvrđenju izazvan intervencijom, namenjen jednoj teškoj operaciji nad imaocima. državnih hartiia od vrednosti. Ima se, MO oni, и. U Vremenu. da izvrši

dejstvom da se smanji Пан U. na. ер RR. Zaj| oci merom koja bi prekratila interese poverilaca. Za to _ de najbolji primer Agratna banka. Redukcija kamatne stope

тома u opticaju u unutrašniosti zemlje. Poslednjih: dana. 56:10

tvrđenie podupire iednim opasnim argumentom: upozorava.

se na to da je imaocima stranih obligacija već smanjena ka-. mata za 30% povećanjem kvote amortizacije na teret kamatne službe, vele oni, i da se pri današnjim pregovorima sa porterima naših obligacija na strani predviđa jedno stalno i jače

smanjenje kamatne stope i da се to poslužiti. kao. izgovoT, da se ista mera izvede i prema papirima. koji, optiču u unutrašniosti. = :

Mi smo već odavno. postavili tezu o su dti, о

па strani i oni u unutrašnjosti dve potpuno razne obaveze i. onda kad potiču iz jednog istog pravnog · ·instrumenta. Рга--

va i dužnosti jednih i drugih menjana su. sporazumima i zakonskim merama. Razbijena Је svaka. solidarnost. između ima-

laca obligacija istog zaima, na strani i onih u unutrašnjosti. | Faktičke prilike bile su jače. од. sviju zakonskih. propisa. Sro- . zavanje spoljne trgovine.. legitimiralo. je obustavu službe zajmova, koja se pre početka svetske-privredne..depresije smatrala u nauci i praksi za državno. bankrotstvo.- ·Međutim- da- , nas najveći broj država plaća. malim - delom ili. vu: pogoršanoj : formi, odlaže plaćanja i uopšte: menja-·bitne uslove: jednog ugovora o zajmu, pa ipak nikad nikom: nije palo na pamet да.

to starije naziva državnim bankrotstvom. 1] dalje, pre pojave

svetske privredne krize i pre valutnih perturbacija važilo je“

pravilo da svaka država može u svako doba da dobije zajam

na strani. Postojalo je veliko svetsko tržište kapitala, Čiji! je zadatak bio alimentiranje zemalja 'siromašnih kapitalom. To--

ga više nema. Pod normalnim prilikama država se morala

dugo da razmišli pre nego što će naneti štetu svojim poverio-

cima ria strani, jer joj se to- moglo već iduće godine osvetiti:

Danas je potpuno razrušeno svetsko tržište: kapitala. Nema” više zajmova na strani. Prema tome otpali 'su i obziri finansij- _

ske prirode prema poveriocima na strani. To svakako ne daje legitimaciju za proizvolino tretiranje istih;

potrebama država dužnica. Danas. su sve države upućene. u pogledu OBARO i, van-

strani. Pomaže še na sve moguće. паб ле, legitimirani su m đeliteti koji. su ranije 'bili osuđivani,. SVE. "pod. | ke nužde. Drugim rečima danas države moraju negovati do · тасе. tržište, jer ako uopšte mogu doći do ma kakvog zajm

to je samo. na domaćem tržištu. Svi su obziri finansijsko-po- | rnuti na пар 550

litičke prirode PI Doyveri 0 ;

crpe sa. a ава putem zajmova 1 dinara,

posredno za svoju državnu kasu bilo za pojedince i grupe

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

nego pismena, poslednjih | "56: лертезвапо puštaju u opticaj od strane Suđova za agrarnu

"да Se. izyuče na veći nivo to. je samo Zbog toga, što. ie Već

ан "доуо пи legitimaciju za saobražavanje uslova OVO o E životnim .

milijarde. francuskog kapitala pojurile u Belgiju. Тат rednih sretstava na sebe same, Danas. zaključuju. тајтоуе. ај Њ

domu | one zemlje kodje bi u. stvari, trebale d zaime samo na”

