Народно благостање

_| Naj 1097 ı _____

1913: 2:04. Розедше Које моје Енропе nišu: 55 О а biće

DozVan da to i što-Kraćem roku: učin i Tžmeđui poljske. vlade i-američkih

larski

dospele kupone dobiti 35% u gotovom ili ih Zameniti | sa о to godišnjim,“ 39%-tnim funding- obligacijama.

= Obligacije' francuskog ) zajma za naoružanje u koniadima | preko 100.000' franaka” puštene su prošle nedelje” prvi DU na. beržu? Premda je тајат “emitovan pre | mesec dana po kursu 98 ža 100 franaka, та berzi је 'Dosfigao samo 95 a nakon . intervencija 95. 70. franaka, što је. "učinilo duboki utisak na

beržu. ____ одговара 53.945 дин. за 1 килограм. 25.046 франака за килограм, а. · београдски паритет износи 53.969 дин.

— Nizozemski miništar finansija · је uveo u svoj reSOT državni odbor za bankarstvo koji je sam imenovao. U svom govoru ukazao je fia saradnju novčanične banke sa privatnim koia je dala takove rezultate, da je neposredni nadzor

države bio nepotreban. Pitanje Је. да li bi ova saradnja tre-

Баја“ ostati na bazi 'dobrovolinosti. ili se regulisati zakonskim putem. ~

KRIZA ||| KONJUNKTURA

— Извештај љубљанског узора за месец март пружа уверљиве „податке о коњунктурном полету у Дравској бановини. Број запослених повећао се у марту према фе-

бруару за 4.625 на 86.686, а према марту 1936. за 7.239.

Најјачи полет доживела је текстилна индустрија (више за „1.739, према. 1936), „шумско- -пиланска (за 1.204), градње над земљом 962, одеће, 544, „метална 484, намештаја 437. Нешто јачи пад забележен_ је код папирне индустрије (275), индустрије хране и пића _(121) И дувана (178). Код, индустрије папира види се да је криза преброђена, јер је према фебруару | запослено. више, 429 радника. а

— Цене петролеја скачу у. целом свету. Узрок је у већој потрошњи у. свим земљама, него што Је. порасла производња. "Нарочито У А. Д. повећала се потрошња тако“ да за извоз“ ној остаје“ ништа, руски извоз био је мањи у 1936 (2,65 мил. т. према 3,38 У 1985 H 6,10 мил. y 1932), Венецуела није · произвела довољно ради. штрајка, а румунски је био такође мањи. Други. узрок поскупљења је у том што је тражња за „тенковима толика да су превовне таксе врло високе.

A Ha крају 1936 г. "било | је У Моравској бановини

9.150: "занатских радњи; У тдку " године отворено је 655

радњи“а престале-су да раде 584. Трговачких радњи било је 8:666; отворено. је 1.077: а затворене 655. Број ибдустриј.

ских: предузећа био: је 198; од чега 18 нових док су 5 Бру

току "године · престала. да“ раде; Од индустријских преду-

зећа 11 су: 'акционарска "друштва: са 0 упланеном |

главни

м од::990милалин; 52:25

12:75 == Pre{tstavnici. engleskih: ата а нора: na svom · kongresu u Londonu kritikovali šu vladinu privrednu рон-“

tiku. Naoružanje je:industriju dovelo u situaciju u Којој зе "па:

Јагћа са! утете» тага. „Да "6016" робгтеђпа: Копетоја“ сепа 1 514]: | nost: us dodeliivanju: porudžbina:”Za poslednjih”15 meseci Ro: čile:“su. 'cene/·dglja”za 39% elektrolitskog' bakra 95%, dlova'

100%, gume 73%, vune 40% 1 рбепсе"49%. Епејека роцоprivreda mora se održavati bez obzira na troškove:: :projZ-;-

