Народно благостање

24, април 1937.

везница, знак повећаног богатства Ми у томе погледу, вели он на крају, заводимо једну новину. Ми смо изузетак. |

Ово тврђење г. професора је материјално нетачно. И код нас је рапатрирање облигација дуго времена било слободно, све док није постојао диференцијални третман и док су валутне прилике биле нормалне. Али чим смо почели да уводимо девизно ограничење, морали смо да приступимо забрани увоза из разлога (који је г. професор

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

(ЕН 261

оставио необорен) штедње у девизама. И што је најглавније, нисмо ми увели ту новину, већ колико је нама познато, не постоји ни једна земља на

свету која има девизно-политички режим, као што

је наш, а која није забранила увоз својих облигација са стране.

Држимо, да смо доказали да г. професор није оборио познате разлоге у корист забране увоза Олигација, нити је донео нове.

U br. 15 doneli smo podatke Poslovni uspesi našihbanaka | Ministarstva trgovine i indu-

i štedionica u 1935 g. strije o stanju naših banaka i štedionica na kraju 1935. g., koje je objavio g. Rozenberg u »Privrednom Pregledu« polovinom marta. U istom listu mesec dana docnije objavio je g. Rozenberg zbirne brojeve računa gubitaka i dobitaka od 620 akcionarskih banaka i 62 štedionice.

Naivažniju ulogu u računu gubitka i dobitka banaka imaju pasivne kamate koje su iznosile krajem 1935 g. 310,6 mil. din. prema 361,2 mil. prethodne godine. One čine u 1985 g. 37% zbira svih rashoda (832 mil. din.) prema 38% (945 mil.) godinu dana ranije. Režijski troškovi izneli su 225,5 ту, 27%, ртета 253,8 mil., 27%. OQftpisi bili su 797 mil., 9,58%, prema 139,9 mil., 14,0%. Na ime poreze plaćeno je u 1935 g. 40,3 mil. din., 4,0%, prema 49,6 mil., 4,5%. Fondovi su dotirani u 1985 g. sa 17,6 mil. din., 2%, prema 7,8 mil., 0,84%, u prethodnoj godini. Najveća pozicija pozicija prihoda su kamate, koje iznose 1935 g. 525,83 mil., 68% zbira prihoda, prema 628,6 mil. i 66% u prethodnoj godini. Ostali prihodi bili su 256,8 mil., 30%, prema 267,7 mil., 28%. Poslovni rezultat ukupno uzevši nile bio nepovoljan u godinama 1935 i 1934. Saldo pokazuje u 1935 g. dobitak od 64,8 mil. din. prema 46,3 mil. u prethodnoj godini. Vrlo interesantno je detaljno objaСпјепје poslovnog rezultata za 1995 g. Od banaka van zaštite postigli su 177 sa glavnicom 1,5 milijarde din. dobitak 86 mil., a 216 sa glavnicom 435 mil. imale su gubitak od 96,2 mil. din., 60 banaka sa glavnicom 192,6 mil. din. pod zaštitom imale su dobitak od 29,4 mil. din., a 130 sa glavnicom 450 mil. gubitak 24,4 mil. Od 583 banaka na koje se odnose detaljirani podaci većina od 346, ravno 60%, iskazale su gubitak. Ali na onaj manji broj (40%) koje iskazuju dobitak otpada veći deo glavnice, 64%. To znači da su banke sa srazmerno velikom: glavnicom Već izišle iz krize, dok se veći deo malih banaka još nalazi u vrlo teškom stanju. Naša teza o izumiranju bankarstva potvrđuje se i ovim podatcima.

Drugi deo podataka odnosi se na samoupravne štedionice. Njihov zbir rashoda odnosno prihoda je 131 mil. u 1935 prema 205 mil. u 1934 g. Pasivne kamate bile su 1935 g. 55,9 mil., 41%, prema 85,8 mil., 42,95%; režijski troškovi 41,8 mil., 32%, prema 48 mil., 24%,; dotaciie fondovima 11,6 mil., 9%, prema 9,6% mil., 58%; porezi 5,9 mil., 4,5%, prema 6,4. mil., 3%, i otpisi 4 mil., 93%, prema 34,8 mil., 17%. Štedionice imale su prihoda od kamata u 1935 g. 80,6 mil. din. 61%, a iz drugih izvora 50 mil. 39%, prema 128,5 mil. 60%, 55 mil. i 38%. U 19935 g. postignut je ukupan dobitak od 11 mil. din., dok је u 1934 g. bio gubitak od 7,7 mil. Većina štedionica je u 1985 g. postigla dobitak 11,4 mil., dok su gubitci iskazani та svega 400 hiljada din. U 1934 g. dobitak kod štedionica je bio

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

veći i iznosio je. 13,2 mil., ali je gubitak bio ogroman sa 21 mil. din.

I kod banaka i kod štedionica se može konstatovati da opada prihod i to paralelno kako opadaju aktivne pozicije u računu izravnanja. Jedan deo banaka a skoro sve štedionice uspele su da prilagode izdatke smanjenim prihodima. To je kod štedionica, koje nemaju dužnike zemljoradnike u većoj meri, išlo srazmerno lako. To važi i za banke bez zemljoradničkog portfelia. Kod onih banaka, međutim, čiji su dužnici većinom zemljoradnici nemogućno je prilagođavanje troškova minimalnim prihodima.

Пут д-р Шахта у Брисел поЗначај пута д-ра Шахта сматраћемо у вези с низом проблема које смо дотакли у последњим бројевима на: шег листа. Промена нивоа цена и несташица сировина изазвали су потребу за новом оријентацијом у економској политици свих земаља. После неколико година најкрућег протекционизма идеја слободније трговинске размене постаје све популарнија. Немачка, која је најдубље загазила у аутаркију, није пресекла економске везе с осталим све“ том. Зато се промењена ситуација у свету морала одразити на њезиној привредној оријентацији према осталом свету. Промена није још видна у пракси. Али зато се могу открити силе које воде промени.

E E A U ОИ И И NEJE

Немачка је већ годинама најскупља земља на свету. То је нужна последица аутаркијске политике коју она води. Иза како је остала без девиза за финансирање увоза, Немачка је морала напустити најјевтинија тржишта са којих је увозила највећи део својих сировина, специјално С.А.Д., и почела је да их увози из других земаља у које је сама извозила више. HM да би повисила извоз, она је морала да увози из ових земаља сировине по ценама изнад светског тржишта. Трошкови производње немачке индустрије били су ради тога несразмерно већи него У другим земљама. Немачка индустрија била би неспособна за конкуренцију да није добила премије на извоз. Колике су те премије није нигде објављено. Енглески трговински аташе у Берлину цени их концем 1936 на :/, целокупне вредности извоза. То значи да је национални доходак оптерећен на четири милијарде марака извоза у 1936 са 1 милијардом извозних премија. Иностранство добија, дакле, робу јевтиније него што се она продаје у земљи. И да би трошкови производње били што нижи, наднице су остале на нивоу из депресије. По податцима „Економиста" оне су порасле од 1983 до 1935 за 0.8%, а у 1936 остале су непромењене. ЈИ да се на питању надница не би сломила читава економска политика, иступила је влада последњих година

"неколико пута против повишења цена. Коначно, 17-Х-36

“