Народно благостање
Страна 244
saradnju, a docnije vrlo okretno uspevalč da snabdeva– ju Italiju robom iz sankcionističkih, država. | даје, priznanje aneksije Etiopije ne bi do danas maklo iz mesta da nisu Austrija i Mađarska prvog trenuika епегgično To učinile. . Nakratko, politička saradnja Halije, Austrije i Mađarske izdržala .je sjajno dve probe. Sletstveno treba da je na vrhuncu svoje snage. I mi smo je tako i smatrali.
(7 Тој situaciji Italija potpisom syoga Ministra
3
ŠNJ
II. POKUŠAJ OB
Da ukažemo odmah ha pitanje ekonomske saradnje podunavskih država. To je stara parola, ponikla odmah posle rata, i mnogo puta upotrebljavana i Žloupotrebljavana od revizionista, Srednjeevropejaca, raznih velikih sila čas u korist Austrije i Mađarske, čas u korist Male Antante. Tu spada i čuveni Tardijeov plan. Nakratko, to je debela istorija. _
Jugoslavija se nije nikad. samostalno izjašnjavala po ovome pitanju, već uvek preko: Male Antante. A gledište ove bilo je vrlo prosto. Ona je uvek bila za ekonomsku saradnju podunavskih zemalja, ali isključujući velike zemlie (Nemačku i Italiju) smatrajući da je privredna Mala Antanta okvir u kom se to ima izvesti. Države su imale samo da pristupe privrednoj Maloj Antanti, pošto ona ima jednu Kklauzulu koja to omogućava. Istina takvu klauzulu imao je upokojeni nemačkoaustriski carinski savez, a ima je i Rimski protokol. Kod takvog stanja stvari pre bi moglo doći do rata između ijedne i druge grupe no da se iz njih izrodi saradnja.
Rimskog protokola. nema, a privredna Mala Antanta je i danas na. snazi. Ali pod bitno promenjenim uslovima od dolaska g. d-r Hodže na vladu. On je u samom početku izjavio da je. jedna od glavnih tačaka programa njegove vlade. ekonomska saradnja podunavskih zemalja uključujući Nemačku i Italiju, s tim, da se prvo ima da otpočne sporazum međ malima u kom je pravcu on tipravio energično svoju akciju. To je bilo u stvari u sporazumu sa Francuskom koju je g. Hodža posetio odmah u početku obrazovanja svoje vlade. A i Italija je bila dala svoj pristanak, pošto je u to doba bila u vrlo dobrim političkim odnosima sa Francuskom na osnovu pakta Laval—_-Musolini. G d-r Hodža je u ovom pitanju imao mnogo strpljenja. On je uspeo da sa Austrijom zaključi vrlo povoljan trgovinski ugovor, da sa austrijskom vladom bude u najprijateliskijim odnosima i da zajedno s njom produži akciju na srednjoevropskoj ekonomskoj saradnji.
Međutim, kao grom iz vedra neba došao je polilički sporazum između Italije i Nemačke. S obzirom na odnos između Nemačke i. Čehoslovačke izgledalo je da je svršeno sa planom g.-d-r Hodže. 1 stvar je neko угеme začutala. Austrijska vlada bila ie apsorbovana posmatranjem prvih posledica promene u odnosima prema Nemačkoj: Ali pre kratkog vremena. ponovo pokreće on akciju srednje-evropstva uz punu saglasnost i saradnju austrijske vlade. Moglo bi se reći da su odnosi ovih dveju zemalia u poslednje vreme postali još intimhiji i prijateliskiji. Izgradnja ekonomske srednje Evrope ne
samo da nije. nailazila ni na kakve ·teškoće, od: strane
osovine Rim-—- Berlin, Već je, па veliko iznenađenje
evropske javnosti, i Mađarska ovih dana izjavila da je
gotova da prihvati tu akciju i doprinese od svoje strane: sve Što DŽO. а Kad se ima u vidu kominike posle zasedanja Male
___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___
86
spoljnih poslova ruši celu tu zgradu na kojoj је rađeno fri godine. - - o
~
_ Pri analizi dobiti i štete italijansko-jugosloven-
ske trgovinske konvencije treba uneti u aktivu i činje-
nicu, da je zbrisana jedna ustanova koja je stvorena u znaku neprijateljstva. prema nama, bez obzira na 10 kakve će nam ona doneti olakšice u trgovinsko-poli-
· fičkom pogledu ukidanjem privilegisanog položaja Austrije i Mađarske na talijanskom tržištu.