MO

НАРОДНО BILO PADE |

portera poljskih'd до~obligačija" zaključen” "је: 'sporažum o regulisanju 2805 звани Киропа; Ро оуот“ sporazumu imaoci papita” mogu Za

i унца "злата пу "Лондону : кошта. 141 шилинг. што |. Паризу. је цена -

_______Страна 283 -

зећа: каучука, "затим по реду банке, индустрија жељеза,

»“ челика; угља, електричних апарата, транспорта, пароброд“ · "ске“линије, чај, новине. Испод просечног дохотка' радиле "сутиндустрије пива, дувана, грађевинарства и трговина на "мало; Капитал предузећа "износи: 852: милиона ф. стерлин=“ га, доходак у првом тромесечју 1987 г.:94,7; више за: 10 -- мил. него у истом тромесечју 1936, а за последњих 9 ме-

сеци до конца марта :165,8 милиона, или за 19,2: више него у одговарајућем периоду пре. годину дана. По: том што је доходак: порастао. код свих предузећа, види се да она

сва. учествује. у: коњунктурном · полету. Ма колико да је ·

удео. неједнак, из' тога се може закључити да полет не: мора наићи ускоро на границе. 2118

= <Јпдаи та Магдатзке banovine:razvijala se povoljno, u toku godine radilo je 156 fabrika, 44 mlina, koliko je. bilo

u 1936 g. u Vardarskoj banovini, radilo se prosečno 150 rad-

nih dana u godini, 20%. više nego u prethodnoj godini. Tekstilnih fabrika bilo je dešet, i to 6 većih u Leskovcu, 2 u najbližoi okolini Leskovca:i po jedna u Skoplju i· Bitolju. Nji- · hova konjunktura' je bila povolina. Bolji su bili poslovi u keramičkoj industriji, koja je zastupliena na području banovine sa 10 preduzeća; zatim u metalnoj, električnoj, drvnoj štamparskoj i industriji gume. Slabije nego prethodne godine ra-

_ dile su pivare i fabrike leda, kojih je bilo 3, i fabrike sapuna

i kosmetičkih preparata, 4 u Skoplju ipo 2 u Leskovcu i Bitolju. U 1936 g. podignuta je fabrika alkaloida u Skoplju.

SOCIJALNA POLITIKA

— »Gospodarska sloga« utvrdila je minimalnu zaradu za kirijaše i šumske radnike: za kirijaše 130 din. po kubnom metru prevezenog drveta, krijaše sa volovima 90, za šumske radnike 12 din. po kubnom metru četinara. i jaVOrOVOP drveta u zimskoj seči.i 10 din. u letnioj, kao i po. kubnom metru listača, za tesanje građe do 20 cm. 2 din. po tekućem metru i 70 din. po kubnom. metru.preko. 20 ·.cm., za izradu gorivog drva 40—60 din. po hvatu. Najmanja. dnevna za-

. rada treba da bude 40. din. za gore navedene radove. Naj-

manja mesečna, plata treba. da je 800 din. a nadnica za. 10 sati rada 35 dinara.

SAOBRAĆAJ

— U 1986 g. doputovalo je i otputovalo iz naših luka 200.298 lađa sa 38,9 mil. tona prema 192.579 lađa sa 36,8 mil. tona.

— U Engleskoj је 1934 uvedeno prisilno osiguranje automobilista, da bi se obezbedilo otštećenje nastradalih u automobilskim nesrećama, njihovo lečenje itd. Engleska osigu-' ravajuća društva, koja provode ovo osiguranje, tuže se na teškoće: u tom pogledu. Naglo su se umnožile tužbe za otštetu; malo slučajeva svršava se nagodbom, a Sudovi dosuđuju nastradalim sve veće otštete. Odnos između broja nesreća | ukupnog broja automobila se popravio. Broj automobila' u: 71036. se. povećao za 7,320 a 055! ПИ ПБ та 7 ј:

ПОЕСАМ И | МЕ

— Francusko-jugoslovenski Odbor ха ргорагапди Меđunarodne izložbe u Parizu 1937 g., koji ima za. dužnost da: prikupi sva obaveštenja o učestvovanju Jugoslovena na raznim | mahifešti ijama, 3 Svyččahostima. 1 kongresima Izložbe, a Sve grupe које. Теје "да organizuju putovania Ки. da se upišu bez odlaganja. kod, „ovog. Odbora, Sva. obaveštenja 0. tom' smislu "treba da budu pismeno. upućena sekretarijatu Odbora (Kralja Ferdinanda 3, Beograd) i