Народно благостање

· 20. март 1937.

— Podizanje fabričkih postrojenja za dobijanje benzina iz gasova Dpri rafiniranju nafte, što pretstavlia jedan proces koji je nazvan „polimerizovanje”, i koji se tek od pre dve godine može komercijalno da iskoristi, uzima u DO·slednje vreme velikog maha u S.A.D. Prema ovom postupku čije patente ima „Polymerization Process Corp.”, proizvodiće se godišnje oko jedne milijarde galona benzina ili 5% celokupne proizvodnje. Licencu ovog patenta ima pored ostalih preduzeća i rumunisko Petrol Block S. A. Romana.

— Čehoslovački viši šumarski savetnik ing. Šrogl utvrdio je, da se drvo mnogo duže drži i ne kvari, ako se sa živog stabla oguli kora, pa se ne seče dok se krošnja ne osuši. On je dokazao, da se telegrafski stubovi, prerađeni na ovakav način drže prosečno 21 i po a neki i 26 godina.

— U Engleskoj je industrija koksa osnovala „British Coke Export Sales Association” koje će kontrolisati izvozne kvote, koje će engleskoi industriji biti dodeljene kada se osnuje internacionalni kartel koksa.

— Naibolje rezultate bušenja na naftu u Austriji imalo je »ErdolproduktionsgeselIlschaft«, koje je iscrpilo od avgusta 1934 до februara 1936 oko 1.000 vagona nafte, a za poslednjih 12 meseci oko 100 vagona.

— Akcije na donosioca društva „Krimea” a. d. na Sušaku, koje se bavi fabrikacijom tekstilne robe, pretvorena su

_na ime. |

— Ministar trgovine i industrije odredio je minimalnu cenu od 17,50 din., za 1 kilogram pamučnog vlakna, koji će se preuzimati samo u sreskim mestima. Pamuk mora biti obran pre slane, dobro uzreo, prirodne boje i čist i sa najviše 8% vlage. Minimalna dužina vlakna odrediće se naknadno.

— Savez ciglana Savske banovine odlučio je da osnuje školu za ciglaske maistore. Osim toga je odlučeno osniva"пје prinudno-stručnog udruženja industrijalaca ciglarske struke za područja Trgovinsko-industrijskih komora Zagreb i Osijek, sa sedištem u Zagrebu.

| "— Valjevo će podići opštinsku električnu centralu iz · zaima, koji je dobilo od Državne hipotekarne banke. — Turska vlada namerava da donese zakon o unapredenju industrije gvožđa. Pored olakšica koje predviđa zakon o unapređenju industrije, industrija gvožđa platiće polovinu podvoznih troškova za potrebne sirovine i ostali materijal, dobiće 50% popusta šumske takse na drvo koje joj je potrebno itd. — Akcionarsko društvo za elektrifikaciju u Smederevu prihvatilo je predlog opštine da proda centralu za 450.000 din. — U Busovači kod Fojnice u Bosni pronađeno. je ležište pirita sa velikom sadržinom zlata.

ТРГОВИНА

U Letoniji je akcionarsko društvo Bekon Eksport kupovalo prošlih godina 160.000—200.000 kvintala svinja radi liferovanjia bekona u Englesku, čiji kontigenti iznose 37.000 'kvintala. Kako je ovaj kontingent nedovoljian da apsorbuje celokupnu ponudu, to је ovo društvo počelo da izrađuje konzerve, koje se izvoze većim delom u S.A.D. Takođe se vode i pregovori sa Rusijom za izvoz svinja i svinjskog mesa, a "за Švajcarskom radi povišenja kontingenta za 1937 od 5.000 _Котада, Кој! је već prekoračen za 2.000, na ukupno 15.000 · komada.

— Mađarski Ministar poljoprivrede doneo je rešenje o prodaji domaće vune, prema kome će zadruga „Eutura” . otkupljivati vunu po 1.88 do 2.56 penga. Za izvoz je odobre· no 750.000 kg. prema 600.000 u prošloi godini, od čega se · 70% može izvoziti samo za devize, a 30% za plaćanje preko kliringa.