NJA NAPUŠTANJA RIMSKOG PROTOKOLA OD STRANE ITALIJE
Antante u Beogradu, gde se podvlači ekonomska. sttana većanja u kojima je Čehoslovačka imala inicijativu, kad se imaju u vidu skorašnji sastanak g. g. d-r Hodže i d-r Šušnika, poslednje posete između Beča i Pešte itd. dobija se utisak ·da je ekonomska Srednja Evropa na putu, da |e nestala suprotnost između dveju velikih grupa u Srednjoj Evropi i da su svi i na jednoj i na drugoj strani za nju.
Kad se kaže ekonomska saradnja, ne kaže se ništa. Iza toga izraza može da se krije ništa i vrlo mnogo. Ali kako se poslednjih nekoliko godina sve češće formiraju razni organizmi između nekoliko država reg1Onalno povezanih ili i politički, kako danas stojimo pred čitavom. hrpom rezolucija Tih organizama, to možemo mirno reći da takvi planovi ne obećavaju nikakve dalekosežne ekonomske promene u postojećem: stanju između odnosnih država. 1 srednje-evropska ekonomska saradnja može da donese 2—3 preferencijala, nekoliko povećanih kontingenata, nekoliko smanjenih carinskih stavova, unifikaciju poštanskog porta, neke manipulacije na telefonskim. i telegrafskim komunikacijama, razne tripartitne konvencije, čak i zajedničku poštansku marku itd. itd. Današnje su države nesposobne da iziđu iz autarkijske začaranosti. Kad to ne može da uradi Engleska, ne možemo. tražiti ni od malih. država. To. je tragedija civilizacije. Izlišno je dalje rezonovati. Uostalom sve su te saradnje, sem one nordijskih država, stalno poščinjene politici. Ako je ikada važila maksima Bizmarkova da bez političkog prijateljstva nema ekonomskog i obrnuto da |e ekonomsko prijateljstvo funkcija političkoga, onda ie to danas slučaj. Ekonomski sektor je oblast manifestacije političke orijentacije. S kim sam prijatelj, za njega imam puna usta ekonomskih ljubaznosti. Za koga nemam ekonomske ljubaznosti, ta| mi nije prijatelj.
Prema tome i ova konjunktura srednje-evropske ekonomske saradnje danas je znak konjunkturnog poleta političkog zbliženia država Srednje Evrope. [ 10 su notorne činjenice. Bugarska зе rukuje prijateljski sa Jugoslavijom; Italija i Jugoslavija. srdačno {edna. drugoj pružaju ruku; Čehoslovačka koja se godinama paštila da nas dovede u prijateljske odnose s. Italijom, naravno da je vrlo zadovoljna. Naši pobolišami odnosi s Italijom znače pobolišanje odnosa sa Austrijom i Mađarskom i ne bi bilo nikakvo iznenađenje ako bi sledovali slični paktovi i s ovim dvema zemljama. Dalje, Italija je uvek bila u dobrim odnosima sa Čehoslovačkom i tu: skoro je zaključen trgovinski ugovor u prijateljskoj atmosferi. Nemačka, kao drugi zaštitnik Austrije i Mađarske, u prijateljstvu je s nama i veofna se radovala, pa čak verovatno i doprinela
·džentlmenskom rukovanju između Jugoslavije i Italije.
Na putu smo ka srednje-evropskom pacifizmu. Za sada
još štrče zapeti odnosi između Nemačke i Čehoslovačke i