Народно благостање

27. март 1937.

вања на берзи најважнији је онај о факторима који утичу на цене. Њих има две врсте: ендогени који су специфично берзански и егзогени — спољашњи. У последњу групу спадају мање-више сви друштвени догађаји. Сваки од њих може да утиче на берзу. Ни ендогени фактори нису тако прости, и они су техничке, финансијске, психолошке природе. М што је наглавније, кад би таква школа постојала још увек би било могућно да њезин најбољи ђак крахира на берзи. Рад на берзи није наука већ вештина. Вештина координирања непрегледног броја фактора који дневно и моментано утичу на цене. Не могу се сви пред видети; највећи су поремећаји дошли од непредвиђених догађаја као и највећи полет. Ту никаква наука не помаже.

Али то не значи да не постоје никаква правила о пословању на берзи. Напротив. Постоји нешто налик на науку о условима успеха на берзи. Литература о томе је велика. На нашој берзи оперишу две врсте лица: једно су рутиниери који нису никад ништа прочитали о берзи, а друго су људи који сматрају да су правила о пословању лакша него она о чишћењу обуће. Да покажемо на једном примеру како се може да греши и од стране берзијанаца (као и оних који о берзи пишу и говоре) против извесних освештаних правила пословања на берзи.

Кад су наши папири у последње време почели нагло да скачу, чули су се гласови од стране бесиста на берзи а и од стране неких новинара и службених берзијанаца, како је Ратна штета исувише нагло скочила и тиме носила у себи ризик реализације, која је пак изазвала контра-тенденцију. Велика заблуда! Пре свега акције Народне банке стоје вишље него Ратна штета, јер док ова носи при курсу од 430 још увек 6%, дотле акције Народне банке при курсу од 7.850 носе само 5%. Купон платив једанпут годишње, а код штете двапут; последња има извлачење згодитака, а акција Народне банке нема. Акције Народне банке су остале чврсте! Друго, Ратна штета није процентуално више скочила последњих дана него остали папири, са 14% према 13% код Беглука и 15% код 7% Блера.

Треће, ако је Ратна штета скочила и сувише много, јер је достигла рентабилитет нешто испод 6% и тиме носила у свом скоку клицу пада курсева, за остале државне папире се сигурно не може рећи да су исувише високо отишли, јер при највећем курсу последњих дана они су носили више од 8%.

Четврто, или су сви папири много скочили или није ни Ратна штета. Јер су сви папири тако исто пали као и Ратна штета. Пад Ратне штете износи 5,8%, Беглука 457% и 7% Блера 5%. |

Постоји дакле паралелизам кретања између свију папира. Слетствено се не може рећи да је Ратна штета исувише високо скочила. Узгред само да напоменемо ноторну чињеницу, да је Ратна штета репрезентативни папир за расположење на нашем ефектном тржишту и да она претходи у свима кривуљама курсева.

- Каже се да је скок Ратне штете (а свакако и осталих папира) изазвао реализације. Ништа наивније ни нестручније. Сасвим је свеједно да ли је у дугом или кратком размаку један папир пружио имаоцима добит скоком курса. Добит је ту, и ако је постојање добити разлог за реализацију, онда се долази до тог апсурдног закључка да се уопште треба да избегава скок курсева хартија од вредности због опасности реализације. У овом резоновању лежи рупа у бесвесној употреби речи „реализација“. Реализација није ништа друго него продаја. Једанпут се продајом постиже добит, другипут штета. Ако је реали: зација продаја, као што јесте, онда тржиште хартија од вредности није ништа“ друго него једна вечита реализација. Кад би хтео неко да напише роман једног комада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 205

Ратне штете, он би показао један велики број људи који су сукцесивно реализирали, односно продавали сввју робу другоме. Она иде из руке у руку. Код робе, која није подложена квару у току низа година, правило је да со с времена на време исти комад препродаје. Да није тога не би уопште било понуда на берзи. Неко. мора да понуди, да би се направила купо-продаја. Папир се шета из руке у руку, било да су курсеви чврсти било да су слаби.

Цела ова прича о опасности реализације при скоку курсева тотално је противна столетном искуству на ефектном тржишту: не пролаје се роба кад курсеви скачу, eb кад падају. Безброј књига је о томе написано да у психологији човека лежи да се расположење на пијаци преносиги на њега, да и он постаје оптимиста кад је пијаца сптимистичка и обрнуто.

Још један елемент косе

Међ многобројним околностима које су допринеле да папири код нас у последње време нагло скоче, а које смо изложили у прошлом броју, била је и уредба о надзору над осигуравајућим друштвима од 25 фебруара T.F. 8 8. исте уредбе прописује да се један део математичке резерве мора пласирати у државне хартије од вредности и то за пуних 25%. Рачуна се да те резерве код нас износе око једну милијарду и да ће слетствено морати почети осигуравајућа друштва да купују хартије ла би се саобразила овом новом закоку.

Физиономија у последњој недељи 19-IHH. 22-11. 23418. 2414 25-

7% Инвест. зајам 99— 88— —— —— 86 6% Бегл. пр. 500 —.— —,—- —.— —— 706% 2500 —= —.— —= —.— 72.75 6% 5000 —.— —.-— 75.— _ —= 756% Бегл. термин —.— —.— —.-— — = 4% Аграрци — == == —— 51.95 7% Блер 87.50 87.— —.— 85.— 86.50 4% Блер = OSU _ EO 96.50 7% Селигман 100“ | = | | —.— 98 Ратна штета, промпт 420.50 412.50. 406 407.50. 406.50 Ратна штета, термин — —— 8308.— · 409.— 406.50 Народна банка 73.25 —.— —.—- —.— Аграрна банка —== 312.50 —=- 196—- 2007% Стаб. зајам —.— = 87.— —.— = 4% Далм. промпт 500 —-.— = — = —.6% 1000 —.— = —– — —= 6% 5000 —.— —.— = ~ 74.—

6#% Далм. термин _—= —- —.— — ПР 4% Агр. обвез. 1934 —— — —— — —.Дувански лоз 1880 —.— — — —— —.Црвени крст ' —,— =—.— —.— — —.,2% Лутр. зајам —— —.— = —.-— —.—

Почињемо опис последње недеље изношењем таблице кретања курсева у њој јер је она више но симптоматична. Највећи део таблице је празан као у најмртвијим недељама лета. Међутим по обрту то није била мртва недеља. Само се ове недеље догодило нешто чега није било одавно. Може се рећи да сем Ратне штете никакав други папир није узиман уопште у комбинацију. Наши берзијанци су се поново вратили Ратној штети и она је због тога поново постала предмет највећег интересовања. Дошли су у позадину и Народна банка, и доларски као и разни аграрни папири. Целокупна пажња била је сконцентрисана на Ратну штету. Као што се из таблице види она је једини папир који је рађен целе недеље свакога дана. После њега долазе Блерови папири