Народно благостање

24. април 1937,

može očekivati snižavanje granice do koje se oslobođava od plaćania tečevine i povišenje stavova u nižim kategorijama. "0. _- Predlog budžeta za 1937-38 Vukovara predviđa гаshode od 3,34 mil. din. prema 39,19. mil. u prethodnom. bu“džetu. Prihodi će izneti 1,9 mil., a razlika će se pokriti prirezom od 104% na državne neposredne poreze. ·

— Državna hipotekarna banka odobrila je zajam od 6 mil. din. Saraievskom pozorištu, koji će se upotrebiti za proširenje pozorišne zgrade. . — Bugarska vlada ie odobrila kredit od 25 mil. din. ministru polioprivrede za kanalizaciju i odvodnjavanje zemlišta.- : -

НОВЧАРСТВО

— У бугарским акционарским друштвима било је у 1936 г. 2,17 милијарде лева страног капитала, 42,6% целокупне главнице акционарских друштава према 2,16 милијарди у 1985 г., 2,88 милијарди у 1934 и 2,42 милијарди у 1933 години. Највећи део отпада на белгијски капитал, и то 601,8 мил. 27,5% страног капитала, затим на швајцарски 508,1 мил. 23,3%; француски 247,7 мил. 11,4%; американски 236 мил. 10,9% и италијански 214,7 мил. 99%. Редом долазе онда земље са мањим учешћем: Чехословачка, Немачка, Енглеска, Аустрија, Мађарска, Холандија, Шведска, Румунија и Шпанија. Белгијски капитал је искључиво у индустрији, швајцарски највећим делом у индустрији цемента, па у банкарству и у трговини, француски исто тако највећим делом у индустрији, банкарству и трговини, американски скоро искључиво у трговини петролеумом и талијански у текстилној индустрији, затим великим делом у трговини и мањим у осигуравајућим предузећима.

— Турска влада поднела је Народној скупштини предлог о оснивању нове банке, под именом „Девиз банка“ са главницом од 50 мил. турских лира. Задатак банке ће бити да управља лукама у Цариграду и Измиру и поморским саобраћајем у Измирском заливу.

— У недељном извештају француске Народне банке од 9 априла исказано је повећање потраживања државне благајне према претходној недељи за 3.5 на 3.6 милијарди франака, што је последица прилива прихода од зајма за наоружање. Истовремено је опао за 2.4 милијарде рачун текућих потраживања, у који се рачунају потраживања приватника и фонда за изравнање. Ово смањење је такође делом последица уписа зајма и компен зирана је повећањем потраживања државе. Обавезе по виђењу укупно су се повећале за 1.1 милијарду. Прилив 8.5 милијарде на текућем рачуну спречио је повећање оптицаја новчаница.

— Prema Wirtschaft und Statistik smanjio se je iznos tezaurisanog zlata u 1936 za 150 mil. maraka (u 1935 povećao se je za 1.425 mil.) na 5.400 mil. U Švajcarskoj i Holandiji "došlo je usled devalvacije do prodaje tezaurisanog zlata, dok u Francuskoj zasada još nije. Veliko povećanje vidljivih rezervi zlata od 2.822 mil. u 1936 (prema 940. u 1935) više je posledića predaje 2.321 mil. zlata Engleskoj banci iz rezervi Egalizacionog fonda.

— Prema podacima švaicarske: Narodne banke iznosi indeks- akcija 171% 10 aprila prema 109% prethodne godine. Indeks mdustrijskih akcija iznosi 248% prema 179%. Prosečna renta državnih obveznica iznosi .9.55% prema 4.65% prethodne godine. - |

·K Ma da poslednie emisije zalmova u Švajcarskoj nisu imale uspeha, kao na pr. 34% zajam ciriškog: Kantona od 30. ти. 1 3:/2% društva Ecel od 20 mil. ipak se vrše i dalje emisije. Tako grad Ženeva emituje 31/|5D0 zajam od 35 mil.

radi konverziie 41/4% blagajničkih zapisa uz emisioni Кита од '

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 265

96.4%, a vrše se emisije zajmova i dva industrijska ·preduzeća. Renta zajma grada Ženeve nešto je veća nego ona ciriškog kantona, budući da prva iznosi 38ј4%, а druča 3.43%, dok ona industriiskih preduzeća iznosi 4%.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Индекс цена пољопривредних производа у Бугарској био је у јануару о. г., 1195 (1934 = 100) према 118,3 у децембру и 1042 у јануару 1986 г. Индекс цена. индустријских производа био је 103,8 у јануару према 108,8 У децембру и 100 у јануару 1936 г: Као што се из ових података види маказе цена су се отвориле у корист пољопривредних производа. |

— У једном чланку у холандском Телеграфу изјавио је Сер Хенри Детердинг, да би се светска привредна криза могла једино решити, ако С. А. Д. ставе све своје залихе злата на расположење светској привреди. Прави повод наступа светске кризе. види Детердинг у томе, што је дошло до увођења златног важења место сребрног у Азији, због чега је поскупила европска роба на Истоку, а Азија је преплавила европско тржиште јевтиним проинзводима. |

— За првих 10 месеци буџетске године повећали су се у Грчкој приходи за 1.134 мил. на 9.329 мил. др., а издаци за 1.290 мил. на 13.319. Повећање издатака Министарства војске износи 1.285 мил. др.

— Према вестима Д. Н. Б. у С. А. Д. преовладало је мишљење, да би снижење откупне цена злату имало исувише дефлационо дејство, што би проузроковало пад це-

·_ на памуку, пшеници и осталим врло важним пољопривред-

ним артиклима. Влада не намерава да оштети фармере оваквом политиком, већ напротив жели да цене пољопривредним производима остану што чвршће. Она верује, да ће даљи скок цена жељезу, бакру и челику бити заустављен већим кредитирањем тржишта потрошних наместо оног инвестиционих добара, док ће се повећањем каматне стопе код будућих емисија зајмова спречити пад њихових курсева. Ако би дошло касније до промене откупне цене злата, то би се учинило само у вези са међуна» родним валутним споразумом и то тако, да се садањи однос долара и фунте не мења у већој мери.

— Почетком овог месеца попустио је индекс цена колонијалној роби према подацима холандског Економско статистичког института. Према 1925 —- 100 опао је индекс каучука 5 априла на 26.7 према 27.8 30 марта, копре на 50.2 према 50.5, док је онај кафе непромењен са 29.3.

— У Шведској је забележен у марту даљи скок цена. Тако су цене на велико према индексу проф. Силберстолпеса порасле према фебруару за 6 поена на 140, док су према оном Комерцколегиума порасле за 4 на 136. Према првом индексу скочиле су цене од почетка 1937 за 15 поена, а од марта 1936 за 27, док повећање према другом износи 10 одн. 18. Веће повећање индекса проф. Силберстолпеса долази услед тога, што је више базиран на ценама сировина.

— Национални доходак износи је (1929 = 100) у Енглеској (мил фунти) САД. (мил. долара)

1929 3,869 100 87,100 100 1933 3,823 85,9 49,100 48,3 1935 3,897 100.7 55,200 63,4

На кретању дохотка види се како је различито депресија погодила ове две земље. Још јасније се то види из дохотка по глави; за одговарајуће године он је износио у Енглеској 84,7; 77,7; 91,8 фунти а у САД 717, 446, 534. У Енглеској је највише пао за 83%, а у САД. за 38,8%. Због тога што су цене пале, потрошња по глави није