Страна 179

ита duguje (rain, odeće, agrarne ini redcnto 0 Baš poslednie dve godine naše tržište kapitala: pokazuje neočekivanu izdašnost. Vidimo iz novina da je upišano skoro 900 na dinara. 'blagajničkih zapisa. Emitovano "је 300" miliona dinara 'srednjeročnih obveznica za javne radove. T istovremeno

reformu nove. obligaciić, jedne za Dalmaciju, druge“ dopunske za "Bosnu i Hercegovinu, treće za Vojvodinu a na redu su i za Južnu Srbiju. Sve to apsorbuje naše tržište uz nepre-

'kidno skakanje kurseva.

- Po sebi se razume da bi se sve ovo uništilo za да sata

kod Agrarne banke, iako se ne smatra za konačnu pošto se očekuje povećanje njezinog prihoda usled ogromnog porasta

_ poslova, ipak je imalo dejstvo na njezine akcije koje se nikad

neće da. uništi. · Papir je bio pao od, 240. na 150 i što je: mogao

bio dobro klasiran naročito međ stanovnike Srbije. Al U OVOme »boom<«-u na našoj berzi. poslednja. 'dva meseca najmanje su

učestvovale akcije Agrarne 'Đanke. Ogroman interes. za razne ' vrste agrarnih. papira pa čak i za najnovije t. ZV. »severne

agrarce«, nije 'obuhvatio: i akcije Agrarne banke, o čemu služi

Као „najbolji dokaz nesrazmerno mali obrt u tom papiru. Konverzija. bilo u vidu unifikacije ili konsolidacije ili

kako bilo, veoma je opasma stvar koja. može na dugo

_ угтете да potpuno uništi. državni kredit. Za to imamo primer ·iz najnovije istorije” evropske koji ćemo. ovde ukratko izložiti.

"Кад је Belgija 1934. ·godine u aprilu izvršila devalva-

cija učinila je kapitalnu grešku što je odmah posle toga od-

lučila· da konvertuje razne državne obligacije, čija je nomi-

· nalna kamata išla do 6,5% u 4%-tni tip sa kursom od 99. Ta

je mera izazvala tako strahovito nezadovolistvo da je nastalo besno izbacivanie državnih hartija od strane imalaca zbog čega je i kurs pao ispod 90. A pao bi prema uveravanju stručnjaka i na 50 da nije država u tom momentu očajanja učinila jedan nečuven napor koji je samo slučajno bio omo-

· gućen. Kao što je običaj prilikom devalvacije izvršena je re-

valorizacije zlatne podloge i. ceo višak od 5 milijardi franaka stavljen državi na raspoloženje а родтауапје deviznih Кит- |

seva. (repalačioni devizni fond). Država je za tri Meseca

upotrebila 4 milijarde franaka, po tadanjem kursu 7 mili-

јата. 'dinara, na Кироуапје državnih obligacija; samo da spreči

katastrofalan „рад.. I uspela je da zadrži na kursu oko 90. Nekoliko meseci. posle ovoga nastala je akutna kriza francuskog

· franka (od maja. 1935 godine). Kako ije u Belgiji, posle. deval-

vacije. njezina valuta postala prvoklasno stabilna, to su” silne

) godinu · dana bez kamate kod banaka. Po tom počele. da se. interesuju za državne hartije koje su nosile pre-

| ma 'tadanjem” kursu skoro 4,5%. U isto vreme je počeo da e tezaurira i O i I on je navalio na držav-

stu u | broju. Тот. prilikom je i АЕ mogla da - proda sve do poslednje oebligacije iz deviznog fonda. ТАН је zlo iskustvo sa konverzijom u Belgiji danas ukrotilo сејокир- i

no tržište državnih hartija od vrednosti. Da pokažemo [0 alo detaljnije. 4%-tne obligacije koje su postale iz konver• a koje su kao što rekosmo bile ispod 90, stoje na 102,25

“dakle preko pari. 9%-tne obligacije državne stoje na D1,60,