Народно благостање

, април. 1937.

Страна 259

В. Бајић

У „Политици“ од :0. априла о. г. објавио је Fr. дер Милан Тодоровић, професор универзитета, чланак, под насловом: „Трговина · O OTMI државних спољних. зајмова“. „у коме је т | да су „непотребна“ и „некориесна' ствено имају укинути следећа ограничења | ов

не обвезницама државних спољашњих зајмова пре-

ко ПИТ

M Пропис којим · се мора. уступити Народној банци. продајна цена обвезница државних спољних зајмова при продаји у иностранство; и

2.) Пропис по оно Оена. Оро Рабина др

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

који јео

ЗАБРАНА. УВОЗА И ИЗВОЗА ОБЛИГАЦИЈА — НАШИХ СПОЉНИХ ЗАЈМОВА.

рви чланак)

спољних. зајмова може. Били само уз одобрење Мини истра финансија.

Ио нашем. мишљењу, г, проф. Тодоровић ниTH је побио разлоге који су диктирали ова ограни-

гпења. нити је „изнео икакве нове против њих. Да

окажемо то на другом случају (забрани увоза) много важнији.

Са три аргумента обара г. професор пропис Којим се“ забрањује, односно, тачније речено, онемогућава увез наших облигација са стране: два претстављају критику. разлога. којима је службено оправдана та мера, а трећи је нов, који методолошки и у 0 пу аналогије. |

| ДЕВИЗНО- политички РАЗЛОГ. (ОСКУДИЦА У ДЕВИЗАМА)

По главни и једини разлог за горње ограни-

чење, вели г. професор, наводи се. тежња, да се.

наша иначе мала резерва у девизама употреби што

рационалније; па како. се набавка државних обвез-

ница у иностраству не може, „квалификовати као елементарна потреба наше националне привреде, а

ми морамо чувати девизе за. најосновније. потребе, ·

то се за куповину девиза за ту сврху мора тражи ти специјално одобрење. Министра финансија. За овај девизно-политички' разлог, вели г. "професор. да није. нелогичан, „али није. „згодан. да се примени на овај случај“. "Одредба. која би-се логички изводила-из овога постулата имала би се. ограничити на условљавање набавке девиза одобрењем Министра финансија; забрана увоза тог папира нема никакве везе са тим девизно-политичким разлогом. Али пропис условљавања употребе. девиза одобрењем Министра финансија потпуно је излишан по г. Тодоровићу, пошто се такав ти већ. налази у чл. 5. Девизног правилника. ·

Што се тиче последње, · ан примедбе, у њу не желимо да улавимо, и то је у толико мање

потребно, што је познато. да- је „легислаторно-тех- |

HHHKH наш политички режим _ веома. назадан,.

И "други разлог је чисто формалан И. у на први поглед то: не изгледа: забраном упојребе. ne:

виза за. увоз. папира изгледа да де визно- UO OD интерес, | 61

6 ца налаз! 205 својини наших грађана. Ово р

„постигао тај а облигација заснована Ha постулал Који И

ансиски И O 0

ло пустити слободан увоз папира, кад. се тиме не ангажују инострана платежна сретства. Практично би, "међутим, први пропис без другога био без икаквог дејства. То најбоље показује наша. историја. Највећи део: облигација Блерових зајмова у земљи увезен је за време режима од 18. И. 1981 год, по коме је увоз папира био слободан, | употреба девиза условљена одобрењем Министра финансија. За то време увезено је тих облигација стотине милиона номиналне вредности без одобрења за девизе и кад су меродавни фактори видели, да забрана“ употребе девиза, која ни у једној земљи није, 100-тно ефикасна, не „спречава. да се облигације у маси увозе, (а 99,5% је увезено на основу купопродаје), уследио. је прво пропис да се увоз може вршити само преко. овлаштених банака, а за тим, после године и по дана, уследила је забрана yвоза. "Као што ГР. проф. OL признаје и сам, оправданост захтева да се девизе употребљавају

само. за најелементарније национално“ економске по“

гребе. У ИПОВАНИТРУ. и пошто је очигледно да се без забране. увоза, облигација, која се лакше може контролисати него забрана употребе девиза, не би Љ, то -излази логички, да је забрана

ЈЕ го трефевр ЕВА за: 8

јацији O валуте инострани портер повољтије третиран него домаћи. И код нас, постоји неднако третирање портера на штету домаћих. Обе тегорије примају купоне у домаћој валути, само