— Rumunija je kupila u Italiji 24 dvomotorna bombar-

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 185

dera tipa „Savoia-Marchetti S. 79 B” s tim, da posle isporuke dobije licencu za fabrikaciju ovih aviona.

— Na sednici Udruženja sopstvenika radnji sa mlekom i mlečnim proizvodima u Beogradu konstantovano je, da za malu tezgu na pijaci koja nema više robe od 200 din do 900 din., porez iznosi od 2000—3000 din., na godinu, a za taksu na firme opština je ubrala do prošle godine 200 din., a posle toga i po 1000 din. Sve je ovo uticalo da se Dbroj radnji za poslednje tri godina smanji od 500 na 310, za oko 40%. Najveću konkurenciju mlekarskim radniama čine parne pekare sa svojim prodavnicama i oni koji bespravno prodaju mleko i mlekarske proizvode pretstavljajući ove kao svoje vlastite proizvode.

— Turska vlada je odlučila da osnuje akcionarsko društvo sa glavnicom od 2 mil. turskih lira, za podizanje jaVnih skladišta, koja moraju biti udešena i za voće.

— Na području Trgovinsko-industrijske komore u Petrovgradu bilo je na kraju 1936 g. 4.365 trgovačkih radnji za 152 više nego na kraju prethodne godine.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА |

— lfaliia je za tekuće tromesečje povisila za 50% kontingente čehoslovačke robe, a nekim proizvodima dodeljeni su i vanredni kontingenti.

— Narodna banka je odobrila delimičnu kompenzaciju sa Španijom. Naši uvoznici. platiće 50% uvezene robe u kliringu a za drugu polovinu mogu da izvezu robu u Španiju. Ovi mogu i ceo svoj robni dug da plate u klirinškim pezetama, čiji je kurs pao sa 7 na 2 din.

— Ministar finansija doneo je odluku da se orahova stabla mogu izvoziti samo za devize. Oni trgovci koji su zakliučili prodaju u kliringu moraju stornirati svoje ugoVore.

— Između Jugoslavije i Rumunije potpisan je 13 t. meseca trgovinski UZOVOT.

НОВЧАРСТВО

— Ministar finansiia propisao je Uredbu o organizaciji Poštanske štedionice. Ona je samostalna državna ustanova neposredno potčinjena ministru finansija. Njenim poslovima upravlja generalni direktor. Kao kontrolni i zakonodavni organ postoji nadzorno veće. Poslove Poštanske šteđionice vrše: generalna direkcija, direkcije filijala kojih ima četiri, u Zagrebu, Ljubljani Sarajevu i Skopliu, i sve pošte u zemlii. Uredbom ie ograničen broj ženskog osoblia na 5% sa fakultetskom spremom, 30 sa srednjoškolskom spremom i 40% sa dvogodišnjom trgovačkom školom.

— Šibenička gradska štedionica koja se koristila odlaganjem plaćanja od 1 jula 1936 god. isplatiće u celosti uloge na štednju, koji tog dana nisu prelazili iznos od 2000 din.

КРИЗА И КОЊУНПТУРА

— U Nemačkoj je bilo krajem prošle godine 7.204 акcionarska društva sa glavnicom 04 19.225 mil. maraka i 30 društava u Saru čija glavnica još glasi na francuske franke. U 1935 bilo je 7.840 društva sa glavnicom od 19.556 mil. i 110 sa kapitalom u francima. U 1936 osnovano. je 37 novih dru-

'štava sa kapitalom od 36 mil., dok je u 19935 osnovano 40 sa

kapitalom od 86 mil. Povišenje osnovnog kapitala iznosilo je 1936 596 prema 271 mil. u 1985, a smanjenje 1.011 prema 656 mil. u 19835. Na redukciju kapitala otpada 460 prema 306 mil., a na likvidiranje društva 551 prema 350 mil.

— Na kraju 1936 god. bilo je u Beogradu 392 pekarske radnje 9 filijala i 85 prodavnica. U toku godine. otvoreno je 29. radnji, 1 filijala i 85 prodavnica, a zatvoreno je 5 radnji i 16 prodavnica.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ — Između turske vlade i jedne grupe holandskih kapi-

· talista vode se pregovori o zaimu od 35 mil. holandskih fo-